.rs

Poskupljenje telefona s jedne i zeleno svetlo za VoIP, uvoz Interneta i IPTV s druge strane možda će doneti prevagu na monopolskoj vagi

Već više od dve godine Srbija čeka da ukidanje Telekomovog monopola na papiru počne da se dešava i u stvarnosti. Nakon raznih eskivaža, strategija i teorija stvari su počele da se kreću, mada na malo čudan način.

Najavljena prodaja Telekoma Srbija, tačnije jednog njegovog dela, izlaskom na Londonsku berzu došla je u pitanje zbog velike finansijske krize u svetu. Ekonomisti savetuju da se Telekom ne prodaje u ovom trenutku. No, ministar finansija ne odustaje od ranije predviđenog plana.

Petnaestog oktobra javnost su uzburkale vesti o poskupljenju pretplate za fiksnu telefoniju od čak 300 odsto. Ujedno je najavljeno i povećanje cena impulsa u fiksnom saobraćaju i izjednačavanje cene za pravna i fizička lica. Istog dana RATEL je usvojio i tri pravilnika: Pravilnik o uslovima za pružanje usluga prenosa govora korišćenjem Interneta i sadržaju odobrenja, Pravilnik o uslovima za izdavanje odobrenja za javne telekomunikacione mreže i sadržaju odobrenja i Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja odobrenja javnom telekomunikacionom operateru za povezivanje domaće telekomunikacione mreže sa telekomunikacionom mrežom druge države. Tog istog 15. oktobra, Telekom Srbija je započeo sa IPTV servisom.

U ovako ludom danu počele su reakcije u javnosti, pre svega negativne, na račun poskupljenja telefonskih usluga. Telekom Srbija je još u junu predao zahtev za poskupljenje, no RATEL ga je dugo razmatrao i kada se svima činilo da će tako nešto uslediti tek nakon uvođenja troškovnog modela, tj. od nove godine, poskupljenje je odobreno. Nije se u potpunosti izašlo u susret zahtevima – pretplata za dvojnike i ISDN ostala je ista, dok je za sve ostale sada 195 dinara bez PDV-a, bez ikakve informacije da li je određeni broj impulsa uračunat u pretplatu (www.ratel.rs/index.php?page=novosti&id=2186&target=news_malo&item=68&get_treerot=54&lang=srp). Nova cena impulsa je 0,6074 dinara, što je povećanje od 100 odsto za fizička lica i 17 odsto za pravna.

Objašnjenja za ovo poskupljenje glasila su: cena odavno nije menjana, Telekom gubi novac na fiksnoj telefoniji, a i pored poskupljenja cene su niže nego u regionu. Vrhunac cinizma iz RATEL-a predstavlja izjava da će prosečan račun za fizička lica biti povećan za 45 odsto a za pravna lica smanjen za 20 odsto! Stvarno ne znamo kojom se računicom došlo do zaključka o pojeftinjenju računa za pravna lica, ali očigledno da mnogi na položajima javnost smatraju glupom pa smatraju da će nakon navođenja argumenata da je cena dobijena nakon komplikovanih analiza svi ćutati.

RATEL je insisitirao na troškovnom modelu kojim, da podsetimo, treba utvrditi stvarnu cenu svake usluge. Ako je cena jedne usluge suviše niska, ona će se povećati, a ako je cena druge usluge suviše visoka, ona će se smanjiti. Čini se da je ovim poskupljenem, za koje je rečeno da je u skladu sa troškovnim modelom (!), urađena samo jedna strana rebalansa tarifa kod Telekoma Srbija. Šta je bilo sa pojeftinjenjem usluga koje su precenjene? Ništa. To će, navodno, tržište da reši jer se otvara tržište VoIP-a i velikoprodaje Interneta. A šta je sa cenama iznajmljivanja vodova i cenama ADSL priključaka, gde Telekom drži sve pod kontrolom i uslovljava provajdere da imaju velike linkove ka Telekomovom čvorištu kako bi čitava stvar uopšte funkcionisala (a kako loše i tromo ADSL funkcioniše u poslednje vreme, to korisnici najbolje znaju)? Šta je sa drugim uslugama?

