Početak nove ere

Budućnost slobodnog desktopa poslednjih godina često se vezuje za dva broja: 3 i 4. Kako stvari stoje, GNOME-a 3 uskoro neće biti. Verovatno niko u ovom trenutku ne može da predvidi kada će skok „stopala sa četiri prsta” (logo Gnomea, prim. red.) dovesti do gužve koju već mesecima izaziva nova verzija glavnog mu takmaca u večitoj trci ka tronu na sceni slobodnih radnih okruženja.

Uopšteno

Prema mnogim očekivanjima, KDE 4.0 trebalo je da predstavlja revoluciju, kako u svom dvorištu, tako i na globalnoj sceni radnih okruženja. Što se samog KDE-a tiče, ozbiljne i pozamašne promene iznutra i spolja zaista daju razloga da se veruje da je četvorka veliki korak napred. Ove promene trebalo bi da se odraze na sve aspekte interakcije koje okruženje ostvaruje, bilo da se radi o resursima računara sa jedne ili korisnicima s druge strane.

Mnoge distribucije potrudile su se da sa pakovanjem KDE-a 4 počnu još u beta fazi. Treba očekivati da će većina manje paranoičnih imati KDE 4.0 ili noviji u sledećoj verziji distribucije, mada i korisnici onih koje ih ne izdaju previše često imaju sreće da je KDE 4 izašao nedugo posle njihovih aktuelnih verzija. Ko ne želi da čeka, izvorni kôd uvek je dostupan.

Unutra

Unutrašnja arhitektura KDE-a 4 znatno se razlikuje od prethodne serije. Pre svega, u upotrebi je nova verzija Qt frameworka sa oznakom 4, za koju se vezuje još jedan zanimljiv detalj. Qt4 je objavljen pod GPL-om (verzije 2 i 3) za sve operativne sisteme, pa je sada moguće portovanje KDE-a na Windows i Mac OS X. Za izgradnju se sada koristi Cmake, koji ovaj proces znatno pojednostavljuje, a po mnogim testovima i ubrzava. Zasad ćemo verovati drugima, jer smo KDE 4 testirali na Kubuntuu koji smo instalirali sa live diska kojim se novi KDE može probati pre instalacije.

„Ispod” KDE-a 4 nalazi se nekoliko frameworkova koji se brinu o različitim aspektima sistema. Najinteresantnija je Plasma, novi KDE-ov desktop. Plasma se brine za radnu površinu, panele, tj. ono što predstavlja osnov okruženja, posmatrano iz ugla korisnika. Pored Plasme, valja pomenuti nove multimedijalne i hardverske podsisteme Phanon i Solid. Oni predstavljaju wrappere za tehnologije koje već postoje, omogućavajući njihovo iskorišćavanje kroz jedinstven API. U prevodu, Solid neće sam po sebi opskrbljivati hardver, već će korisniku omogućavati njegovu upotrebu pomoću tehnologija koje integriše, poput HAL-a ili Network Managera. KDE-ov menadžer prozora takođe je doživeo konkretne promene, pa se sada može svrstati u familiju kompozitnih menadžera prozora (kao Compiz, na primer), dok su korisnici dobili nekoliko novih mogućnosti. Novi sistem za naprednu pretagu Stringi, pored svoje osnovne namene, donosi KDE-u pionirske korake u sferi semantičkih radnih okruženja.

Spolja

Spoljašnjost KDE-a 4 svakako je prvi predmet percepcije većine korisnika. Zajednica okupljena oko projekta potrudila se da KDE 4 učini očekivano atraktivnim. Pored Plasme koja je u radnu površinu integrisala sistem widgeta i uvela vektorsku grafiku, za KDE-4 je razvijen novi set ikona pod nazivom Oxygen, koji sledi preporuke FreeDesktopa.

