„Hardverzije”

Prema skromnom mišljenju dolepotpisanog, mesec jul je obeležilo predstavljanje prvih uređaja koji u sebi sadrže novi Intelov powersaving procesor – Atom. Mnogi se s tim neće složiti i pretražiće ovaj broj u potrazi za opisom grafičke kartice GeForce GTX 280 (i neće ga naći), a na Atom će odmahnuti rukom u stilu „ma kome to treba”.

Prvom susretu s novim procesorom kumovala je Intelova matična ploča D945GCLF, naslednik popularnog modela D210GLY za desktop računare manjeg formata. Na njoj se nalazi Atom 230, dok ćemo za štedljiviju verziju N270 sačekati još koju nedelju, kada stižu „netbookovi”. Sigurno će se pojaviti MSI Wind i Acerov Aspire One, a vrlo je verovatno da će se pojaviti i Asusov EeePC serije 900.

„Atomski mrav” (nimalo originalno, priznajem) u potpunosti je ispunio sva moja očekivanja u vezi s nivoom performansi i, naravno, briljirao po pitanju nepotrošnje i nezagrevanja. Procesor je dovoljno brz da zadovolji sve potrebe prosečnog korisnika računara (email, surfovanje, muzika, filmovi, rad sa „office” dokumentima...), a pritom ostaje „in” sa svim aktuelnim ekološkim i energetskim nastojanjima da se energija i okolina maksimalno (po)štede.

U sredinama kakva je naša, gde se računar još uvek smatra luksuzom i egzotikom, ne bi me čudilo da ovako epohalan procesor (što Atom svakako jeste) prođe loše ili nezapaženo, bar kada su u pitanju brojke kojima se meri prodaja i zarada. Pored svih kvaliteta, sumnjam da će mnogo korisnika u Srbiji prihvatiti upotrebnu vrednost mini-računara kakvi su nettopovi i netbookovi. Ne želim da omalovažavam, ali po mom mišljenju, početnik „u računarstvu”, a to je kategorija kojoj pripada velika većina ljudi u Srbiji, nema dovoljan nivo informatičke „pismenosti” da bi se cenio nettop/netbook. Za tako nešto potrebno je pre svega usvajanje modernih načina komunikacije kakvi su email, VOIP i internet telefonija, kao i instant „mesindžeri”. Društvene zajednice poput FaceBooka i Myspacea takođe omogućavaju razmenu informacija, ali su i mnogo više od toga, pa se posebno tretiraju. Nakon komunikacije slede zabava i posao, još dve sfere u kojima računari donose dramatično poboljšanje u odnosu na sve što im je prethodilo.

Nažalost, još uvek nedovoljan broj ljudi prihvata računar kao sastavni deo života, a to je neophodan uslov da bi se „atomoliki” računari razmnožili u većem broju, jer je njihova namena je upravo „osnovna”. Ovi računari nemaju dovoljno velik ekran da biste uživali u surfovanju Internetom ili gledali filmove s društvom, njihovi smeštajni kapaciteti nisu dovoljni za hiljade slika i MP3 fajlova, a nije baš ni da se kupi detetu kao prvi računar „da bi dete naučilo da ga koristi, danas se bez znanja tih kompjutera ništa ne može”.

No, to neće sprečiti Intel i ostale da razvijaju ove tehnologije. Sledi integracija ovakvih malih, a moćnih rešenja u sve što troši električnu energiju, pa nas ne bi začudilo da Panasonic uskoro najavi novi plazma televizor sa integrisanim Internet Explorerom „pogonjen” jednim Atomom, ili da Mercedes najavi da uskoro počinje da koristi Atom procesore za svoja multimedijalna rešenja u autmobilima. MMmmm…

Naravno da bi sve to bilo moguće i da Intel nije napravio svoj procesor, ali je ovako svima mnogo jednostavnije. Bez obzira što postoje mnogi štedljvi procesori, Atom je jedini x86 kompatibilan. Zbog toga je u ogromnoj prednosti jer samo njega podržavaju svi komercijalni operativni sistemi. Od „velikog” Windowsa poput Viste ili XP-a, do „malog” Windowsa CE, preko MacOS-a i ogromnog broja verzija Linuxa, svi oni u startu rade na uređajima koji u sebi imaju Atom. Jasno je da će ovo obezbediti ogromno uzbrzanje integracije računara u sve što ima bateriju ili je povezano na električnu mrežu.

