Zbogom, GNOME

Unity je preko noći od debitanta u Ubuntuovoj netbook izvedbi postao glavna tema GNU/Linux sveta. Na prvi pogled neverovatna odluka koja je naterala sve da je triput pročitaju pre nego što je prime k znanju – Unity desktop će od izdanja 11.04 postati podrazumevano okruženje u Ubuntuu, objavio je na samitu Ubuntu developera niko drugi do samoproklamovani dobroćudni diktator, astronaut hobist, inače poznat kao finansijer i tvorac Ubuntua – Mark Šatlvort (Shuttleworth).

Šta je Unity?

Unity je u izdanju 10.10 zamenio dotadašnji Ubuntuov netbook interfejs, sa idejom još boljeg iskorišćavanja prostora na ekranu, lakšeg baratanja aplikacijama i generalno logičnije i pametnije organizacije. O Unityju se govorilo mesecima pre Ubuntua 10.10, Šatlvort je aktivno blogovao o razvoju ideje i realizaciji, a već je na 10.04 bilo moguće pokrenuti i probati budući netbook UI. Kako stvari stoje, Unity će od aprila 2011. godine biti podrazumevano okruženje i u „velikom” Ubuntuu, o čemu svedoče i tekuća Natty Narwhal alfa izdanja.

Redefinicija koncepta u odnosu na ono što je ranije bilo okruženje za netbook korisnike i što je sada podrazumevani Ubuntu desktop višeslojna je. Na prvi pogled, očigledno je da stvari nisu iste kao pre, a nekoliko minuta dovoljno je da se vidi da stvari i funkcionišu nešto drugačije. Unity je organizovan u tri celine: panel, launcher i places.

Panel je postavljen uz gornju ivicu ekrana i, za razliku od dosadašnje prakse, funcioniše na drugi način. Ono što je ostalo veoma slično jesu indikatori i apleti (sat/kalendar, sistemska kaseta i sl.) s desne strane, dok dugme sa znakom Ubuntua s leve aktivira središnji deo ekrana (Places). Da bi ušteda prostora bila i materijalizovana, Ubuntu je u panel integrisao tastere za manipulaciju maksimizovanim prozorima (koji su i dalje s leve strane), nakon kojih se prikazuju meniji aplikacija (Global Menu) u aktivnim prozorima („File”, „Edit” i ostalo). Ukoliko ste nekada bili ispred Mac OS X desktopa ili ga videli na slikama, shvatićete princip.

Launcher je postavljen duž leve ivice ekrana i u isto vreme obavlja funkciju skladišta prečica ka aplikacijama i omogućava manipulaciju prozorima (slično task menadžeru). Stvar je ponovo slična Mac OS X-u, a sličan princip uveo je i Windows 7 pinovanjem aplikacija u panel. Klikom na prečicu koja se nalazi u launcheru pokreće se željena aplikacija, a ikona dobija dva indikatora – jedan koji pokazuje da je aplikacija aktivna, a drugi da je njen prozor u prvom planu, odnosno da je vidljiv. Pokretanjem, pak, aplikacije koja nije među prečicama, njena ikona se pojavljuje u launcheru kako bi bila korišćena za window management, a desnim klikom na nju i izborom opcije Keep in Launcher ostaje za stalno na tom mestu. Programi nisu jedini stanovnici launchera već se na ovom mestu može aktivirati places površina sa ciljem prikaza fajalova i direktorijuma, te aplikacija ili radnih površina. Kontekstualni meniji koji se dobijaju desnim klikom na ikonu u ovim slučajevima nude mogućnost otvaranja bukmarkovanih foldera, te posebnih grupa aplikacija.

Više puta pomenuti places zapravo je središnji i preovlađujući deo ekrana, koji kada nije popunjen prozorima ima višestruku ulogu. Jednostavnijim jezikom rečeno, kada nema aktivnih prozora u tom središnjem delu ekrana, moguće ga je koristiti za pretragu sistema u potrazi za fajlovima ili aplikacijama, kretanje kroz izdvojene direktorijume, pregled postojećih aplikacija organizovanih u grupe (Office, Internet i slično). On skriva i Zeitgeist integraciju, omogućavajući korisniku da pretražuje i pristupa fajlovima preko konteksta, vremenskih okvira, tipova fajlova, tagova i slično. Zeitgeist je zapravo GNOME 3 skalamerija koja bi trebalo da omogući drugačiji i pametniji nivo interakcije sa fajl sistemom i fajlovima u njemu. Drugim rečima, tražite fajl po tome kada ste radili na njemu, a ne u kom je direktorijumu, koji je tip fajla (slika, dokument, audio), koje su ključne reči vezane za njega. Konvencionalni fajl menadžer i dalje je tu.

Šta to znači?

Unity će nesumljivo doneti ogromnu promenu, promenu koja ne donosi druge boje, ikone ili notifikacije. Unity će korisnike naterati da izmene navike, i to radikalno.

Uz manje ili veće kozmetičko-funkcionalne promene, Ubuntu je od verzije 4.10 do 10.10 očuvao nekolicinu principa koji postoje i danas. Ako želite da multitaskujete, aktivne aplikacije ćete naći na dnu ekrana ili u sistemskoj kaseti. Ako hoćete da kliknete na „File”, pogledaćete ispod ivice prozora, a ako hoćete da nađete neki fajl, pogledaćete na desktopu ili u već nekom direktorijumu koji je sasvim verovatno u nekom drugom, a ovaj opet u nekom trećem i tako dalje. Desktop je podrazumevano mesto, manje ili više popunjeno ikonama, eventualno widgetima ako ste dovoljno istraživali. Kada stigne verzija 11.04, na sve ovo možete zaboraviti, po defaultu.

Aspekt realizacije svega planiranog nije zanemarljiv, naročito posmatrano u odnosu na 10.10 Netbook Edition, koji je samo delimično završen. Global Menu, koji nema podršku za sve aplikacije (uključujući i neke veoma bitne kao što su Firefox ili OpenOffice.org), i veoma problematične performanse samo su deo onoga što Ubuntu developere očekuje u narednih šest meseci. Prelazak na Compiz (Unity će biti plug-in za Compiz) trebalo bi da bude brže rešenje od sadašnjeg (Mutter, GNOME 3 Window Manager), mada ne treba zaboraviti ni na činjenicu da će Ubuntu Desktop u verziji 11.04 zahtevati valjane grafičke drajvere. Aktuelno 11.04 alfa izdanje moguće je podići sa Unityjem kao Compiz plug-inom na podržanom hardveru, a ostaje da vidimo šta će se na kraju desiti sa slobodnom 3D podrškom za problematične čipove poput nVidije. Valja napomenuti i to da će 11.04 imati Ubuntu Classic Desktop (uobičajeni GNOME 2 desktop), opciju za sve one koji ne budu u mogućnosti da pokrenu 3D kapacitete grafičkog hardvera.

Šatlvort je zasigurno u pravu kada kaže da će ovo biti dosad najznačajnija promena za Ubuntu. Ovako radikalni rezovi koji iz korena menjaju korisničke navike moraju biti besprekorno sprovedeni i sami po sebi dovoljno dobri da apsorbuju takav zaokret. Da će biti zanimljivo, biće.

Ivan JELIĆ