Lični dnevnik

Kao klinci pisali smo dnevnike i opisivali sve što nam se dešavalo a što niko drugi nije smeo da čuje i zna. Krili smo ih „pod ključem” ispod kreveta i na drugim skrovitim mestima, što zbog gluposti koje smo u njima drobili, što zbog privatnosti koja nam je bila na prvom mestu. U vreme novih tehnologija postoje razna rešenja elektronskih dnevnika, a mi ovoga puta predstavljamo Lifeograph, jednostavan, mali program koji pod ključem male dečje tajne drži i poverljive priče velikih ljudi.

Ako imate tu sreću da koristite Debian, onda se instalacija ovog programa svodi na

sudo apt-get install lifeograph

Korisnici ostalih distribucija najverovatnije će morati da se pozabave kompajliranjem iz izvornog kôda, čiji je paket dostupan na Launchpad stranicama projekta launchpad.net/lifeograph (korisnici Ubuntua treba da dodaju Lifeograph PPA u spisak izvora riznica menadžera paketa). Po instalaciji, u grupu Tools sistemskog menija biće dodata stavka za pokretanje programa. Prvi dijalog koji se pojavljuje nakon pokretanja omogućava kreiranje novog dnevnika ili otvaranje već postojećeg. Pošto se svaki dnevnik čuva u kriptovanoj datoteci .diary, potrebno je postaviti, odnosno uneti odgovarajuću lozinku za otvaranje izabranog dnevnika.

Program je intuitivan i jednostavno organizovan. Primetan je izostanak menija, ali to ne umanjuje njegovu upotrebljivost. Na vrhu prozora nalaze se tri dugmeta za kretanje kroz dnevnik napred/nazad, kao i za skok na današnji dan, dugme za filtriranje zapisa po delu neke reči, grupa alatki za uređivanje poglavlja (Chapters), promenu lozinke i kreiranje kopije dnevnika, te dugme za odjavljivanje tj. zatvaranje dnevnika. Levu stranu većeg dela prozora zauzima prostor za sam tekst zapisa, dok je na desnoj strani smešten spisak sa grupisanim datumom i naslovima zapisa. Sledi padajuća lista za izbor načina grupisanja (po datumu, po oznakama, po poglavljima), te polje kalendara za navigaciju. U dnu prozora prema potrebi se pojavljuje polje za upis teksta koji služi za filtriranje.

Da zapisi ne bi bili samo ogoljeni tekstovi bez reda, autor se potrudio da obezbedi jednostavnu sintaksu za formatiranje teksta. Prvi red u zapisu predstavlja naslov, red sa razmakom na početku linije tretira se kao podnaslov, tekst oivičen zvezdicama je podebljan, oivičen donjom crtom je kurzivan, dok je tekst oivičen „tarabom” naglašen (highlight). URL adrese su „klikabilne”, a reference na druge zapise dodaju se upisivanjem datuma referentnog zapisa u formatu YYYY. MM.DD, pa klik na taj link korisnika vodi do referentnog zapisa.

Već smo pomenuli to da za organizaciju sadržaja postoji funkcija poglavlja kojom se određuje početak perioda koji pripada nekom poglavlju (do početka sledećeg poglavlja, na primer period veze sa jednom devojkom/momkom, period trećeg razreda srednje škole i dr.). Pored poglavlja koja određuju globalnu organizaciju, zapisima se mogu dodeljivati oznake (tags) radi dodatne klasifikacije (npr. škola, ljubav, porodica...), a pojedini zapisi mogu se obeležiti kao omiljeni.

Nakon određenog vremena neaktivnosti, program se odjavljuje i zatvara se dnevnik, tako da nema bojazni od neželjenog čitanja. Izmene se automatski čuvaju, te nema bojazni ni od najezde gremlina. Nama ostaje još samo to da Lifeograph preporučimo kao odličnu i jednostavnu alatku za sve one koji imaju potrebu za ličnim dnevnikom, bilo da su školarci ili političari.

Aleksandar UROŠEVIĆ