Tehnološki projekti i ideje u Srbiji

Magija je prisutna i povezana sa Teslom utoliko što su i njemu ideje dolazile na gotovo natprirodan način, kao vizije koje su odmah spremne za primenu. Još kada kada bi finansije dozvoljavale da se ostvare neke ovdašnje vizije...

Genijalni naučnik poznat je svetskoj javnosti sve više i to ne zahvaljujući dostignućima, već sve češćem pojavljivanju u proizvodima popularne kulture. Poseban link Wikipedije odvojen je za pojavljivanje Nikole Tesle u pop kulturi. Režiser Džim Džarmuš radi na operi o Nikoli Tesli, koja sasvim sigurno neće biti klasična, a uskoro počinje i snimanje visokobudžetnog igranog filma o Tesli, koji će, kako je najavljeno, imati dovoljno specijalnih efekata da se o njemu piše na našim stranicama. Potvrđeno je da će u filmu igrati Rade Šerbedžija, a pregovara se sa Nikolasom Kejdžom o ulozi Tomasa Edisona i Kristijanom Bejlom koji bi trebalo da igra Teslu. Džesika Alba i Megan Foks takođe su imena koja se pominju među „zvezdanom” ekipom, ali ni ovim podacima nije mesto u SK-u, sem ako se glumice ne pojavljuju u nekoj hi-tech formi, što nije nemoguće.

U Njujorku postoji Corner of Nikola Tesla, na Nijagarinim vodopadima je spomenik njemu u čest, ali ni to nisu neki podaci za SK. Laserski 4D šou u Vegasu već jeste. U septembru će se u Convention Centru unutar MGM Grand hotela-kazina u Las Vegasu održati spektakl „Nikola Tesla Dimension 4D”, opisan kao elektronsko multidimenzionalno remek-delo. Igra svetlosti i zvuka koja kombinuje žive i holografske likove je zabava novog milenijuma.

HD ekrani, holografski i stvarni likovi, sve će se preplitati u novoj „stvarnosti” i nesvakidašnjem iskustvu za publiku spektakla „Nikola Tesla Dimension 4D”. Izvođači će po prvi put na sceni imati interakciju sa likovima na platnu i holografskim projekcijama. Šou prati dečaka koji otkriva tajne o Nikoli Tesli, a put je čudesan svet nestvarnog i stvarnog, u kojem tehnologija dostiže novi stepen i virtuelno se čini opipljivijom nego ikad. Ekran za dvodimenzionalnu HD projekciju biće 30 metara širok i 8 metara visok, a ispred njega će biti bina sa nekoliko desetina (živih) izvođača. Hologramska tehnologija i HD su korišćeni, ali ovo je najavljeno kao prvi spektakl koji kombinuje sva tri medija. Uzbudljivije od 3D filmova. Sve se dešava pred publikom. Bez specijalnih naočara. Dečak se sreće sa raznim naučnicima u pokušaju da napravi Teslin transformator i na tom putu kreće se iz stvarnog sveta u hologramski, zatim ulazi u dvodimenzionalno platno, iz kog opet izlazi tro i četvorodimenzionalan. Prelazi iz stvarnog u imaginarni svet, da bi zatim nove tehnologije doveo u stvarnost. Efekti nisu tu samo da fasciniraju, već su i u službi priče.

Ljudi iz Međunarodnog udruženja „Tesla” (International Tesla Society) 4D spektakl zajedno sa Global Energy Xpo u Las Vegasu, u okviru kog će biti izveden, najavljuju kao najveći naučni šou na planeti.

Izložbeni prostori predstaviće inovativna rešenja koja već postoje ili su u razvoju, a tiču se zelene tehnologije i efikasnog korišćenja energije. Biće uručena i nagrada „Nikola Tesla” pionirima novih tehnologija efikasnog korišćenja energije. Nakon debi nastupa u Vegasu, plan je da ova izložba krene na turneju po gradovima širom sveta.

Muzičari i hologrami

I Tesla Orchestra je multimedijalni projekat grupe inženjera i umetnika iz SAD okupljenih oko Teslinog transformatora. Njihovi nastupi najavljuju se kao visokonaponski, a to su i u bukvalnom smislu. Muzika se izvodi na dva megavoltna, četiri metra visoka Teslina transformatora, koji energetskim nabojem probijaju vazduh poput munja i tako stvaraju zvuk koji prati muziku.

Kad smo kod muzičara, rok zvezda Elis Kuper ovog meseca imaće u Londonu prvi hologramski rok nastup. Putem sistema V-Depth, Elis Kuper će se pojaviti pred publikom zajedno sa svim članovima svog originalnog benda. Tako će to biti momenat u kom se spajaju prošlost i budućnost. Kad nova tehnologija postane svakodnevica, svako će moći da ima hologram omiljenog pevača na rođendanskoj zabavi.

Teslin toranj u Beogradu?

Vordenklif (Wardenclyffe) je toranj poznat kao Teslin toranj (na našoj naslovnoj stranici je njegova 3D rekonstrukcija). Ova zamisao Nikole Tesle, koja nije nikad do kraja sprovedena, bio je začetak globalnog sistema bežične komunikacije. Građevina sa čijeg vrha svetle munje, a podseća na Teslin toranj, potpuno bi se uklopila u današnji Las Vegas, grad koji je virtuelnost doveo do vrhunca. Ali i u Srbiji se sve više priča o „brendiranju”, o korišćenju potencijala za turizam, ekonomiju, a u svemu tome ne sme da se zaobiđe ni tehnika.

