Vuzix iWear VR920, AV 920 i IP230

Pojam virtuelne realnosti u svetu komercijalne elektronike i igračke supkulture najčešće vezujemo za prvu polovinu devedesetih godina prošlog veka, kada je sezonu-dve pažnju progresivne igračke javnosti zaokupljala famozna VR kaciga. U korelaciji sa popularnom igrom Descent, ova atraktivna spravica dala je slatki predukus moguće budućnosti interaktivne zabave, u kojoj futuristička tehnologija, poput nezaustavljive armije vanzemaljaca, u prah pretvara sve tehnološke prepreke koje stoje između igrača i totalnog doživljaja trodimenzionalnog prostora. Jurodivi advokati VR-a prognozirali su krah prevaziđenog „2D” iskustva i delimični do potpuni kolaps industrije monitora, koji će i bankarski operateri odbaciti zarad uranjanja u neograničeni 3D svet koji čak i kalkulacijama u Excellu daje novu dimenziju... Slatka naivnost tog vremena podsećala je SF filmove iz ranih šezdesetih godina, u kojima su antigravitacioni automobili i turistički izleti na Mesec uobičajena pojava u ranom XXI veku. VR kacige su, naravno, kao koncept gotovo potpuno odbačene i nisu odmakle dalje od interesantne istorijske fusnote. Bilo je firmi koje su se i dalje bavile istraživanjem i razvojem ove ideje, ali komercijalni proizvodi mogli su se izbrojati na prste jedne ruke, dok je ponuda igara ili aplikacija koje su podržavale VR tehnologiju bila još manja. Prevelika cena, tehnološki limiti koji su uzrokovali da kacige budu preskupe, preglomazne i neudobne odsekli su noge jedne moguće budućnosti: imajući izbor između futurizma u povoju i udobne forme na koju navikavanje nije potrebno, raja je napravila logičan izbor. Nastupila je potpuna hibernacija...

...prekinuta početkom XXI veka ekspanzijom stereoskopije, jeftinije i jednostavnije varijante pseudo VR-a. Kao što vam je verovatno poznato, nVidia je jedno vreme agresivno forsirala tu ideju, pišući verzije grafičkih drajvera prilagođenih upotrebi sa odgovarajućim LCD naočarima. Stereoskopija je takođe nestala u vidu lastinog repa, prvenstveno zbog besmislenosti same ideje i prikaza koji je umesto realnosti nudio kvazi 3D koji izaziva snažne migrene. Lekcija kraha 3D bioskopa ostala je nenaučena.

Američka firma Vuzix uopšte se ne obazire na istorijska upozorenja, uverena da tehnologija koju poseduje ima potencijal da nulifikuje sve potencijalne teškoće. Ova njujorška kompanija, inače i US army kontraktor zadužen za razvoj izvesnih optoelektronskih komponenata u programu „Future Force Warrior”, u svojoj ponudi ima kompletnu lepezu potrošačkog „eyeweara” – LCD naočara/vizora koje inkorporišu jedan ili više elemenata klasičnog VR-a. Od domaćeg uvoznika na test smo dobili tri modela prilagođena mušterijama sa različitim afinitetima i dubinom džepa. Zajednička stvar za sve modele jeste izgled koji podseća na optičko pomagalo Džordija La Fordža, glavnog inženjera Enterprajza D i E: elegantni vizor crne boje izgleda sasvim cool, ne stvarajući tipičan „vidi geeka lulz” kod posmatrača sa strane.

iWear VR920

Najskuplji i najkompletniji model u Vuzixovoj ponudi inkorporiše tri elementa: klasičan VR head tracking, stereoskopiju, slušalice i mikrofon. Naočare se na računar povezuju putem analognog VGA kabla (u paketu dolazi i DVI adapter) i USB-a koji pored napajanja LCD ekrana u vizoru služi i kao USB audio interfejs (oba konektora su smeštena na jedan kabl koji se račva na kraju). Naočare su namenjene svim veličinama glave: iako ram ne poseduje nikakav ekstender, udobno će pasovati i glavonji sa naočarima (nalik na mene) kao i tanušnim dečjim lobanjama duplo manjeg prečnika. Slušalice (tj. klasični „earplugs”) nisu predviđene da stoje u uvetu, već treba da lebde neposredno iznad ušne školjke, što takođe znači da niko neće imati problema sa „dometom” zbog veličine ili oblika glave. Naočare su prilično robusne i ne odaju utisak nečega što bi se moglo lako slomiti.

