Asus P8H61-M LX3, ASRock H61M-HVS, Gigabyte GA-H61M-S2PV, MSI H61M-P21

Nedelja je, šetate po nekom od megamarketa, kupujete veliki prašak za veš, paket kisele vode, nekoliko štapova čajne kobasice, kačkavalj, baterije za daljinski i konfiguraciju. Ovaj scenario je daleko od nerealnog, posebno kada se u jednačinu uvrste IT obrazovanje, razmišljanje prosečnog kupca i cene po kojima se prodaju „supermarket konfiguracije”. U vreme praznika akcije tipa „nedeljom od 13 do 13:15 svi računari (čitaj: oba) za 9.999,99 dinara” nisu nikakva novost. Recimo da niste preterano razmišljali ili su vas u porodilištu ispustili na glavu, pa ste pazarili neku od tih mašina. Recimo i da ste imali sreće, pa ste od dve odabrali onu koja nema čipset nForce 250 i DDR2 memoriju, te da ste „uboli” sistem baziran na novoj/staroj Intelovoj generaciji procesora, šansa da u njoj imate neku od ploča o kojima pišemo je astronomska.

S obzirom na to da se u ovakve Sandy Bridge konfiguracije uglavnom pakuju procesori Celeron i Pentium, ostatak sistema sa kojim su testirane ploče veoma podseća na računare sa rafova supermarketa. Za vas smo spremili Pentium „šatro Sandy Bridge” G620, 4 GB RAM-a, „zeleni” WD od 500 GB i „kinez” napajanje od imaginarnih 400 W. Od poznatih proizvođača zatražili smo najjeftinije jeftine H61 matične ploče i došli do četiri vrlo interesantna modela. Ideja je bila da se pokaže da li razlike u performansama postoje, koji su dometi ovih ploča i koje su opcije nadogradnje moguće. Napominjemo da se radi o modelima sa soketom LGA 1156, u koji se, pored aktuelnih procesora Sandy Bridge generacije, mogu „ubosti” i novi Ivy Bridge pandani. Uglavnom je potreban update BIOS-a koji rešava probleme kompatibilnosti i voila! Eto nama platforme za najnoviju generaciju Intelovih procesora.

Kombinacija boja karakteristična za jeftinije Asusove modele prisutna je i na ovom malenom modelu. Braonkasti lak prošaran je svetloplavim i tamnoplavim elementima, kojih je tek toliko da ploča sadrži samo ono što je najneophodnije. Kao i svi ostali modeli, CPU ima dodatno napajanje sa četiri pina, naponsku jedinicu tipa „tek da radi”, dva memorijska modula, četiri SATA 3.0 Gbit/s porta, jedan veliki PCI Express X16 i poneki mali. Tako manje-više izgledaju sva četiri modela. Asus preferira spartanski dizajn ploče, komponenata, konektora i generalno svega. Ploča je došla u OEM pakovanju, a na zvaničnom sajtu je i ne možete naći među ponuđenim modelima. Od svih na testu, ovaj model je najslabije opremljen, a ima najvišu cenu. Iako su razlike minorne, posebno jer se radi o kategoriji gde cenovnu konkurenciju čine fleš od 16 GB, malo bolja tastatura ili multifunkcijski pljuckavac, one ipak postoje. U Asusu te razlike pravdaju pre svega svojim imenom, nešto ozbiljnijom ponudom aplikacija koje isporučuju i daleko najboljom UEFI sekcijom. Iako su mogućnosti overkloka i naprednih podešavanja dvostruke, Asusov UEFI postavio je domaći zadatak celokupnoj konkurenciji zato što ide generaciju ispred svih, i to kako po grafički odrađenom delu za početnike (EZ mod) tako i po naprednim podešavanjima sekcije Advanced.

Odlična je prilika i da na trenutak obratimo pažnju na rezultate koje su ovi modeli postigli na testovima. Očekivano, sve ploče dale su skoro iste brojke, sa manjim odstupanjima koja se pre svega odnose na automatska podešavanja memorije koje je ploča sama odredila. Dakle, kako razlike u performansama nema, najbitniji elementi koji diferenciraju ove modele su oprema sa kojom dolaze i retke specijalne mogućnosti (memorija koja radi na 1600 MHz, na primer).

Po abecedi, sledeći je ASRock. Layout je veoma sličan ostatku ponude, a dimenzije su identične kao kod Asusovog modela. Nisu nam se svideli položaj soketa i napajanja CPU-a, koji su uzrokovali „sabijanje” svih ostalih komponenata po obodima. Naravno, kao kod Asusovih i MSI-jevih ploča, za CPU, naponsku sekciju i memoriju korišćeni su oklopljeni, dok su za ostatak korišćeni „regularni” kondenzatori, dosta slabijih karakteristika i kraćeg životnog veka.

ASRockov model prijatno nas je iznenadio, i to kada je u pitanju nekoliko stvari. Naime, odavno je poznato da su inženjeri ove kompanije luckasti, pa s vremena na vreme izbace „frankenštajn” modele sa podrškom za dva različita tipa memorije, AGP i PCI Express slotom i slično. Ovoga puta nisu išli u krajnost, već su pored rupa za LGA1156 ostavili i rupe za montiranje kulera za LGA775. Na taj način možete da koristite stari kuler bez potrebe da nabavljate dodatne adaptere koje je uglavnom teško naći. Bravo za ASRock!

