AMD Ryzen 7 2700X, Ryzen 5 2600X i MSI X470 Gaming M7 AC

Pre nešto više od godinu dana, decenijska dominacija Intelovih procesora preko noći je postala ugrožena. Dugo najavljivana i predugo iščekivana Zen arhitektura ugledala je svetlost dana i definitivno prekinula eru monotonije koja je do tada vladala na tržištu. Iznuđeni potezi konkurencije, oličeni u nespretnom predstavljanju novih čipseta i prvih mainstream šestojezgarnih procesora, delovali su brzopleto i nepromišljeno, ali su donekle ublažili posledice inicijalnog udarca koji je Ryzen zadao. Trinaest meseci kasnije, Intel i dalje deluje uspavano i bezidejno, a Ryzen u svojoj drugoj iteraciji deluje jače nego ikada. Zavirujemo u detalje nove generacije.

AMD Ryzen II

Novi modeli izrađuju se u 12-nanometarskom proizvodnom procesu i zauzimaju površinu od 192 kvadratna milimetra u kojoj je smešteno 4,8 milijardi tranzistora. Sem sitnijeg litografskog postupka, broj tranzistora i površina koju oni zauzimaju identični su prvoj generaciji Ryzen procesora. AMD i ne krije podatak da se nova Zen+ arhitektura od stare u malo čemu razlikuje, već insistira na usavršenom proizvodnom procesu i detaljima zbog kojih je nova generacija brža od prethodne. A koji su to, zapravo, detalji koji nove modele svrstavaju u drugu generaciju?

Pre svega, AMD je uložio velik trud da smanji interne latencije između jezgara i keš memorije, ali i između samih CCX (core complex) grupa. Brzina L2 keš memorije od toga je najviše profitirala, jer je postala za preko trećinu veća u odnosu na onu kod prve generacije Ryzena. Ostala unapređenja odnose se na proizvodni proces iz kog nastaju kvalitetniji tranzistori, zbog čega im je omogućeno da na istom radnom taktu troše manje struje i manje se zagrevaju. Kako su u prvom planu bile performanse, a ne niža potrošnja, logično je da je unapređen i sistem za određivanje visine radnog takta procesorskih jezgara, koji je sada nazvan Precision Boost 2. Ovaj mehanizam se stara da svako jezgro radi na maksimalnom taktu koji je u okvirima definisane potrošnje struje u zavisnosti od trenutnih potreba. Tako, recimo, neće samo jedno ili dva jezgra boostovati na maksimalne vrednosti ukoliko postoji potreba da i druga jezgra daju svoj doprinos uz viši radni takt, već će njihove brzine biti određene na način koji najviše odgovara operaciji koja se trenutno izvršava.

S tim u vezi je i XFR 2 (Extended frequency range) sistem, koji jedno ili više jezgara ume da potera i van specifikacijama propisanog takta i potrošnje, ukoliko je njihova temperatura niža od 60 stepeni i ukoliko ukupna potrošnja procesora ne prevazilazi TDP vrednosti. Zbog toga AMD favorizuje upotrebu zatvorenih vodenih sistema hlađenja, a koliko od boljeg hlađenja zaista ima koristi u praksi, videćemo u nastavku, ali ne pre nego što se pozabavimo i novom platformom.

AMD X470

Uz nove procesore predstavljen je i novi čipset sa oznakom X470. Iako se u prethodnim mesecima spekulisalo o unapređenjima koja će doneti, nakon susreta sa prvim modelima ploča koje ga koriste, bilo je jasno da su noviteti ispod svakog minimuma očekivanja. X470 je preslikani X370, čiji je jedini novitet da bez prethodnog flešovanja BIOS-a podržava nove procesore, a pridodata mu je i mogućnost StoreMI tehnologije, uz pomoć koje je, zarad povećanja brzine pristupa podacima, moguće napraviti virtuelni disk sačinjen od klasičnog hard-diska i SSD uređaja u SATA ili M.2 formatu. Ovo je koncept koji je odavno viđen kod Intela, ali koji je AMD dodatno unapredio omogućivši da se u jednačinu uključi i izvesna količina RAM-a (do dva gigabajta), kao i da se takva konfiguracija po želji aktivira ili deaktivira bez potrebe za reinstalacijom sistema i premeštanjem prethodno uskladištenih podataka, što je, svakako, ogromna prednost.

Ipak, taj detalj nikako nije dovoljan da bi privoleo postojeće vlasnike X370 ploča da nabave model sa novim čipsetom. AMD je bio dovoljno razuman da omogući kompatibilnost unazad, tako da će svi Ryzen procesori druge generacije nesmetano raditi na svim pločama sa AM4 podnožjem. Ipak, pogledajmo kako izgleda jedna od najboljih X470 ploča.

MSI X470 Gaming M7 AC

Ovo je najbolji X470 model koji MSI nudi, barem za sada. Estetski je vrlo upečatljiv i bez obzira na različite ukuse, nedvosmisleno ostavlja moćan utisak. Pločom dominiraju srebrno-crni tonovi, koji u poslednje vreme odlikuju najbolje MSI modele. Nažalost, MSI se priklonio trendovima, pa ploča odmah po uključivanju počinje da svetli u svim duginim nijansama kako bi što više bila „po standardu” koji AMD sasvim suludo potencira sa novim Wraith Prism kulerom, a koji se isporučuje uz model 2700X i svetli kao Las Vegas. Nećemo dalje o ovoj temi, već ćemo se pozabaviti suštinom.

