Dva zanimljiva skupa

Redovna godišnja konferencija RATEL-a i okrugli sto EMG-a

U samo nekoliko dana, u Beogradu su održana dva zanimljiva skupa, na kojima se govorilo o stanju i budućnosti telekomunikacija u Srbiji. Prvo je održan okrugli sto pod nazivom „Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” u organizaciji Ekonomist Media Groupa (www.emportal.co.yu/ekonference/39890.html), a zatim i redovna godišnja konferencija pod naslovom „RATEL posle dve i po godine”.

Manifestacije u organizaciji Ekonomista imaju visoku reputaciju u poslovnim krugovima i zato uvek imaju eminentne učesnike iz sveta biznisa ali i državnih organa. Tako je bilo i ovoga puta. Spomenućemo da su bili prisutni Nenad Kovačević (specijalni savetnik generalnog direktora) i Saša Leković (direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj) iz Telekoma Srbija, Milenko Cvetinović (državni sekretar) iz Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, Milan Janković (generalni direktor) iz RATEL-a. Bili su prisutni i predstavnici Evropske komisije, Ambasade SAD, Simensa, IBM-a, Microsfta, Alcatel-Lucenta, Telenora, Vipa, Algotecha, Telelinka, Sage, Meridijan banke, Kapscha i Loga.

I pored očekivanja da će se u izaganjima više vremena posvetiti upravo o problemima i prednostima koje telekomunikacije donose u poslovnim okruženjima u Srbiji, tek nekoliko govornika osvrnulo se na ovu tematiku iznoseći svoja iskustva i probleme. Velika većina govornika je pričala o predstojećim koracima koje država Srbija mora da učini u oblasti telekomunikacija. Iz celokupne priče iskristalisalo se da postoje tri velika igrača u ovom procesu: RATEL na kojem je da odrađuje tehnički i stručni deo posla, Ministarstvo za telekomunikacije odnosno Vlada Republike Srbije i Telekom Srbija koji bi kroz svoju vlasničku strukturu trebao da sluša državu, ali zbog svog značaja i uticaja predstavlja poseban entitet u celokupnom procesu. Preostali igrači su svi ostali koji se na bilo koji način bave telekomunikacijama i naravno krajnji korisnici, tj. svi oni koji zavise od toga kako veliki igrači odluče.

Pokušaćemo da u kratkim crtama prenesemo najznačajnije stavove koji su se čuli na ovom skupu. Gospodin Cvetinović smatra da je put kojim se krenulo u oblasti telekomunikacija jedini mogući, da će neka naredna vlada isto postupati kao što su i njihovi planovi i da razlika jedino može da bude u dinamici odvijanja događaja. Dok smo u oblasti mobilne telefonije na evropskom nivou, sa penetracijom od 120 odsto (u milionima korisnika: MTS 5,3, Telenor 2,7 i Vip 0,5), u fiksnoj telefoniji penetracija je 34,7 odsto (2.900.000 korisnika i stepen digitalizacije 94%), što je na nivou regiona, ali ispod proseka EU, koji je 45%. Kablovski distributivni sistemi imaju 550.000 korisnika, postoji preko 18.000 korisnika WiFi konekcija i 250.000 korisnika širokopojasnih mreža. Poznato je da je neophodna liberalizacija tržišta telekomunikacija, ali je problem kako to izvesti bez socijalnih potresa.

Ovde moramo da malo objasnimo taj povezani sistem. Telekom Srbija je veliko preduzeće koje još funkcioniše na mnogim postavkama koje su prevaziđene. Telekom ima monopol u nekoliko oblasti telekomunikacija, ali u jednoj od njih, reč je o fiksnoj telefoniji, ima niske cene, koje su formirane da bi se „kupio” socijalni mir u prethodnom burnom periodu kroz koji je naš zemlja prošla. S druge strane, ako gubi novac u toj oblasti, logično je da će morati da naplaćuje i više nego što je realno u drugim oblastima kako bi nadoknadio gubitke. To je jedan od razloga što je Internet skup. Međutim, Telekom nema tačan uvid u svoje troškove razdvojeno po uslugama tako da ne može da kaže realnu cenu svih usluga, a samim tim ni da efikasno sprovede reorganizaciju u svim sektorima koji daju visoku cenu usluge (šta je visoka cena kada nema konkurencije na tržištu?). Zbog toga je pokrenut proces pravljenja „Troškovnog modela” u Telekomu Srbija, koji će omogućiti da se zna realna cena svake usluge. Zanimljivo je da ni u nekim okolnim zemljama ovaj model još ne funkcioniše, iako su te zemlje u EU. Da bi ovo klupko mogo da počne da se odmotava, poznat je stav, koji je ranije iznela ministarka Aleksandra Smiljanić, da se mora napraviti fond u koji bi svi telekomunikacioni operateri uplaćivali novac i da bi odatle trebalo donirati cenu univerzalnog servisa (fiksni telefon i 128 Kbit/s Internet), koji mora po pristupačnoj ceni biti dostupan svim građanima.