RATEL je izdao korisnike telekomunikacija u ovoj zemlji. Kao „spasilac” pojavljuje se premijer koji u razgovoru sa direktorom Telekoma Srbije dogovara da ostane samo poskupljenje pretplate, a da impulsi poskupljuju postepeno sledeće godine. Znači, sve može i ovako i onako, a možda je u pitanju uticaj žestokog poskupljenja prirodnog gasa pa je ovo metod za kupovinu socijalnog mira?

Usvojeni pravilnici za „liberalizaciju” Interneta (www.ratel.rs/index.php?page=novosti&id=2199&target=news_malo&item=68&get_treerot=54&lang=srp) doneće sigurno revoluciju na polju Internet cena i brzina pre svega kod korisnika kablovskog i bežičnog povezivanja, gde Telekom ne može da uplete prste. ADSL korisnici zavisiće i dalje od Telekomove milosti, između ostalog, i po pitanju najavljenog povećana brzina, koje se ponegde i desilo, ali još uvek nije zvanično urađeno. Naravno uz sramotno malu brzinu uplinka.

Caka kod liberalizacije VoIP saobraćaja tj. nuđenja VoIP usluga je što putem ovog sistema možete da birate razne ponude, ali ne možete da dobijete svoj broj u srpskoj numeraciji, i na taj način odjavite fiksni telefon. Kada biste i to mogli da dobijete, opet vam se ne bi isplatilo zbog cenovnika o interkonekciji po kojem minut razgovora (bez uračunate uspostave veze i ostalih troškova koje operater ima za uspostavljanje interkonekcije) košta skoro dva puta više nego što se planiralo da košta impuls nakon odloženog poskupljenja. Drugim rečima, četiri puta skuplje nego što sada fizičko lice plaća minut razgovora u skupljoj tarifi!

I posle kažu gospoda iz RATEL-a da se cene podižu u fiksnoj telefoniji da bi se privukao strani partner Telekomu ili da bi konkurencija imala razloga da dođe zbog solidne zarade, a da će nakon toga cene padati pod uticajem tržišta. Sa ovakvim cenama interkonekcije uvek će postojati dva sveta fiksne telefonije: Telekomov i svi ostali.

Kao šlag na celu priču stigla je informacija da je Telekom Srbije u 2007. godini bio najuspešnije preduzeće u Srbiji sa 5700 milijardi dinara prihoda i sto milijardi manje dinara rashoda. Na drugom mestu je NIS sa samo 8,1 milijardi dobiti. Dakle Telekom je dvanaest puta više profita ostvario od prvog pratioca! U to doduše spadaju i rezultati mobilne telefonije, ali zamislite samo da je tokom dvanaest meseci 2007. godine pretplata za dva miliona fiksnih korisnika bila kao što je sada posle poskupljenja. To bi bilo još nepune tri milijarde dinara čistog profita. Za njih malo, za nas mnogo.

Ukupan prihod od telekomunikacionog tržišta u 2007. godini u Srbiji bio je 1,47 milijardi evra, što je 13 odsto više nego u 2006. godini, pokazali su podaci RATEL-a. Struktura prihoda pokazala je da 57 odsto dolazi od mobilne telefonije, 28 odsto od fiksne, 10 odsto iz oblasti radio-difuzije, četiri odsto od Interneta i jedan odsto od KDS-a.

Uskoro se očekuje da RATEL počne sa izdavanjem odzvola za VoIP i međunarodne Internet linkove. SBB je još ranije najavio da upravo to čeka da bi aktivirao svoj optički link. EUnet i SezamPro odmah su najavili ponudu VoIP usluge sa probnim periodom za svoje korisnike. No, nećemo žuriti sa detaljima dok ne vidimo kako će teći proces dobijanja dozvola. Naime, dva dana pre donošenja VoIP pravilnika RATEL je javno ukorio dva VoIP provajdera zbog ponude i reklamiranja usluga, iako su to radili mesecima unazad. Licemerno.

