.rs

Prodaja Telekoma Srbije polako ulazi u ozbiljnu fazu

Proces prodaje Telekoma Srbije ušao je u narednu fazu. Prikupljeno je čak osam neobavezujućih ponuda, tj. ponuda koje ispunjavaju uslove za privatizaciju. Navodno je bilo čak šesnaest interesenata, mada će i ovaj smanjeni broj biti podvrgnut užem izboru. Od ponedeljka, 17. avgusta, bilo je planirano da započne dvonedeljni rok za otkup dokumentacije za sve koji uđu u uži izbor. Svi koji otkupe dokumentaciju dobiće pravo na uvid u kompletno poslovanje Telekoma.

Informacije o stavovima Vlade i Komisije javnost je dobijala uglavnom od predsednika ovog tela Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Prema njegovim rečima, spisak zainteresovanih ne mora da bude konačan jer i druge kompanije, ako ispunjavaju uslove, mogu da podnesu zahtev Vladinoj Komisiji u daljem toku procesa privatizacije.

Takođe, Vlada nastavlja razgovore sa sindikatima oko postizanja dogovora vezanog za socijalni program. Telekom se neće prodavati ukoliko Vlada ne dobije zadovoljavajuću cenu, a Vlada zna onu ispod koje se neće ići.

Sada kada ste pročitali najnovije detalje u vezi ponovne privatizacije Telekoma Srbije, verovatno imate utisak da u celoj ovoj informaciji nešto nedostaje. Naravno, nedostaju imena zainteresovanih ponuđača. Do sada zvanično nije nijedno ime spomenuto i zbog toga neki zameraju da ceo proces nije dovoljno transparentan. Iako je u jednom trenutku rečeno da će se objaviti spisak svih šesnaest interesenata i onih koji nastavljaju trku, izgleda da ćemo imena ponuđača saznati najkasnije sredinom novembra, kada se očekuje otvaranje obavezujućih ponuda.

No, čitajući novinske naslove moglo se saznati mnogo o potencijalnim firmama i fondovima koji su zainteresovani za Telekom. Prvo je procurela vest preko slovenačke agencije STA da je Telekom Slovenije predao neobavezujuću ponudu i da su među ponuđačima i Advent International, Apollo, Colbeck Capital/Ron Burkle, kao i Deutsche Telekom, France Telecom i America Movil. Odmah su se pojavili komentari koji dovode u pitanje to kako Telekom Slovenije, koji je po nekim parametrima tri puta manji od našeg Telekoma, može da bude ozbiljan konkurent, a pritom je u završnoj fazi sopstvene privatizacije. No, ubrzo je došlo do konačnog odustajanja fonda Cinven i pada vrednosti akcija Telekoma Slovenije.

Prema pisanju „Večernjih novosti”, od šesnaest interesenata osim investicionih fondova, na spisku su i Deutsche Telekom, Telekom Austria, ali i nekoliko kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država. Poslednju tvrdnju potkrepljuju sastankom Ambasadora SAD sa srpskim premijerom i izjavama nakon susreta.

Sledeća tvrdnja ove dnevne novine bazira se na spisku koji je objavio pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović”. Prema tome, Deutsche Telekom neće da kupi Telekom Srbije direktno, nego posredstvom nekog jednog američkog investicionog fonda. Ujedno, prvi put se pominje da je Telekom Austrije odustao. Dalje, isti list nas obaveštava da je na spisku i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali da se interesantna ponuda može očekivati od donedavnog vlasnika SBB-a, fonda „Mid Europa partners”, koji je, nakon te prodaje, kupovao u Srbiji (Danube Food Group – Imlek, Bambi...). Na spisku se nalaze i Telekom Slovenije, bugarski Vivakom (u vlasništvu ruske VTB banke), Abu Dhabi Investment Authority i Colbeck Capital Management. Prema ovom izvoru, Turkcell je odustao.

Ubrzo je ceo region citirao natpise austrijskog dnevnika „Presse”. Prema tim navodima, Telekom Austrije je odustao od kupovine zbog prevelike cene i male profitabilnosti. Uz pominjanje neuspešne prethodne privatizacije, nemogućnosti da konkuriše za SBB zbog troškova tada tekuće aukcije frekvencija u Austriji i pominjanje posedovanja Vip mobile d.o.o. kao problema pri privatizaciji Telekoma Srbije. To ujedno znači i da je vlasnik Telekoma Austrije i American Movila, Karlos Slim, odustao od celog procesa.

Nakon toga, preneta je vest ruske agencije TAS da je ruski MTS zainteresovan za moguće učešće u privatizaciji Telekoma Srbije. MTS je vodeća grupacija u sektoru telekomunikacija u Rusiji, koja je na dan 31. marta 2015. imala više od 100 miliona pretplatnika mobilne telefonije u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Belorusiji. Vlasnik MTS-a je, još 2013. godine, najavio zainteresovanost u privatizaciji naše kompanije. Naravno, iz MTS-a su potvrdili zainteresovanost i rekli da će posao zavisiti od profitabilnosti i cene. Skeptici su odmah prokomentarisali da je nedavno rebrendiranje celokupnih usluga Telekoma Srbije na brend „mts” kao poručeno za ruskog operatera.

Telekom je objavio da je u prvoj polovini godine ostvario poslovne prihode od 47,4 milijarde dinara, a rashode od oko 39 milijardi dinara uz operativni rezultat (EBITDA) veći za 5,7 odsto u odnosu na isti period 2014. godine, u iznosu od 16 milijardi dinara. Ujedno, i pored troškova otpremnine za 500 zaposlenih koji su dobrovoljno napustili kompaniju i troškova zbog požara u skladištu i dobiti od naplaćenog osiguranja (1,3 milijarde dinara), prihodi su porasli 6,7 odsto uz isti nivo troškova.

Pomenimo i to da se starim snagama koje se u javnosti zalažu protiv prodaje Telekoma pridružio i Savet za borbu protiv korupcije. Savet predlaže Vladi da Telekom statusno i finansijski restrukturira zbog poboljšanja poslovanja. Savet traži i da nadležne institucije izvrše reviziju poslovanja Telekoma jer je ono „dugi niz godina netransparentno i pod izrazitim političkim uticajem”. Savet ocenjuje da bi dobit Telekoma Srbije mogla da bude znatno veća kada bi to državno preduzeće racionalno i transparentno poslovalo.

• • •

I tako, još jedan proces privatizacije Telekoma prolazi, ostaje neizvesnost da li će do privatizacije uopšte doći. Ako dođe, pitanje je kako se osigurati da strateški partner ili fond nastavi da razvija preduzeće u sklopu potreba našeg društva, a ne samo da cedi dobit radi povratka investicije.

Racionalizacija poslovanja u svakom slučaju mora da sledi, pa čak i ako ne dođe do prodaje, a to bi onda bila nemoguća misija.

Dušan DINGARAC