Gospodin Cvetinović je spomenuo i pitanje da li u telekomunikacijama išta treba da ostane u vlasništvu države. Njegovi predlozi za sledeće korake uključuju dozvolu međunarodnog povezivanja, veće korišćenje bežičnih tehnologija, konkurenciju u fiksnoj telefoniji i otvaranje lokalne petlje. On nije zadovoljan ni strategijom u oblasti telekomunikacija, koja ima blizu 200 stranica. Ona treba da ima 20 stranica – sa ciljevima, merama i dinamikom.

Saša Leković je prikazao neke stavove Telekoma. Prema njegovim rečima, realni broj nerešenih zahteva u fiksnoj telefoniji je oko 200.000, a u vezi s visokom cenom Interneta rekao je samo da okolne zemlje (Bugarska, Makedonija i BiH) uzimaju linkove od Telekoma Srbija. Telekom ima 45 odsto slobodnih ADSL linkova i smatra da rastom standarda mora da poraste i broj korisnika kao i da država razvojem elektronske uprave može da proizvede veće interesovanje za širokopojasni Internet. O tome da država mora da uradi mnogo više i brže na polju sadržaja i promovisanja Interneta, pre svega kroz e-upravu, govorili su i drugi korisnici. Međutim, moramo da primetimo da jedan deo slobodnih ADSL kapaciteta zvrji prazan zbog toga što tržište nije dobro istraženo. Naime, u Beogradu se često dešava da po dva-tri meseca na pojedinim centralama nema slobodnih portova. To verovatno znači da su slobodni portovi instalirani tamo gde nema dovoljno tražnje za njima i tako je novac kojim su ti portovi plaćeni blokiran, umesto da donosi dobit, a to se preslikava na skuplju uslugu krajnjim korisnicima.

Gospodin Leković je rekao da Telekom Srbija želi otvorenu tržišnu utakmicu, ali da treba doneti formalno-pravni okvir za liberalizaciju, koji je sada nejasan. Istakao je da se ne može dati parcijalno dozvola za interkonekciju sa inostranstvom za prenos podataka, jer u uz IP tehnologiju sve, pa i glas, jeste podatak. On je najavio da će troškovni model od jula biti gotov.

Gospodin Cvetinović je u diskusiji odgovorio na tvrdnje g. Lekovića u vezi s interkonekcijom sa inostranstvom, tvrdeći da problem prenosa glasa kroz IP mreže može da se definiše kroz fiksnu licencu, koja bi bila pridužena licenci za interkonkeciju, i da se Telekom boji da će izgubiti telefonski saobraćaj velikog broja sadašnjih korisnika.

Gospodin Leković i drugi govornici istakli su problem koji država pravi sa dozvolama za gradnju. Naime, kada operater od države kupi licencu, on se obavezuje da izgradi određene telekomunikacione kapacitete koji iziskuju građevinske radove (postavljanje kablova, izrada baznih stanica, polaganje kablova u postojeću kanalizaciju). Da bi se ovi građevinski radovi obavili, poštuje se u potpunosti procedura kao za bilo koji drugi objekat, što znači gomilu dokumentacije i sporu proceduru, a često lokalne samouprave različito tumače propise, što dodatno komplikuje situaciju. Predstavnici ministarstva i RATEL-a izneli su da su oni već kontaktirali nadležno Ministarstvo infrastrukture, ali da nisu naišli na razumevanje, i da će na ovom problemu morati intenzivno da se radi u narednom periodu.

S obzirom na to da je bežična komunikacija predstavljena kao jedan od budućih pravaca prevazilaženja sadašnjih problema, na probleme u tom sektoru posebno se osvrnuo dr Milan Kovačević, pomoćnik izvršnog direktora Sage. On se fokusirao na problem WiMaxa, koji nikako da regulatorno zaživi. Po njemu, osnovni problem predstavljaju dva ranije izdata odobrenja za područje Beograda (koliko je nama poznato, BeotelNet i Media Works). Zbog toga je nezgodno objaviti tender za licence, jer će se potencijalno zainteresovani naći u neravnopravnom položaju. Budući da su sadašnjih davaoci WiMax usluga već uložili određena sredstva, g. Kovačević predlaže ili da država izvrši otkup licenca po nekoj ceni, ili da izvrši eksproprijaciju. On smatra da ministarstvo mora da pokaže hrabrost i da reši ovaj problem.