Jul je obeležila i pojava serije grafkih kartica GeForce GTX, koja je prošla prilično neslavno. Ni 512-bitna i 240 shadera, ni činjenica da jedan GPU GT200 u velikom broju situacija izlazi na kraj sa najjačim dual-GPU karticama, pa čak ni nVidijine najave o „neistraženim dubinama” igračkog iskustva koje donosi serija GT200 nisu bile dovoljne da nas zainteresuju. GT200 je sjajan čip, ali cena po kojoj je nVidia mislila da će prodavati kartice s njim, u jeku AMD-ove ofanzive, u najmanju ruku je previsoka: 649 dolara za GeForce GTX280 i 499 dolara za slabiji GeForce GTX 260. Što se „Sveta kompjutera” tiče, desilo se neočekivano: najnoviju i najbržu grafičku karticu nismo prikazali u vreme njene premijere, već ćemo za to sačekati bolji trenutak.

Razlog? ATI, naravno. Nakon što se u junu pojavio HD 4850, ovog meseca smo upoznali i njegovog brata sa GDDR5 memorijom, koji je jednako dobra kupovina. Povrh toga, ATI je za avgust najvio Radeon HD 4870 X2 i obećava performanse iznad nivoa koje je ponudio GeForce GTX280. nVidia, srećom, još uvek pokazuje osobine koju su je krasile svih ovih godina – veoma brzo i dobro reaguje na promenjene uslove na tržištu. Brzo im je postalo jasno da seriju GTX 200 neće moći da prodaje po predviđenim cenama. Zato su svega četiri nedelje kasnije, baš uoči promocije novog Radeona X2, spustili cene novih modela za 25 odsto odnosno 30 odsto. Ne sećamo se da je iko ikada ovako brzo spustio cene svojih tek prikazanih proizvoda, ali nVidia svakako nije bilo ko. Tako su preporučene cene u Americi spuštene sa 649 na 499 dolara, odnosno sa 399 na 299 dolara. Do septembara će nesumljivo, barem u ovoj višoj klasi, sve biti mnogo jasnije, pa ćemo u to vreme probati da spremimo jedan lep test svih aktuelnih modela.

Pored silnih Radeona i GeForce kartica, čije se cene pišu sa tri cifre (ispred zareza), korisnike s manjim potrebama i mogućnostima obradovaće podatak da će se tokom avgusta pojaviti i prvi GeForce 9 model u „budžet” klasi, potpuno novi GeForce 9500GT, kao zamena za seriju GeForce 8600GT.

nVidia i partneri mnogo očekuju od ove kartice, jer je upravo ova klasa ona u kojoj se najviše zarađuje. Dok se entuzijasti i novinari najviše zanimaju višom klasom proizvoda i cepidlače za svaki frejm ili evro performansi i cene, dotle se distributeri, prodavci i kupci najviše interesuju za kartice čija se cena kreće od 20 do 50 evra. Zbog toga, dok se marketing i razvojna odeljenja zanimaju gornjim segmentom tržišta, finansije i rukovodstvo nVidije i kompanija koje proizvode grafičke kartice sa GeForce čipovima koncentrišu se na nižu klasu u kojoj „leže” pare.

Problem „zelenih” je to što je AMD/ATI sa pojavom Radeon HD 3000 modela značajno spustio cene u nižoj i srednjoj klasi. Kod nVidije su to modeli GeForce 8400, 8500 i 8600. Američko-kanadska kombinacija nastavila je da zarađuje zahvaljujući nižim troškovima proizvodnje, koje obezbeđuje sitniji tehnološki proces. Podsećam, dok je nVidia pravila čipove u 90-nanometarskom, ATI je uveliko „štancovao” čipove u 55-nanometarskom procesu izrade, što je trajalo predugo i sada se osećaju posledice. nVidijini partneri veoma su nezadovoljni profitom koji obezbeđuje proizvodnja niže i srednje klase GeForce kartica, i to u tolikoj meri da su XFX i EVGA, partneri „prvog nivoa”, najavili da će uskoro proizvoditi i ne-nVidia proizvode. Gainward, partner drugog nivoa, otišao je korak dalje i najavio sopstvene Radeon kartice! XFX i EVGA ne izjašnjavaju se šta još planiraju da proizvode, dok se ostali verovatno nadaju da će nVidia uskoro uspešno prebaciti sve modele na 55-nanometarski proces izrade.

I dok je na tržištu grafičkih kartica vrela atmosfera, tržište procesora ne menja ritam. AMD je prijavio gubitke i u poslednjem kvartlu, ali nastavlja sa obaranjem cena ne bi li održao priključak, dok za to vreme Intel najavljuje nove serije Core 2 Duo procesora E5000 i Q8000, koje će do kraja godine potpuno zameniti serije E2000, E4000 i Q6000. Prvo ćemo se sresti sa Core 2 Duo E5200 i Core 2 Quad Q8200, a u isto vreme stižu i dva nova modela u već predstavljenim serijama – Core 2 Duo E7300 i E8600. Sve će to pratiti nov pad cena i nestanak nekoliko starijih modela od kojih su svakako najzanimljiviji E2200, E4600 i E8200.

Uf, skoro 8 hiljada karaktera samo o procesorima i grafičkim karticama? Definitivno mi treba odmor.

Saša UZELAC