Što se tiče ostalih Internet provajdera, oni još uvek čekaju bolju nabavnu cenu Interneta. Ipak, Ikom je dupirao brzine svojim korisnicima.

I pored početka servisa, IPTV Telekoma Srbija u ovom broju nećemo detaljnije pisati. Razlog je to što želimo da testiramo stvarnu uslugu koja se nudi korisnicima i još uvek čekamo na test priključak. Time gubimo na ekskluzivnosti, ali očekujte verniju informaciju, tim pre što se po forumima prijavljuju dečije bolesti ovog sistema. Više detalja potražite na www.telekom.nadlanu.com/iptv.

Izgleda da za preostale fiksne telekomunikacione operatere u regionu koji su predviđeni za privatizaciju postoji interesovanje. Hrvatski Telekom je zainteresovan za otkup preostalog dela akcija HT Mostar gde već ima 39,1 odsto akcija. Telekom Slovenija je zainteresovan za BH Telekom, što je logičan nastavak poslovnih aktivnosti nakon kupovine operatera i Internet provajdera po Republici Srpskoj. Za BH Telekom zainteresovan je i Telekom Austrija, a predsednik UO austrijske firme, Boris Nemšič, kaže da prodaja BH Telekoma kasni jer već godinu dana akcije ove firme na berzi padaju, pa tako država gubi. Magyar Telekom je još uvek zainteresovan za Telekom Slovenije, ali i za širenje na tržišta Ukrajine, Bosne i Kosova. Znajući da je Deutsche Telekom većinski vlasnik i Mađarskog i Hrvatskog telekoma, sve se svodi na to da jedino Telekom Austrije može da pomrsi račune Nemcima da pokriju čitav region. Inače, upravo se DT spominje kao glavni kandidati za kupovinu akcija Telekoma Srbije, ako izađe na berzu, jer i tako ima nekih 5 odsto akcija preko vlasništva nad Grčim OTE...

Dvadesetdevetog dana septembra registovan je 40-hiljaditi .rs domen, što je bilo i očekivano nakon mini land rush kampanje. Dakle, za petnaest dana je registrovano pet hiljada domena, ali ih je u narednih mesec dana registrovano samo 2116. Izgleda da polako dolazi do zasićenja, bar kada su komercijalni domeni u pitanju.

Do kraja oktobra traje period preregistracije domena državnih organa, koji sada koriste sr.gov.yu, na gov.rs i .rs. Vlada je na svojoj sednici od 9. oktobra 2008. godine donela zaključak (www.uzzpro.gov.rs/domeni/Zakljucak.pdf) kojim se svi organi državne uprave zadužuju da do 31. oktobra 2008. počnu da koriste .gov.rs i .rs domene. Deset dana pre isteka ovog roka registrovano je oko 20 odsto domena sa liste (www.rnids.rs/files/list0071.pdf) od preko 1000 domena rezervisanih za potrebe republičkih organa. Ili je neko pretarao sa brojem domena za rezervaciju, ili će se opet tražiti produženje roka...

JKP „Pogrebne usluge” iz Beograda uvešće novi infomacioni sistem. U okviru ovog projekta biće omogućeno i online praćenje sahrana, uz odgovarajuću šifru, a kamere će biti postavljene unutar kapela i ispred njih.

Dunav osiguranje uvelo je novu „online” uslugu. Reč je zapravo samo o online prijavi za osiguranje stana, garaža i stvari u njima, dok se premije plaćaju putem uplatnica Infostana. Ovo svakako štedi vreme, ali i novac, jer petoprocentni popust kod plaćanja računa se odnosi i na premiju.

Dušan DINGARAC