„Hardverzije”

Ovog meseca nismo se bavili procesorima jer je u domenu grafičkih kartica opet opet bilo mnogo zanimljivije. Potresi koji prate GeForce GTX kartice još od njihove pojave smirili su se, a dva nova GeForcea našla su se na našim stranicama. Kartice su sada jednako brze, ali mnogo realnije zacenjene, pa je nVidia rešila makar taj deo problema. Ipak, stigao je novi Radeon HD 4870 X2. Za rezolucije i prikazivanje „grafike” za koje su ove kartice i napravljene, AMD-ovo rešenje je znatno brže i to ne poriču ni „envidijaljupci”. nVidia, tako, nakon dve godine nema u svojoj ponudi najbržu karticu. Spekuliše se da već krajem godine može izaći nova revizija čipa GT200, izrađena u 55-nanometarskom tehnološkom procesu, što bi moglo da znači povratak na vrh za američkog dizajnera grafičkih procesora. A biti na vrhu verovatno je najvažniji „selling point” proizvođačima grafičkih procesora i pratećim proizvođačima kartica, pa je apsolutni prioritet imati najbrži model upravo u svojoj ponudi. Prema mišljenju mnogih, razlog zašto se Radeoni serije HD 2000 i HD 3000 nikada nisu dobro prodavali, iako nisu bili ništa manje sposobni od konkurentskih GeForce 8 kartica, upravo je loša ponuda ATI-ja i AMD-a u najvišem segmentu tržišta.

Situacija se sada okrenula – u AMD-ovom posedu je šampionskui pojas u najtežoj, DirectX 10 kategoriji. Jedina prednost koju nVidia ima u odnosu na Radeon HD 4870 X2 jeste slaba ponuda GDDR5 memorije na svetskom tržištu. GeForce GTX 280 koristi standardne GDDR3 čipove kojih ima u izobilju, pa je jedino što može da krene loše po AMD nedostatak memorije za njegove najbrže modele.

Ukoliko Radeon HD 4870 X2 zaživi, dok se ne pojavi brži GT200 nVidiji ostaje samo da propagira svoja SLI rešenja, dve slabije kartice poput GeForce 9800GTX i GeForce GTX 260, kao odgovor na „duplog” Radeona. Ovim se prividno stvara mišljenje da nVidia ima bržu grafiku u svom dvorištu, ali i podstiče prodaja SLI matičnih ploča, koja je u poslednje vreme u ozbiljnoj krizi. Naime, problem sa aktuelnom ponudom grafičkih kartica i AMD-om koji u svakom segmentu tržišta nudi bolju karticu za manje novca, predstavlja nVidijin najmanji problem.

Mnogo više briga nVidia ima na druga dva fronta – sa čipsetovima i mobilnim grafičkim rešenjima. Udeo na tržištu čipsetova značajno se smanjio, a sledi problem sa licenciranjem nove Intelove QuickPath Interconnect veze, koja je će biti predstavljenja sa prvim Nehalem procesorima i čipsetom X58 koji će ga pratiti. Intel šalje zastareli Front Side Bus u zasluženu penziju, pa će QPI biti jedini način komunikacije sa svim budućim Intelovim procesorima, a licencu za njega nVidia, po svemu sudeći, neće dobiti. Proizvođači matičnih ploča to znaju i odavno se okreću AMD-ovim i Intelovim rešenjima. Veliki broj proizvođača odustao je od čipsetova nForce 780a i 790i nakon višemesečnih problema sa njihovim razvojem i nemogućnošću nVidije da probleme reši. SLI je u ponudi i na AMD čipsetovima nForce 680a i 780a, ali su i ova dva modela, namenjena AMD-ovim procesorima Athlon i Phenom, loše prošla. Dugoročne prognoze nisu dobre – ako Intel ne promeni mišljenje i ne dozvoli nVidiji da pravi čipsetove za novu generaciju svojih procesora, nVidiji ostaje samo manji deo tržišta sa AMD procesorima. Pored toga što je AMD-ova generacija 700 bolja od sedme generacije nForce, ovo tržište svakim je danom sve manje. nVidijina odluka da ostane u proizvodnji čipsetova praktično zavisi od budućnosti AMD-ovih procesora. Ako AMD-ovo osveženje Phenoma sa 45-nanometarskim tehnološkim procesom ne prođe dobro i/ili Intel sa Nehalemom ostvari uspeh uporediv sa arhitekturom Core2, ni AMD-ovom poslu sa procesorima ni nVidijinom poslu sa čipsetovima ne piše se dobro.

Poreg klasičnih grafičkih kartica, nVidia je dobro stajala na tržištu grafičkih procesora za prenosne računare. Međutim, problemi sa povlačenjem ogromnog broja notebookova sa grafikom GeForce 8400M i 8600M koštaće nVidiju mnogo novca i teško stečene reputacije.

