Savršen ukus mente

Linux Mint je jedna od onih distribucija koju je većina novijih Linux korisnika kad tad koristila. Dok je Ubuntu uveo svoje Unity okruženje i prestao da sluša želje svojih korisnika, Mint je uvek bio spreman da sasluša, i što je bitnije, čuje šta korisnici žele. Upravo zbog toga počeli su sa razvijanjem Cinnamon okruženja, kada je izbačen GNOME 3, jer su želeli da pruže korisnicima iskustvo na kakvo su već navikli. Iz verzije u verziju Cinnamon je napredovao, a sa njim i MATE okruženje koje Mint koristi u glavnom izdanju. Paralelno sa ovim razvojem Mint ekipa počela je i sa razvijanjem sopstvenih alata kao što su Update Manager, Driver Manager, USB, Mint backup tool. Pred nama je novo izdanje temeljeno na Ubuntu 14.04 verziji, Linux Mint 17, u MATE (verzija 1.8) i Cinnamon (verzija 2.2) varijantama. Po pravilu ove varijante izlaze prve, a kasnije za njima slede XFCE i KDE izdanja.

Od ove verzije Mint menja način izdavanja novih izdanja, tako da će se u buduće bazirati samo na LTS Ubuntu verzijama, kao što je ova sadašnja, a redovno će izlaziti i podverzije koje će sadržati sitne izmene (sledeća će biti 17.1). Ovo će pružiti timu mnogo više vremena da se posveti kako razvitku Cinnamon i MATE okruženja, tako i svojim Mint aplikacijama.

Nakon kraćeg upoznavanja sa novostima, prenosimo vam naša iskustva sa Linux Mintom 17. Nakon skidanja, ISO fajl je potrebno staviti na USB fleš preko programa kao što je Unetbootin ili Mintov USB Image Writer. Instalacija protiče bez problema, tu je klasičan Ubuntu/Mint installer koji je veoma jednostavan. Za one koji se prvi put susreću sa nekom Linux distribucijom preporučujemo da ipak pogledaju neke tutorijale vezane za instalaciju, kojih ima dosta na internetu, kako bi se upoznali sa procesom i izbegli neplanirane situacije. Nakon instalacije je, kao i sa svakom distribucijom, preporučljivo uraditi ažuriranje, a onda preći na instalaciju dodatnih programa ukoliko je potrebno. S obzirom na Mintov OTB (Out of The Box) pristup, većina korisnika neće imati potrebu da instalira puno dodatnih programa. Neki od već instaliranih su: GIMP, LibreOffice, Firefox, Pidgin, HexChat, Thunderbird, Transmission, Banshee, Videos (ex Totem), VLC. Zanimljivo je da Mint dolazi sa Firefox verzijom 28, iako je verzija 29 sa novim Australis interfejsom bila izdata mesec dana pre nego što je Mint objavljen. Ovo je dobra vest za osobe koji nisu ljubitelji novog izgleda Firefoxa, pošto se Australis nije baš najbolje pokazao na Linuxu što se tiče performansi. Dok osobe koje ga preferiraju mogu bez problema uraditi update i dobiće novu verziju. Tu su i specifični programi koje razvija Mint zajednica: Backup Tool, Driver Manager, Upload Manager, Update Manager, USB Image Writer, USB Stick Formatter, Software Sources.

Driver Manager je inspirisan starim jockey programom koji je ranije dolazio uz Ubuntu i njegove derivate. Veoma je jednostavan za upotrebu i izlistaće vam ponuđene vlasničke drajvere ako su vašem sistemu potrebni i označiti preporučeni drajver. USB Stick Formatter je veoma zgodan program sa kojim možemo brisati sadržaj i menjati fajl sistem na svojim USB fleš memorijama, a osobe koje koje koriste USB fleš memorije za instalacije ili testiranja Linux distribucija će znati da cene USB Image Writer. Software Sources je veoma koristan program i podeljen je na pet grupa. Prva je „Official repositories” gde možete podesiti koji server želite da koristite, a da bi vam bio olakšan izbor, klikom na tu opciju dobijate trenutno testiranje brzina svakog servera, tako da možete videti šta je najbolje za vas. Druga grupa je „PPAs”, tačnije svojevrsni menadžer repozitorijumima gde lako možete dodati 3rd party repozitorijume, menjati ih i brisati sa par klikova mišem. Preostale tri grupe koje vam uglavnom neće trebati su: Additional Repositories, Authentication Keys i Maintenance.

Što se tiče okruženja po kojima je Linux Mint poznat, na njih se korisnici sigurno neće žaliti. Dobro poznati naslednik GNOME-a 2 – MATE je na visini zadatka u novoj 1.8 verziji u kojoj su ispravljene neke sitne greške, a u skorijoj budućnosti se planira i migracija na noviji GTK3, s obzirom da GTK2 više nema podršku. Okruženje radi dobro i na slabijim računarima, a pohvaljujemo i objedinjavanje podešavanja u kontrolni centar, što svakako olakšava korišćenje. Cinnamon je prešao dug put od forkovanja GNOME Shella pa do samostalnog okruženja koje se više ne oslanja na GNOME 3 kao osnovu. Dolazi u verziji 2.2 i ovog puta su tu izmene koje se možda ne vide, ali mnogo znače, kao što su dodatne opcije u Cinnamon Mint meniju, poboljšanja menadžera prozora, mnogobrojna unapređenja vezana za opcije okruženja i sistema. Okruženje nije zahtevno, ali s obzirom da koristi neke novije tehnologije, moguće je da sa starijim integrisanim grafičkim karticama neće najbolje raditi, što najviše zavisi i od kvaliteta samih drajvera. Koje god od ponuđenih da odaberete, uz oba dobijate karakteristični sivo zeleni Linux Mint artwork, s tim što je u Cinnamonu panel nešto tamnije boje zbog kontrasta. Za pohvalu je opcija koja je prisutna već u par izdanja Cinnamona, a to je veoma laka instalacija dodanih tema, dodataka za panel i deskleta sa par klikova mišem, po ugledu na KDE okruženje.

Linux Mint je jedna od retkih distribucija koja do sada verovatno nije imala loše izdanje i svakom novom iteracijom postavlja nove standarde u kategoriji OTB distroa. I ovog puta su bili na visini zadatka, te MATE i Cinnamon verzije predstavljaju zaokružena i vrlo upotrebljiva izdanja. S obzirom da ova verzija ima sigurnosnu podršku do 2019. godine (backports repozitorijum će biti podržan do 2016. godine), predviđamo mu svetlu budućnost što se tiče popularnosti, jer će i neke neprimetne greške koje trenutno sigurno postoje biti otklonjene u skorijoj budućnosti. Time će se stvoriti idealna distribucija za korisnike koji žele jednom da instaliraju stabilan operativni sistem i da budu mirni u sledećih par godina uz redovnu podršku. Od nas imate preporuku da probate novi Linux, verujemo da će vam se svideti.

Bojan STOJANOVIĆ