UPS uređaji (2)

Prošli put upoznali smo se s principom rada i vrstama uređaja za besprekidno napajanje. Na redu je nimalo lako pitanje – kako izabrati pravi UPS za sebe

Sa različitim tipovima UPS-a po principu rada upoznali smo se prošli put (SK 2/2008). Tada smo ukratko rekli i za šta se svaki od ovih tipova primenjuje i koje su njihove dobre i loše strane. Međutim, nismo se bavili električnim parametrima koji su presudni za izbor određenog modela UPS-a prema kompjuteru koji on treba da napaja.

Dva parametra od interesa su kada se bira model UPS-a: snaga i vreme autonomije. Verovatno ste primetili da se u deklaracijama snaga ponekad navodi u vatima (W), kao što smo navikli, ali takođe i u voltamperima (VA). S druge strane, vreme autonomije najčešće se ne daje u sekundama, već se daje tzv. kapacitet akumulatorske baterije izražen u amperčasovima (Ah). Zašto se za snagu koriste dve različite jedinice i u kakvoj vezi stoje snaga UPS-a i kapacitet akumulatora sa vremenom autonomije?

Takozvana prividna snaga definiše se kao proizvod efektivnih vrednosti struje i napona na ulaznim priključcima uređaja – u ovom slučaju kompjutera. U članku o kompjuterskim napajanjima (SK 12/2006, uokvireni tekst „Popravka faktora snage”) pomenuli smo da se kompjutersko napajanje ponaša kao pretežno induktivan potrošač što, uprošćeno, znači da struja i napon na ulazu u napajanje nisu u fazi (struja zaostaje za naponom). Posledica toga jeste činjenica da napajanje mora da se „pomuči” malo više nego što to zahteva ukupna snaga svih instaliranih delova jednog kompjutera. Eksperimentalno je utvrđeno da tzv. faktor snage kompjuterskog napajanja prosečno iznosi 0,7 – to praktično znači da izračunatu maksimalnu snagu svih potrošaša u kompjuteru (u vatima) treba podeliti brojem 0,7 da bi se dobila potrebna prividna snaga UPS-a u voltamperima. Ako, primera radi, komponente našeg kompjutera zajedno „vuku” 300 W, biće potreban UPS prividne snage oko 430 VA. Naravno, teško da postoji UPS koji tačno odgovara snazi vašeg kompjutera, već se bira model koji ima prvu veću vrednost prividne snage. Pošto UPS nije baš jeftina komponenta, bolje je uzeti čak i nešto veću snagu od potrebne da bi isti uređaj mogao da se koristi i kada se kompjuter nadogradi.

Međutim, prosečnom korisniku kompjutera nije baš lako da proceni ili izmeri električne parametre svog kompjutera, a kamoli da ih dovoljno precizno izmeri. Tu u pomoć priskaču kalkulatori snage (PC Power Calculators) koji se mogu naći na pojedinim internet sajtovima. Adrese nekoliko takvih sajtova dajemo u posebnom okviru.

Što se tiče kapaciteta akumulatora i vremena autonomije, jasno je da su tu u igri sam tip akumulatora i potrošnja kompjutera. Akumulator napona 12 V i kapaciteta 4,5 Ah može da isporučuje, recimo, struju jačine 4,5 ampera tokom jednog sata (ili srazmerno manju struju srazmerno duže) pri naponu od 12 volti. Ipak, samo na osnovu tih podataka teško se može tačno izračunati vreme autonomije za neki određeni kompjuter. S jedne strane, potrošnja kompjutera varira tokom vremena, a treba uračunati i stepen korisnog dejstva invertora u UPS-u. Za procenu vremena autonomije zbog toga se koriste fabrički podaci. To vreme najčešće se kreće od nekoliko minuta do petnaestak minuta.

Nažalost, akumulatorska baterija vremenom gubi kapacitet, na šta najviše utiče njeno zagrevanje, a takođe režim punjenja i pražnjenja. Zato treba redovno čistiti ventilatore za hlađenje (ako ih ima), a u situacijama gde su česti podnaponi zbog blizine neke fabrike ili previše udaljene trafo-stanice, treba koristiti UPS sa ugrađenim regulatorom napona (Automatic Voltage Regulator, AVR) koji ne uključuje napajanje iz akumulatora bez veće potrebe.

Manje iskusni korisnici često pitaju da li mogu da povećaju vreme autonomije svog UPS-a ako na njega namontiraju akumulator od automobila. Neki čak misle će tako UPS moći da napaja uređaje veće snage. Nažalost, stvari nisu baš tako jednostavne. Najveći problem je u tome što se elektronika UPS-a projektuje za određenu maksimalnu snagu (pri radu UPS-a) i određeno maksimalno vreme punjenja akumulatora (kada pretvarač ne radi). Akumulator većeg kapaciteta sam po sebi može da dâ veću snagu kada se koristi direktno, ali u ovom slučaju on samo napaja pretvarač čija je snaga ograničena. Takođe, ispravljač kojim se akumulator puni dimenzionisan je prema jednom određenom tipu akumulatora; ako se stavi baterija mnogo većeg kapaciteta (u slučaju automobilskog akumulatora – nekoliko desetina puta većeg), drastično veće vreme punjenja može izazvati pregrevanje punjača. Ako se desi preopterećenje, u najboljem slučaju uređaj neće hteti da se pokrene, u nešto goroj varijanti iskočiće automatski osigurač na UPS-u, a u najgoroj – nešto će pregoreti. Iako neki kvalitetniji UPS-ovi mogu da rade sa takvom modifikacijom, mi je ne preporučujemo.

Pored električnih parametara, za izbor UPS-a značajna je i dodatna oprema koja se uz njega isporučuje. Najjeftiniji modeli imaju na sebi obične „šuko” utičnice (pri čemu često nisu sve povezane na UPS nego samo neke). Međutim, praktično svi UPS-ovi srednje i više klase imaju ženske „evropa” utičnice kao na kablu za napajanje kompjutera; nažalost, proizvođači najčešće ne daju dovoljan broj potrebnih „žensko- -muških evropa” kablova pa ih treba posebno kupiti. Imajte, uzgred, u vidu da na UPS ne treba priključiti ništa drugo sem kompjutera i monitora. Razni štampači i skeneri „povuku” pri startu mnogo struje pa postoji mogućnost da se zbog preopterećenja UPS automatski isključi u najnezgodnijem trenutku.

Nadamo se da smo bacili bar malo svetla na ovu problematiku koja se mnogima čini strašno komplikovanom. Bilo da se radi o jeftinijem UPS-u marke Mustek i Trust, ili pak nešto skupljem marke APC ili Inform Guard, na sve njih mogu se primeniti jednostavni principi o kojima smo pisali.

Vojislav MIHAILOVIĆ