Ovo je, uz to, i jedini model sa testa opremljen HDMI konektorom, što ga čini odličnim izborom i za HTPC računar za „pod TV”. Takođe, jedini na zadnjoj strani obezbeđuje šest USB 2.0 konektora. Iako ima najstariji i najslabiji zvučni čip, ostatak konkurencije ne prednjači toliko, pa to nećemo uzeti kao manu. Proširenje se svodi na mogućnost ubacivanja diskretne grafičke karte i eventualno neke kartice opremljene PCI Express x1 interfejsom. Za razliku od Asusovog modela, na ploči su header za print i COM portove, pa će oni koji koriste štampače starije generacije i uređaje koji se povezuju preko COM portova ostati bez prigovora. Broj SATA portova je kod svih modela identičan, pa se na tome nećemo preterano zadržavati, a napomenućemo i to da ASRock i MSI imaju po tri konektora za ventilatore, dok se korisnici Asusovog i Gigabyteovog modela moraju zadovoljiti samo jednim dodatnim konektorom, nakon što priključe ventilator za CPU kuler.

Za razliku od Asusa i ASRocka, ploče MSI-ja i Gigabytea iz nepoznatog razloga ponosno ističu da su dizajnirane u Tajpeju i nešto su većih dimenzija u odnosu na konkurentske. To je ostavilo prostora za više komponenata, pa je broj slotova za proširenje kod ova dva modela poveći. Krenimo redom. Ono što Gigabyteov model izdvaja od svih ostalih je upotreba oklopljenih kondenzatora na celoj ploči, a ne treba zaboraviti ni DVI-D konektor na zadnjoj strani. Dalje, tu su čak dva PCI slota, što će obradovati vlasnike starijih TV i zvučnih kartica. Takođe, ovo je jedini model sa Realtekovi zvučnim čipom, ali i jedini sa dva USB porta manje, što može da bude veliki problem sa periferijama. Na zadnjem panelu našlo se mesta za port za štampač, uključena je i Dual BIOS podrška, a spisak pratećeg softvera veoma je bogat i sličan je onome što dobijate na daleko skupljim modelima.

MSI po abecedi dolazi na kraju. Slične dimenzije kao kod Gigabyteovog modela dozvolile su dodatna tri PCI Express x1 slota pored jednog pune veličine, ali i mesto za komotnije smeštanje komponenata na PCB. Na zadnjem panelu našao se i COM port, pa su dva USB-a sa zadnje strane pomerena na PCB ploče. Pored njih MSI je ubacio i S/PDIF header, pa će i oni sa naprednim audio sistemima moći da se ovajde za bolji kvalitet zvuka. Iako se ni po čemu posebno ne izdvaja, uz ovaj model dolazi veliki broj dodataka kao što su O.C. Genie II, M-Flash, Winki 3 i i-Charger, što svakako pozdravljamo. Kod ovih modela ušteda je ključna reč, pa nije iznenađenje to što je umesto Intela iskorišćen Atheros LAN, koji ima 10/100, a ne gigabitnu podršku.

Svaki model nudi poneku osobenost. Asus ima odličan UEFI BIOS, ASRock rupe za montiranje LGA775 kulera, HDMI i šest USB-ova na zadnjoj strani, Gigabyte oklopljene kondenzatore, DVI i PCI slotove, dok MSI ima fizički COM port, tri PCI Express x1 porta i bogat softverski paket. Na bilo koji od ovih modela da ste nabasali, evo nekoliko saveta.

Nije sve tako crno – umesto bacanja računara u obližnji kontejner, bolje odgledajte jednu epizodu omiljene serije i dajte sokoćalu još jednu šansu. Ovi modeli uglavnom dolaze sa jednim RAM modulom, pa ne bi bilo loše unaprediti ga još jednim, i to kako zbog količine tako i zbog dvokanalnog rada. Skoro sve H61 ploče kompatibilne su sa Ivy Bridgeom, ali i sa jačim (Core i5 i Core i7) Sandy Bridge procesorima. To znači da ubacivanjem jakog procesora i dobre grafike ovu naizgled malenu i slabu ploču možete unaprediti u punokrvnu igračku mašinu. Pametno birajte kartice za proširenje, posebno ako ste odabrali neki model sa jednim PCI Express x1 slotom, može vam zatrebati za DVB-T2 TV tjuner. Imajte na umu to da na ploči posedujete još nekoliko headera koji se uz pomoć breketa mogu pretvoriti u dodatne USB postove, kako napred tako i pozadi.

Sad vam konfiguracije i ne izgledaju tako loše, zar ne? Jednostavno, u paketu sa komponentama ove ploče uglavnom dolaze sa onim što je najjeftinije, tj. sa onim što smo mi testirali. Takav sistem sasvim je dovoljan za prosečno brzu kućnu multimedijalnu ili kancelarijsku mašinu. Radiće bez problema sve što od njega želite, a uz nekoliko apgrejda možete napraviti čuda. Jedino za šta ćete biti uskraćeni su overklok mogućnosti, koje iz ove perspektive i nisu toliko bitne. Doduše, bilo bi previše očekivati i to od ploča koje koštaju kao jedan ručak za dvoje u prosečnom fensi restoranu.

Ivan TEOFILOVIĆ