Srpska akademija inovacionih nauka (SAIN), predložila je 2004. godine Vladi Republike Srbije da se u Beogradu izgradi Inovacioni naučno-razvojni centar „Nikola Tesla”. Zgrada centra bila bi inspirisana Teslinim tornjem, a munje bi obasjavale Beograd s vrha nebodera visokog između 30 i 50 spratova. Ideja je da se toranj izgradi ili negde na Novom Beogradu ili na prostoru Luke Beograd. Digitalna umetnica Marija Popivoda dala je idejni predlog izgleda tornja (na slici), ali članovi SAIN-a naglašavaju da to treba da podstakne i druge dizajnere i arhitekte da dođu sa rešenjima.

Dušan Sinadinović, pronalazač iz Leskovca opčinjen Teslinim dostignućima i životom, napravio je dokumentarac sa predlogom tri verzije Teslinog tornja. Pre mnogo godina Sinadinović je zamislio nešto vernije Vordenklif tornju, dok SAIN predlaže zgradu koja bi bila samo inspirisana tornjem. Ipak, čini se da se svi slažu da bi ta nova građevina mogla da postane simbol Beograda i da je cilj da se neko ko je značajan kao Tesla iskoristi za turistički i ekonomski razvoj.

Centar za promociju nauke

Projekat slične ideje (ali bez munja i malo realniji i izvesniji) najavljen je kao mesto zabavnog i interaktivnog upoznavanja sa naukom. Na konkursu sa više od 200 učesnika za novi Centar za promociju nauke, koji treba da bude izgrađen sledeće godine u Bloku 39 na Novom Beogradu, izabran je projekat (na slici) austrijskog arhitekte Volfganga Čapelera. Pored izložbenog prostora, ovaj objekat treba da sadrži planetarijum, klub naučnika, laboratorije, učionice u okviru kojih će biti održavane radionice, konferencijske sale...

Hologramski most na Dunavu

Hologrami i voda su nešto što će stići i u Srbiju do kraja sledeće godine. Radi se o projektu za koji je, za razliku od prethodno pomenutih, odobreno finansiranje, a na čijem čelu je dr Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum, čovek koji ume da prepozna (i iskoristi) potencijal – kulturni, turistički, ekonomski...

Trajanov most koji je spajao obale današnje Srbije i Rumunije hiljadu godina je važio za najduži na svetu, a do kraja naredne godine, u okviru projekta „Putevima rimskih imperatora”, Arheološki institut SANU izradiće hologramsku projekciju Trajanovog mosta. Trenutno postoje ostaci stubova na našoj i rumunskoj strani reke. Izvršiće se rekonstrukcija stubova, a dva lasera će projektovati hologramski most na mestu gde je nekada postojao Trajanov most. Sa srpske obale vršiće se projekcija prvih 200 metara mosta, a velike vodene pumpe izbacivaće ogromnu količinu vode u vidu zavese visine do 50 metara koja će poslužiti kao platno za projekciju.

Posetioci koji stižu brodom tako će „udariti” u virtuelni most. U planu je i izgradnja rekonstrukcije samog mosta u razmeri 1:20 ili 1:10 na kopnu, na kojoj će se videti svi detalji.

Arheološki lokaliteti mogu postati fabrika novca, prema rečima predsednika projekta, koji smatra da to što je 18 rimskih imperatora rođeno na našim prostorima treba iskoristiti za razvoj turizma i ekonomije. Sve može da privuče turiste ako im se obeća doživljaj. Za pravu ponudu turistima moraju da se obezbede pansioni, prodavnice suvenira, virtuelni muzeji... Obilazak će biti moguć bez obzira na vremenske uslove tokom čitave godine.

Ne samo da je obilazak nekih lokaliteta moguć čitave godine, danas se radi na tome da se turistima omogući različito iskustvo zavisno od godišnjeg doba, pa doći samo jednom nije više dovoljno. Tako se, na primer, nudi potpuno različit doživljaj Nijagarinih vodopada danju, noću, uz laserski šou, a ko ih obiđe leti mora da vidi igru svetlosti u zimskoj idili Nijagare. I onda se od buke kazina i raznih centara za zabavu prirodne lepote zaboravljaju.

• • •

Danas, kad se toliko toga stvara s namerom da ljudima zastane dah, sve je teže biti istinski fasciniran. Novi svet traži nove tehnologije. Nove tehnologije stvaraju novi svet. Da li će te tehnologije doneti cveće koje će mirisati kao pravo pa nam neće biti važno da imamo prave bašte, ili će nas to približiti prirodi? Pitanje je jednako neizvesno i diskutabilno kao i to da li nas nove tehnologije zbližavaju ili otuđuju. Ipak, sami ili u društvu, u netaknutoj prirodi ili artificijelnom svetu zabava nikad ne izlazi iz mode. Izreka „Nema posla kao što je šou (biznis)” možda je tačnije nego ikad. Ako svet liči na cirkus, neka bar bude visokonaponski, hi-tech cirkus, za sva čula.

Teslin spomenik može i Srbima da se omakne. Ako su Rumuni mogli da unovče legendu o Vladu Cepešu poznatijem kao Drakula (iako su, prema nekim izvorima, i vampiri srpskog porekla), mogli bismo i mi da iskoristimo Teslu za novi turizam gde se pre svega obećava iskustvo, ovog puta mislimo na virtuelno. Možda i da napravimo neki zabavni park ispunjen ludim vožnjama, dok oko nas sevaju munje. Međutim, velike su šanse da će to Diznilend ili Vegas uraditi pre nas. Jeste Tesla naš, al’ je (odavno) i njihov.

Sanja STOJANOVIĆ