Funkcionalnost Plasme je na veoma visokom nivou, budući da korisnicima pruža veliki broj veoma korisnih mogućnosti, među kojima neke uvode veoma interesantne inovacije. Pomenuti widgeti, koji su ranije bili dostupni pomoću Superkarambe, sada su deo okruženja, dok je manipulacija elementima na radnoj površini sada znatno lakša i brža. Postavljanjem kursora na fajl, direktorijum ili widget dobija se poluprovidni okvir oko njega sa tri ikonice kojima se pristupa najuobičajenim akcijama – podešavanjima, osvežavanju i uklanjanju.

Panel je zadržao naizgled sličnu koncepciju i brine se o meniju, prozorima, menadžeru radnih površina, sistemskoj kaseti, menadžeru priključenih uređaja i satu. Za razliku od njega, meni uopšte ne liči na ranija izdanja. KDE 4 je uveo novi Kickoff meni koji je korisnicima bio dostupan i u pojedinim ranijim distribucijama. Kickoff se koncepcijski razlikuje od „starog” K-menija, nastao je kao rezultat opsežnih testova sa raznim grupama korisnika i trebalo bi da bude daleko „korisniji” od svog prethodnika.

Interakcija korisnika sa radnom površinom, zahvaljujući mogućnostima Plasme i Kwina, sada je mnogo kvalitetnija. Prikaz desktopa (Show Desktop) sada je dostupan kao prikaz Dashboarda, a dobija se pritiskom tastera ’Ctrl+F12’. Tada se ispred zatamnjenih aktivnih prozora prikazuje sadržaj radne površine, a minimizacija svih prozora dobija se kombinacijom tastera ’Ctrl+F4’. ’Ctrl’ sa ’F8’ na ekran postavlja umanjene prikaze svih radnih površina (Desktop Grid), a u kombinaciji sa ’F9’ na isti način raspoređuje aktivne prozore iz aktuelne radne površine, dok ’F10’ to radi za sve. Postavljanje kursora u gornji desni ugao automatski pruža mogućnost isključivanja prozora, dok donji levi ugao daje mogućnost pokretanja menija. Ovo su u KDE-u nazvali Sweet spots.

KRunner pruža napredne mogućnosti pokretanja programa kako unosom adekvatne komande, tako i unosom odgovarajućeg elementa. U prevodu, KRunner će pri unosu linka u polje za pokretanje ponuditi njegovo otvaranje u web browseru.

Programi na koje smo navikli u KDE-u su pretrpeli promene, neki su novi, a neki više nisu „default”. Konqueror je posao fajl menadžera prepustio Dolphinu (SK 12/2007) i sada je „samo” podrazumevani web browser. Podrazumevani pregledač dokumenata je nova aplikacija pod imenom Okular, čija se funkcionalnost najjednostavnije može opisati rečju „univerzalnost”.

Na početku

Mnoga koplja lome se oko odluke da se KDE 4.0 objavi kao stabilno izdanje. Stabilnost ovog izdanja, koje je u međuvremenu osveženo verzijom 4.0.1, prilikom testiranja se pokazala očuvanom; čini se da je četvorka i nešto brža od prethodne serije. Ono što je važno i što sâm KDE tim ističe jeste činjenica da stabilno izdanje pravi mnogo veći „baz”, što donosi više korisnika i više prijavljenih propusta. Pomenuta verzija 4.0.1 ispravlja veliki broj njih. Valja pomenuti da KDE 4 ne traži novi memorijski modul u računaru ili veću procesorsku snagu. Svi efekti koje smo pomenuli testirani su bez hardverske akceleracije, dok KDE 4 radi glatko na računaru sa početka veka.

• • •

Celokupan utisak koji KDE 4 odaje prilično je impresivan. Novina je zaista mnogo, najveći deo njih zaista predstavlja pomak napred, pa ukoliko pomerimo prag tolerancije zbog činjenice da je ovo prvi KDE 4, ostaje skidanje šešira i ostale konfekcije sa glave. KDE 4 je budućnost ne samo u svetu slobodnih operativnih sistema, već i u odnosu na sve koji sebe nazivaju liderima.

Ivan JELIĆ