Količina tehnologije utkana u ovaj proizvod zaista je neverovatna. Jezgro sistema čine 2 LCD ekrana rezolucije 640 x 480 tačaka, sposobnih za prikaz 24-bitnog true colora i vidnog polja od 32 stepena, što je veoma impresivno za dotičnu klasu uređaja: marketing menadžeri Vuzixa tvrde da se prikaz može porediti sa gledanjem u LCD televizor od 62 inča sa distance od tri metra, što je po našem mišljenju malo prenaduvano, ali ipak ne tako daleko od istine. Praćenje pokreta glave omogućeno je sistemom koji se sastoji od tri magnetska senzora i tri akcelerometra, koji (u teoriji) omogućavaju kvalitetan pozicioni tracking uz realni proračun ugaone brzine vaših pokreta glavom.

Softver koji dolazi uz naočare sastoji se od drajvera i kontrolne aplikacije koja radi u pozadini i omogućuje VR/stereoskopske funkcije u igrama. Instalacija je prilično jednostavna, bilo da posedujete grafičku kartu sa jednim ili sa dva VGA/DVi izlaza (u drugom slučaju naočare se ponašaju kao klasični klon displej). U oba slučaja, ekransku rezoluciju ćete postaviti na 1024 x 768 u 60 Hz, koju će LCD displeji u naočarama skalirati na 640 x 480, uz razumljiv gubitak u kvalitetu.

iWear VR920 je odličan proizvod, ali samo ako ga gledate sa strane ili analizirate domete inkorporisane tehnologije. Njegova upotrebna vrednost, međutim, stoji u snažnoj disproporciji sa cenom od skoro 500 evra. Eksploatacione probleme grubo rečeno možemo pripisati dvema stvarima – nedostatku softverske (tj. igračke podrške) i komparaciji kvaliteta prikaza sa klasičnim LCD monitorom. Idemo redom.

Head tracking, sistem koji je esencijalna poenta VR920 kao najskupljeg modela Vuzixovih LCD naočara, podržan je u MS Flight Simulatoru 2004 i X, IL-2 Sturmoviku, Quakeu 4, F.E.A.R.-u, Second Lifeu, World of Warcraftu, Supreme Commanderu i u još nekim starijim simulatorima letenja. Zarad kompletnog utiska, testirali smo ga u SVIM podržanim igrama (osim Second Lifea) i stekli utisak da je „podrška” u ovom slučaju pomalo prejak pojam. U igrama nalik na Supreme Commander i WoW, head tracking radi samo po Yaw osi: sistem reaguje samo na vrtenje glave levo-desno, rotirajući vam ekranski prikaz u smeru okretanja glave (u slučaju Supreme Commandera u pitanju je skrol ekrana levo i desno, uz potpuno neobjašnjivo odsustvo pomeranja po Y osi). Bez ikakvog preterivanja, svako ko je igrao WoW u normalnom modu duže od deset minuta ovo će probati samo jednom i nikad više: kao prvo, takva vrsta ekranske rotacije nebeski se lakše i brže izvodi pomoću miša i tastature; kao drugo, rezolucija od (skaliranih) 640 x 480 podrazumeva da nećete biti u stanju da čitate chat ili bilo koji drugi in-game tekst bez radikalnog povećavanja fonta ili korišćenja nekog moda za njegovu promenu; kao treće, VR addon će se instalirati u addon direktorijum i eventualno vam pokarabasiti ostale addonove (u mom slučaju, Bongos 2 action barse, koje je zamenio modifikovanim Blizz default UI-jem)... Igrajući WoW uz VR920, trpećete sve moguće hendikepe zarad rotacije pogleda koja je savršeno nepotrebna. U pucačkim igrama nalik na F.E.A.R. i Quake 4 naočare ostavljaju malo povoljniji utisak, mada i tu imamo utisak da je tracking potpuno izlišan i nikako nije neophodan; simulacije letenja nalik na MS FS i rotacija pogleda u virtuelnom kokpitu konačno daju sistemu smisao, mada i tu moramo da istaknemo dva potencijalna minusa. Prvi i značajniji jeste posledica same prirode uređaja, koji oblikom ne pokriva kompletno vidno polje, već vam (naročito ako nosite naočare) u vidnom polju ostavlja „rupe” kroz koje prodire dnevno svetlo. Lek za to je gumeni dodatak koji se prodaje odvojeno (15 USD) i koji se montira između vizira i očiju zarad utuljivanja „spoljnih podsticaja” (i koji, naravno, stvara probleme sa naočarima), ili naprosto prebacivanje crne majice preko glave i igranje u stilu domaćice iz Saudijske Arabije. Drugi i manje značajan minus ima veze s tim da li sebe smatrate SIM fanatikom koji će bez obzira na cenu kupiti pomagalo koje će doprineti „imerzivnosti” letenja: u tom slučaju, po ceni VR920 možete pazariti TrackIR sistem (prikazan u SK 2/2008) + widescreen LCD monitor koji će vam za istu sumu pružiti daleko kvalitetniji doživljaj.