G. Cvetinović je povodom ovog problema izneo podatke da Beograd „drži” između trećine i četvrtine celokupne privrede Srbije i da davanjem regionalnih licenci bez Beograda neće biti privučen nijedan ozbiljni igrač. Pravno se ne može lako oduzeti dodeljena licenca i ne preostaje ništa drugo nego dogovor postojećih nosilaca licence i vlasti, a to je vrlo plodno tle za napade na vlast...

Spomenuto je i pitanje digitalne televizije, koja se u EU mora uvesti do 2012. godine, tačnije tada će se ukinuti analogna televizija. U ostatku sveta ovo će se odigrati do 2015. godine. Najraniji planovi za digitalnu televiziju kod nas se vezuju tek za kraj roka u Evropi, što je prava šteta, jer bi ovaj način prenosa TV i radio-signala oslobodio deo spektra koji zauzima analogna televizija. Upravo taj deo spektra sada je predmet velikog interesovanja u SAD, jer opsezi u kojima trenutno radi WiMax ne obezbeđuju prodiranje talasa u zatvorene objekte – zato danas mobilni WiMax zahteva da uređaj bude u neposrednoj blizini prozora. G. Kovačević je napomenuo da bi pomenuti deo spektra oko 700 MHz omogućio da WiMax signal prodre u zatvorene objekte baš kao što to radi i mobilna telefonija i upitao zašto se u zakonskoj regulativi spominje samo fiksni WiMax.

Tužno je da su sa ovog događaja mediji preneli samo to da će uskoro poskupeti fiksna telefonija – kao posledica uvođenja troškovnog modela, ali bi tada druge usluge morale da pojeftine.

RATEL-ovoj konferenciji za štampu (www.ratel.org.rs/index.php?page=gallery&item=75&get_treerot=54&gid=88&lang=srp) posvetićemo znatno manje prostora. Razlog je to što je prezentacija sa ove konferencije dostupna javnosti (www.ratel.org.rs/download.php?id=48283c74a1e5e&target=konferencije).

Prof. dr Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora, RATEL-a, izneo je pregled dosadašnjeg uspešnog rada agencije i pravce budućeg delovanja. Uloga agencije je da obezbedi poštenu utakmicu na tržištu telekomunikacija i zaštiti krajnje korisnike. Da bi to radila, neophodno je da bude nezavisna i samofinansirajuća, a upravo za to nisu imali podršku u vlasti. Napomenuo je da je u oblasti telekomunikacija na snazi Zakon o telekomunikacijama, a ne Zakon o državnoj upravi.

RATEL danas zapošljava 85 ljudi i veliki deo prihoda ostvarenog u prošloj godini uplatio je u budžet Srbije za razvoj telekomunikacija. Nabavljena je moderna mobilna oprema za kontrolu raznih frekventnih opsega, biće nabavljena oprema za kontrolu internet usluga, otvoren kol-centar, vršiće se kontrola ugovora provajder-korisnik. RATEL je priredio veliki broj dokumenata i pripremio sve za drugog fiksnog operatera, ali je sada to na ministarstvu i vladi. Sve je spremno i za WiMax i CDMA nadmetanja, a RATEL definiše strategiju za digitalnu televiziju. Agencija vrši i benčmark analize cena usluga, tj. poređenja sa cenama u okruženju, ali to je samo deo priče, jer će troškovni model biti obaveza svih značajnih i dominantnih igrača na tržištu kako bi mogla da se uvodi konkurencija.

U oblasti internet provajdera RATEL očekuje ukrupnjavanje, jer sada postoji veoma velik broj provajdera. Slična stvar očekuje se i na polju kablovskih operatera, koje karakteriše veoma loše pokrivanje različitih teritorija i koji će morati da srede i modernizuju svoju mrežu.

Na ova dva skupa jasno su definisane pozicije svih bitnih činilaca na srpskom tržištu telekomunikacija. Strateški planovi očigledno postoje, jedan deo mera je već donet, ali je krajnje neizvesna dinamika jer još postoji veliki otpor. U Srbiji su i telekomunikacije, nažalost kao i skoro sve ostalo, političko pitanje. Nama ostaje samo da se nadamo da će se stvari pokrenuti malo bržim tempom i da ćemo u dogledno vreme uživati u obilju ponude telekomunikacionih usluga po konkurentnim cenama.

Dušan DINGARAC