CPL je objavio da prestaje sa radom, tj. da se gasi. Iako su neki predviđali da će se to desiti, ipak niko nije odista verovao da će CPL zatvoriti svoja vrata. Čitaoci koji ne prate toliko dešavanja oko eSportsa zapitaće se čemu tolika halabuka. Jednostavno rečeno, CPL je bio perjanica eSportsa. Prvi su stvorili profesionalni gejming, organizovali prvi turnir koji je bio praćen velikom medijskom pažnjom i stvorili nove vrste sajber heroja. Tim utabanim putem krenule su i neke druge organizacije, od kojih su danas najpoznatije WCG i ESWC.

Razloga za propast ima mnogo, ali najveći je odlazak određenog broja ključnih ljudi koji su bili glavni organizatori. Uporedo sa njihovim odlaskom, CPL je izgubio neke od dugogodišnjih sponzora, kao što su Nvidia i Intel, a nije uspeo da nađe nove, što se odrazilo na nagrade i medijsku pažnju, pa je zadnji CPL Winter prošao skoro neopaženo. Suočen sa katastrofalnim rezultatima, CPL je rešio da stavi ključ u bravu.

Ipak, niko ne može da ospori značaj ove organizacije (osnovane 1997) koja je bukvalno samostalno uspela da stvori profesionalni gejming. Iako su i pre nje postojale organizacije koje su se bavile pravljenjem LAN partiija, tek je CPL čitavoj stvari prišao studiozno. Prvi počeci vezani su bili za Quake 2 i Quake 3 turnire koji su ih proslavili zbog odlične organizacije i velikog nagradnog fonda. Međutim, prava eksplozija odigrala se tek sa pojavom Counter-Strikea. Uvidevši da će igra imati veliku popularnost, čelnici CPL-a odmah su počeli da forsiraju CS stvarajući pravila igranja usput. Njihov uticaj na scenu bio je toliki da su CPL-ov set pravila uskoro prihvatili svi, kako njihovi sledbenici tako i protivnici. I dan-danas svi turniri se igraju po nekoj verziji CPL pravila. Kako je rasla popularnost CS-a tako je i CPL dobijao na značaju, a sa popularnošću CPL-a rasla je i CS zajednica jer su svi maštali o tome da igraju u Winter ili Summer finalu i odu kući sa 15.000–20.000 dolara.

Sredinom ove dekade CPL je dominirao multiplayer scenom. Igre koje su oni promovisali igrali su milioni, a sponzori su se prosto utrkivali ko će im dati novac. Njihovi zimski i letnji kupovi bili su u centru pažnje ne samo kompletne multiplayer zajednice, već i vrlo ozbiljnih medija kao što su CNN i NBC.

Za samo nekoliko godina mnogo toga se promenilo. Pojavila se jaka konkurencija. Prvo se 2002. pojavio WCG, iza kojeg je stao korejski gigant Samsung sa velikim planovima i ambicijama, a onda je na scenu stupio i ESWC. Obe organizacije trpele su pritisak CPL-a, koji je namerno organizovao događaje paralelno sa njihovim turnirima. CPL je na taj način hteo da onemogući konkurenciju, ali i ESWC i WCG su izdržali sve pritiske. Nažalost, u svojoj aroganciji čelni ljudi CPL-a su uobrazili da je njihova reč zakon i nakon izlaska Half-Lifea 2 krenuli u vrlo agresivnu promociju CS: Sourcea koji nije bio baš najbolje prihvaćen među igračima Counter-Strikea. Vrhunac je bilo organizovanje CPL Wintera paralelno sa ESWC finalom u Parizu. Velika većina profesionalnih timova otišla je u Pariz da igra CS 1.6, dok su se za CPL turnir prijavili anonimusi. U želji da spase situaciju CPL je hitro uvrstio i CS 1.6 takmičenje, ali to im nije baš puno pomoglo. Upravo u tom momentu i počinje pad ove organizacije. Prvo najavljuju sopstvenu multiplayer igru Serenity koja je trebalo da omogući takmičenje u vidu „1 na 1”, ali i „5 na 5”, zatim vrlo pompezno najavljuju World Tour, ali do poslednjeg trenutka odlažu saopštenje koja će biti zvanična igra itd... CPL je pokušavao da progura alternativu Counter-Strikeu praveći turnire u Painkilleru i sličnim igrama, ali im ne polazi za rukom da generišu dovoljnu medijsku pažnju po kojoj su ovi turniri bili poznati i koju su sponzori tražili. Zadnji pokušaj bila je saradnja sa Sierrom na promociji njenih igara kao što su F.E.A.R. i World in Conflict, koje takođe nisu donele željene rezultate.

Za to vreme WCG i ESWC samo su dodavali nove discipline osluškujući mišljenje zajednice. WCG se nakon kratkog eksperimentisanja sa CS: Condition Zerom i CS: Sourceom vratio na standardni CS 1.6, a ESWC nikada nije ni razmišljao o prelasku na novije varijante, verovatno poučen katastrofalnim rezultatima CPL-a. Nažalost, uz CPL idu i brojne afere, kao što je favorizovano suđenje za američke timove, neisplaćene nagrade i ostali propusti. Ipak, i pored tih problema oni su imali centralnu ulogu u eSportsu, pre svega zbog svoje masivnosti. Pored već pomenutih šampionata poznate su i njihove CAL lige, koje su okupljale hiljade gejmera nedeljno u različitim disciplinama.

Da li je propast CPL-a prvi znak da i eSports ima problema? Na našu sreću odgovor je negativan. Velike hardverske i softverske kompanije eSports vide kao idealnu arenu za plasiranje novih proizvoda, bilo da su to grafičke kartice, mp3 uređaji ili najnovije igre. CPL je napravio nekoliko krupnih grešaka, a nije više bio u jedinstvenoj poziciji kao nekada. Odlazak ove organizacije neće se bitnije odraziti na eSports jer su oni u protekle dve godine bili na samom začelju. U sadašnjoj konstelaciji snaga WCG trenutno drži prvo mesto, pre svega zbog velikog broja novih inicijativa i, naravno, garantovanih nagrada. Ipak treba reći da je sve to omogućio CPL, koji je samostalno stvorio fenomen koji danas poznajemo pod imenom eSports.

Aleksandar AŠKOVIĆ