Stereoskopska komponenta igre omogućena je kroz sam drajver uređaja i nipošto nije zavisna od nVidia drajvera (koji se, uzgred, u tom smeru odavno više ne razvijaju), što omogućava uživanje u stereoskopiji i igračima koji poseduju ATI kartu. Ali i na ovom polju VR920 pati od veoma ograničene biblioteke podržanih naslova – svega tridesetak igara, među kojima se, istini za volju, nalaze i Crysis i Call of Duty 4, teško može da opravda novčanu investiciju. Takođe, dobar procenat igrača stereoskopsko igranje ne smatra nimalo udobnom razonodom: mene, recimo, od toga snažno zaboli glava posle oko sat vremena igranja. Sve u svemu, u pitanju je stvar ukusa: za zagrižene ljubitelje stereoskopskog kvazi 3D-a, VR920 predstavlja jedini mogući izbor, s obzirom na to da im jeftine naočare koje su svojevremeno nabavili za tu svrhu (ili dobili u paketu sa nekim starim GeForceom skuplje serije) sada ne služe ničemu zbog odsustva podrške kroz službene nVidia drajvere.

Na sajtu proizvođača može da se downloaduje besplatan SDK (software developer kit) koji, u teoriji, svakom razvojnom studiju omogućava da u svoje igre dodaju podršku za tracking ili stereoskopiju, ali za sada nema prevelikog odziva na tom polju.

iWear AV 920 i iWear IP230

iWear AV 920 je jeftini model (oko 400 evra), namenjen korisnicima koji preferiraju gledanje video materijala u odnosu na igranje (ne poseduje head tracking i stereoskopiju). Sistem poseduje litijum-jonski baterijski podsegment (zakačen za interfejs kabl) sposoban za cirka šest sati reprodukcije, kao i drugačije konektore: umesto VGA/DVI prisutan je klasičan kompozitni AV kabl namenjen analognim kamerama, DVD plejerima ili sličnim uređajima, uz USB kojim ga možete povezati na digitalni kamkorder ili neki medija plejer. Kvalitet slike je solidan (AV920 poseduje displeje identične sa VR920), što ovaj model čini dobrim izborom za putovanja. Naposletku, IP230, kao najjeftiniji predstavnik serije iWear (oko 200 evra), poseduje displeje rezolucije 320 x 240 sposobne za 24-bitni true color u 60 Hz i Apple iPod interfejs, što ga čini podesnim isključivo za gledanje video materijala sa iPoda.

Ostavivši jeftinije modele po strani, finalni zaključak o proizvodnoj gami iWear vredi bazirati samo na nesuđenoj zvezdi čitave priče, moćnom VR920. Sprava, u teoriji i praksi, zaista „radi kako je reklamirano”, ali skromna softverska podrška, visoka cena i diskutabilni doživljaj koji pruža nas u potpunosti sprečavaju u preporuci za casual kupovinu. Ciljna grupa bi bili ekstremni flightsim entuzijasti koji moraju da imaju baš svaki gadget koji se pojavi na tržištu i koji su za kompjuter odvojili mnogo više od cene VR920. Ono što je svakako vredno spomena je da će domaća firma biti zadužena za tehničku podršku firme Vuzix u regionu (www.vuzix.rs), tako da će vlasnici iWear uređaja, kao i svi zainteresovani iz prve ruke, moći da dobiju savete i uputstva. Takođe, imamo i neke najave da postoji mogućnost da će se kod nas raditi na razvoju nekih novih rešenja, ali više o tome neki drugi put.

Miodrag KUZMANOVIĆ