Druga i poslednja šansa

Šest meseci gledanja kroz prste je prošlo, vreme je da emocije ostavimo po strani. Ako je 11.04 bio pionirski poduhvat, hrabar ali pozitivan, onda bi 11.10 trebalo da bude učvršćenje postavljenih principa, brušenje oštrih ivica i razlog za verovanje da GNU/Linux desktop kakvog ga Canonical zamišlja ima budućnost.

Šta su pomenuta kompanija i zajednica koju je ona okupila zamislile, mogli smo da vidimo pre pola godine, a stvari se od tada nisu mnogo promenile. Unity ostaje glavni fokus kada je Ubuntu desktop u pitanju, što je u novom izdanju dodatno naglašeno uvođenjem varijante Unity 2D za kompjutere čiji grafički podsistemi nisu spremni za standardni Unity. U 11.04 je za takve slučajeve ostajao GNOME 2, od kojeg u 11.10 nema ni traga – zamenjen je sledećom generacijom okruženja za sve one koji ne žele Unity ili KDE.

Da krenemo od Unityja, na kojem su promene vidljive odmah nakon što se pojavi. Pre svega, Dash, za čije je pokretanje ranije bilo potrebno kliknuti na taster u gornjem levom uglu ekrana, sada je ikona/aplikacija/prečica (kako god to zvali u Launcheru). Nemoguće je ne uočiti je, nalazi se na vrhu ovog dela ekrana, a takođe je nemoguće i pomeriti je. Klikom na nju otvara se redizajnirani Dash.

Reorganizacija pomenutog dela okruženja realizovana je tako što je Dash podeljen na četiri dela (deo se naziva lense, eng. – lupa): home (podrazumevani), aplikacije, dokumenti i direktorijumi, kao i muzika. Odeljak home nije ništa drugo do površina sa šest velikih ikona koje omogućavaju prilaz raznim grupama aplikacija (mediji, Internet i ostalo), pretrazi fajlova, te web browseru, email klijentu, pregledaču slika i audio plejeru. Lense sa aplikacijama nešto je složeniji, donekle je sličan ekvivalentnoj površini iz 11.04, uz ozbiljan redizajn filtriranja prečica kroz tastere s desne strane. Reklo bi se da je ceo taj deo sada korisniji i pregledniji, zapravo da se lakše dolazi do cilja. Odeljci za muziku i direktorijume imaju jasne svrhe – muzički odeljak je sposoban da filtrira muziku po žanrovima (Ubuntu One integracija se podrazumeva). Svim odeljcima pristupa se preko ikona koje su centralno postavljene duž donje ivice Dasha.

Launcher je ostao vrlo sličan. Automatsko skrivanje pri kontaktu sa prozorom i dalje je uključeno i funkcioniše prilično dobro, naročito na malim ekranima poput onih na netbookovima. Integracija sa aplikacijama i servisima je unapređena, pa se iz kontekstualnih menija može uraditi više nego ranije (desni klik na ikonu), uz notifikacije na ikonama.

Pored funkcionalnih unapređenja, obe pomenute komponente sistema deo su vizuelne celine koju je dizajnerski tim Ubuntua i u ovom izdanju pomerio napred. Valja istaći to da novi login menadžer, pored svih tehnički korisnih mogućnosti, izgleda mnogo bolje od starog, čineći vizuelni utisak koji Ubuntu ostavlja još boljim i konzistentnijim. Pored izgleda, Ubuntu 11.10 donosi i izvesna olakšanja po pitanju korišćenja interfejsa, a reklo bi se da je nova organizacija korisničkog i sistemskog menija (gornji desni ugao) odlično zamišljena i realizovana.

Ozbiljna softevrska novina jeste da Thunderbird 7 pozdrazumevani email klijent, što znači celokupnu integraciju sa okruženjem (notifikacije, podrška u Launcheru i sl.). Ostatak softverske ponude je aktuelan za trenutak pojavljivanja, te je Firefox takođe u verziji 7, LibreOffice u verziji 3.4.3, GNOME 3.2, a KDE 4.7. Jezgro sistema čini Linux 3.0.

Sve do sada pomenuto čini celinu koja obećava, kako vizuelno tako i funkcionalno. Ipak, stvari nisu jednostavne, a u nekim slučajevima ni dobre.

Glavni nedostaci prethodne verzije bili su generalna nestabilnost i nešto lošije performanse, slaba konfigurabilnost i dovršenost okruženja. U poređenju s tim, 11.10 u određenoj meri jeste napredak budući da je Unity sada znatno brži i zaokruženiji, kako funkcionalno tako i vizuelno (bolje performanse i interakcija sa aplikacijama i ostatkom interfejsa). S druge strane, iako je odeljak System Settings dobro zamišljen, i dalje nije moguće podešavati Launcher bez instalacije konfiguracionog alata za Compiz. Dash je takođe skoro nepodesiv. Kad smo kod problema na koje smo naišli ranije, Global Menu je, za razliku od tada, profunkcionisao sa Chromeom, ali i dalje ne radi sa LibreOfficeom (potrebno je instalirati dodatni paket kako bi se ovaj paket integrisao sa okruženjem).

Kada su performanse u pitanju, stvari stoje ovako – ukoliko imate sreće da su grafički drajveri za vašu grafički karticu dobri, Unity će funkcionisati brzo i prilično stabilno, što se ne može reću u slučaju kartica čiji su drajveri manje ili više loše napravljeni. Cena oslanjanja na grafički podsistem u slučajevima kada on ne funkcioniše kako valja plaća se korišćenjem alternativa poput Unity 2D-a, te desktopa GNOME Classic. Mada, treba imati na umu to da je compositing za Metacity podrazumevano uključen u dvodimenzionalnom Unityju, pa njegovo isključivanje može doneti još dobitka na performansama gde je to potrebno.

Ubuntu 11.10, odnosno Unity i sve što ga prati, sada je na nivou na kom je trebalo da bude pre šest meseci. Okruženje funkcioniše stabilno i hitro kada za to postoje uslovi, bagova i nedostataka još ima, ali je zaokružena slika daleko od netolerantne ili problematične.

Realnih problema imaće korisnici koji nemaju sreće, znanja ili mogućnosti da obezbede grafički podsistem koji će Unityju biti dovoljan za sve što može da pruži. Nažalost, takvih slučajeva nije malo, pa ostaje da vidimo da li će novo izdanje Ubuntua i novi trendovi na GNU/Linux desktopu dovesti nove korisnike konkurenciji ili njemu samom.

Ivan JELIĆ