Iz ovoga je jasno da su problemi koje stvaraju Radeoni najmanji, mada se ne mogu zanemariti. U svim cenovnim razredima AMD ima bolju ponudu, na šta nVidia odgovara izmenama u nazivu, ceni, radnim frekvencijama i tek ponekim zaista novim proizvodom. Krajem avgusta pojavile su se kartice GeForce 9500GT i 9800GT, koje ćemo sigurno predstaviti. Asus, Gigabyte i Gainward najbrže su stigli do našeg tržišta, a tokom septembra sigurno će im se pridružiti i MSI i Palit.

GeForce 9500GT je zaista nova kartica i predstavlja zamenu za GeForce 8600GT, dok je GeForce 9800GT „stari dobri” 8800GT sa grafičkim procesorom izrađenom u sitnijem, 55 nm procesu. U oktobru bi trebalo da se pojavi i GeForce 9400GT, a možda i 9400GS, što će zaključiti seriju GeForce 9 kartica.

ATI i AMD rade na sličnom planu. Nakon predstavljanja vrha ponude serije Radeon HD 4000 sledi „spuštanje” u mase. To će se desiti već u oktobru predstavljanjem Radeona HD 4450 i 4470 sa čipom RV710 i Radeona HD 4650 i 4670 sa procesorom RV730. AMD mora da reaguje brzo i iskoristi situaciju na tržištu koja konačno favorizuje njihova rešenja. Kad već sa procesorima prave gubitke, neka makar grafičko odeljenje zarađuje. Tome će sigurno pomoći i skora pojava Radeona HD 4850 X2. AMD najavljuje ovu karticu kao malo skuplju od GeForce GTX 260, dok u najvišim rezolucijama rezultati treba da budu bolji od onih koje nudi GeForce GTX 280. Već nekoliko meseci se priča o 45 nm jezgru za Phenom procesore koje bi trebalo da podigne njihovu konkurentnost i prodaju. Iz AMD-a stižu najave da će najslabiji model raditi na 3 GHz, a da će vrlo brzo uslediti i oni sa taktom od 3,2 i 3,4 GHz. S obzirom na to da je Intel praktično stao sa razvojem Core 2 procesora i da se potpuno okrenuo Nehalemu, novi Phenomi verovatno će se lako nositi sa Intelovim serijama E8000 i Q9000. Ipak, prvi testovi Core i7 (tako će se zvati procesori sa jezgrom Nehalem) pokazuju ubrzanje do 50 odsto, pa je jasno da AMD nema šanse da ni u 45 nm iteraciji svojih procesora dostigne nivo performansi najboljih Intelovih procesora, već će nastaviti sa borbom u srednjem i nižem segmentu.

AMD trenutno može da iznenadi samo u UMPC segmentu sa procesorom Athlon 64 2000+, čiji su uzorci prošli kroz nekoliko svetskih redakcija. Sa taktom od 1 GHz i naponom od svega 0,9 V, stari Athlon 64 je održao Atomu predavanje na temu performansi, ali i potrošnje. Ako se posmatra procesor, Atom je, naravno, bolji, ali u kombinaciji procesora i čipseta AMD odnosi pobedu zahvaljujući sjajnom AMD780G, koji je kilometrima ispred Intelovog čipseta 945GC i po performansama, i po mogućnostima, i po potrošnji. Bilo bi zaista sjajno videti čipset AMD 780G i njegove mogućnosti u nekom od narednih Wind, Aspire One ili sličnih netbookova na našem testu. Netbook sa bržim procesorom, pravom 3D grafikom i mogućnostima dekompresije HD video materijala? Priznaćete da ovo zvuči mnogo bolje od unapređenja koje najavljuje Intel. I dalje nema reči o novom čipsetu za Atome, a jedino je očigledno da će se do kraja godine pojaviti dvojezgarni Atomi, verovatno sa oznakom 330. To će značiti više procesorske snage, ali nismo sigurni da je to ono što danas najviše nedostaje netbook računarima. Upotrebljiva grafika i bolje multimedijalne mogućnosti su na višem mestu na mojoj listi prioriteta.

Da ni Intelu ne ide sve po planu govore informacije da potrebe za Atom procesrima daleko prevazilaze mogućnosti koje Intelove fabrike imaju. S obzirom na brzinu rasta tržišta malih računara, vrlo je moguće da ćemo uskoro u masovnoj ponudi videti i neki netbook sa VIA C7 ili AMD procesorom. Da sve bilo još interestantnije, Acer je najavio sniženje cena svojih modela Aspire One za 50 dolara, a to će sigurno povući i ostale proizvođače.

Saša UZELAC