Softver za servis

Canonical je pre pola godine na mala vrata uveo ono što sada novi GNOME, Firefox i ostatak zamenjuje na mestu glavne vesti. Kada je Ubuntu 10.04 u pitanju, fokus su servisi, dok osveženja i sistemska poboljšanja idu u drugi plan.

Srećni, nasmejani ljudi

Ubuntu 10.04 je od glave do pete osmišljen tako da korisnika učini što srećnijim i zadovoljnijim. To znači da pored svega što je do sada radio (svež i prilično stabilan softver, brzina i pouzdanost) Ubuntu svoj domen proširuje ka društvenim afinitetima svojih korisnika, cloud computing servisima, prijemčivijem izgledu i lakoći korišćenja. Tako se u saopštenju za javnost nije našlo mesta za novi GNOME ili OpenOffice.org, već se pažnja skreće na to da se Ubuntu sada još brže podiže da bi web browser bio što pre spreman, na mogućnostima obogaćene Ubuntu One i Software Centre 2.0, prodavnicu muzike i novi, kako tvrde, svežiji i bolji izgled.

„Društvenost” kao osobina novog izdanja zasniva se na integraciji svih komunikacijskih kanala koje korisnici danas mogu imati. U osnovi, radi se o centralizovanoj kontroli i praćenju email, IM i naloga na društvenim mrežama, što u praksi podrazumeva alate koji povezuju servise i programe kojima se pokrivaju određene sfere komunikacije. Empathy i Evolution sada su dopunjeni Gwibberom, klijentom za pristup i korišćenje popularnih društvenih mreža, i tako su svi zajedno integrisani kroz Me Menu. Prema tome, Me Menu objedinjuje sve komunikacione kanale koje je moguće koristiti kroz pomenute programe. To znači da korisnik kroz objedinjeni interfejs može da podesi sve naloge, da ihkoristi ih u smislu praćenja aktivnosti u svojim mrežama i učešćem u njima. Tako će se, na primer, obaveštenja o novostima na mrežama pojavljivati kroz sistemska obaveštenja, a kroz Me Menu moguće je postaviti status za sve naloge u isto vreme.

Pored svega pomenutog, Me Menu omogućava i pristup servisu Ubuntu One. Ubuntu One debitovao je kao servis namenjen za sinhronizaciju fajlova, što je u međuvremenu prošireno na kontakte, komunikacione arhive i bookmarkove. Dva gigabajta dobijaju se besplatno, a 10 dolara potrebno je za proširenje kapaciteta naloga na 50 GB. U beta fazi je i opcija sinhronizacije telefona, a podržana je većina popularnih modela i platformi (uključujući iPhone i Blackberry), sa izuzetkom Androida.

Između ostalih, na Ubuntu One moguće je pohranjivati i muziku kupljenu u Ubuntu One prodavnici. Ubuntu One Music Store je novi Canonicalov biznis koji nudi mogućnosti kupovine MP3 muzike koja nije pod DRM-om, integrišući se u audio player Rythmbox (dostupna je i ekstenzija za Banshee) i pomenuti servis za sinhronizaciju fajlova. Sudeći po rezultatima pretrage, takozvanih „mejdžora” nema na listi (samim tim ni pesme iz podnaslova), pa je ponuda zasad na nezavisnim izdavačima i izdanjima.

Iako je redizajna bilo i ranije, Lucid Lynx predstavlja zaokret po pitanju podrazumevanog izgleda distribucije. Novo je sve – od boja, preko ikona, do teme i pozadine. Izgled je pitanje ličnog ukusa, a može se reći da panel sada izgleda uniformnije i elegantnije, pa iako je dizajn još dobrim delom zasnovan na toplim bojama, ljubičasta donekle unosi dinamiku i celinu čini boljom nego što je bila. Mnogo veću pažnju izazvala je odluka da se tasteri za manipuliaciju prozorima pomere iz desnog u levi ugao. Ma koliko se pobornici trudili da nas ubede da je tako bolje, ostaje nejasno da li je tokom planiranja novog dizajna bilo previše Apple računara u blizini ili ćemo pomoću dugmića na levoj strani zaista biti produktivniji.

Za one kojima je to važno

Pošto je LTS, Lucid će trajati duže i trebalo bi da je spreman za entrprise upotrebu. Kao što smo navikli, novi Ubuntu je svež od kernela do browsera, što znači novi GNOME i KDE, Firefox, Thunderbird, OpenOffice.org i ostali u aktuelnim verzijama. Izuzetaka ima, te je, na primer, Evolution ostao u verziji 2.28.

Možda su najznačajnije promene koju Lucid donosi prelazak na KMS (Kernel Mode Setting) i zamena podrazumevanog drajvera za nVidia kartice. Umesto vremešnog nv, sistem sada koristi Nouveau drajver, u koji zajednica polaže nade da bi u nekom momentu mogao da zameni vlasnički nVidijin. Desktop efekata još nema, ali su 2D performanse veoma dobre, uz gladak doživljaj prilikom podizanja sistema. Instalacija vlasničkog drajvera ruši harmoniju, jer se nakon toga Plymouth na test računaru (Quadro NVS 140M) vratio u nisku rezloluciju i na prilično neugledan izgled.

Pored standardne desktop varijante, Ubuntu 10.04 se uzda i u Netbook Edition (UNE), izdanje optimizovano za netbook računare.

Zaključak, zasad

Ubuntu 10.04 je nešto brži od prethodnika, a opskrbljen je svim inovacijama koje nove verzije programa od kojih je sastavljen donose. Sve to zajedno predstavlja prilično stabilnu celinu, mada se pojavljuju problemi koji ne bi trebalo da postoje u LTS izdanju (Evolution i enkripcija, na primer).

Način na koji novi Ubuntu prilazi kompjuterskoj realnosti odlično ilustruje činjenicu da se fokus polako ali sigurno seli na online servise čineći operativne sisteme i standalone programe sve irelevantnijim za većinu korisnika računara. Po svemu sudeći, Canonical to vidi kao realnost, sa rezultatom koji je pred nama. Lucid Lynx je prvi Ubuntu, a verovatno i prva mainstream GNU/Linux distribucija koja je novim izdanjem skrenula pažnju sa softvera na servise.

Ivan JELIĆ