Naponska sekcija izvedena je u čak 14 faza, što će sasvim sigurno iscediti i poslednji megaherc iz svakog Ryzen procesora. Čak je i napajanje procesora izvedeno uz dvostruki osmopinski konektor, koji je bespotreban čak i za Threadripper sa duplo više jezgara, ali nikad se ne zna kada će se neko latiti tečnog azota i obaranja rekorda, pa da mu ne ponestane ampera.

Skup slotova za proširenje čine tri PCI-E slota pune dužine i tri PCI-E x1 slota. PEG slotovi su elektromagnetno izolovani i mehanički ojačani kako bi bolje učvrstili masivne grafičke kartice, a isti oklop primenjen je i na DIMM slotovima, s tim što u ovom slučaju on eventualno služi samo za neutralisanje potencijalnih interferencija.

Povezivanje skladišnih uređaja omogućeno je putem šest SATA konektora, kao i dva M.2 konektora. Nažalost, M.2 uređaje i dalje nije moguće povezati u RAID niz kao na Intelovoj platformi, jer drugi M.2 slot kontroliše čipset, a on koristi PCI-E 2.0 magistralu za komunikaciju sa ostatkom sistema.

Pozicije M.2 slotova dobro su određene, a za svaku pohvalu je i činjenica što su oba slota prekrivena masivnim hladnjacima koji čine jednu vizuelnu celinu sa hladnjakom čipseta, pa tako, pored praktične svrhe, krajnje pozitivno doprinose i estetskom utisku. Ostali konektori (uključujući i jedan za povezivanje dodatnih USB 3.0 portova) raspoređeni su uz same ivice ploče i postavljeni pod uglom, te na njihov raspored takođe nemamo primedbi.

Zvučna komponenta je nešto skromnija i čini je jedan Realtekov ALC1220 zvučni procesor i Chemiconovi audio-kondenzatori. Konektori na zadnjem panelu su pozlaćeni, ali su namenski DAC USB portovi izostavljeni. S obzirom na to da smo kod drugih MSI modela viđali čak i duple zvučne kontrolere i razna dodatna pojačala, mišljenja smo da je audio sekcija mogla da bude znatno bolja na ploči koja predstavlja vrh X470 platforme. Mrežni kontroler ovoga puta je Killer E2500, a Intelov čip se stara za bežičnu komunikaciju, uključujući i Bluetooth modul.

Opcije automatskog overkloka superiornije su u odnosu na konkurenciju, jer uz pomoć samo jednog rotacionog prekidača korisnik može da odabere jedan od mogućih 11 koraka za podešavanje radnog takta van okvira specifikacija. Ti koraci nisu fiksni i zavise od konkretnog procesora, odnosno od kvaliteta njegovog silicijuma i „raspoloženosti” za visoke obrtaje. Ipak, kako su novi Ryzen procesori već nategnuti do gotovo krajnjih mogućnosti, OC margina nije naročito velika, te će dometi postignuti upotrebom ovog sistema biti vrlo skromni, barem sa jačim modelima.

Ova ploča košta preko 200 evra, što je poprilično za X470 modele, ali malo je toga što konkurencija može da ponudi, a da Gaming M7 već nema, tako da svakako predstavlja odličnog saputnika najjačim Ryzen procesorima.

AMD Ryzen 2700X i 2600X

Za upoznavanje sa novom generacijom Ryzena, na test smo dobili dva modela – 2700X i 2600X. Prvi je ujedno i najjači pripadnik nove generacije, barem trenutno. Neka sedmica u oznaci ne zavara nikoga, pošto je ovaj model u svemu brži od prošlogodišnjeg lidera, modela 1800X, dok je cenom na nivou „običnog” 1700 modela. Ovako drastično sniženje cena, uz bolje performanse, i to u roku od samo godinu dana, odavno nisu viđeni, tako da smo zaista oduševljeni ovim potezom AMD-a. Podsećanja radi, preporučena cena modela 1800X iznosila je 500 dolara, dok 2700X startuje sa 330.

Sa hardverske strane, 2700X je sastavljen od osam fizičkih jezgara koja koriste SMT (Simultaneous multithreading), što ukupno čini 16 logičkih jezgara. Jezgra su raspoređena u grupe od po četiri, od kojih svaka čini jedan CCX (core complex). Keš memorija raspoređena je na pojedinačna jezgra (L2) i zajednički (L3) keš. Svako jezgro raspolaže sa sopstvenih 512 kilobajta, a svaka od CCX grupa sa deljenih osam megabajta L3 memorije. To u matematičkom zbiru daje čak 20 megabajta ukupne keš memorije, ali se ona ipak ne može prosto sabirati, jer svaka od dve CCX grupe može da koristi samo sopstveni keš, odnosno, deset megabajta kombinovanog L2 i L3 keša. Model 2600X identično je koncipiran, s tim što je kod njega po jedno jezgro u svakoj od CCX grupa van funkcije, pa u skladu sa time raspolaže sa šest fizičkih, odnosno duplo više logičkih jezgara, a ukupna keš memorija svedena je na 16 megabajta.

Kada je reč o performansama, stvari su prilično jasne – novi Ryzeni solidno su brži od starih i procentualna razlika je gotovo uvek dvocifrena. Unapređenja proizvodnog procesa, ali i viši radni takt i agresivnije boostovanje radne frekvencije doprineli su poboljšanju kako ukupnih performansi, tako i onih koje ostvaruju pojedinačna jezgra. Kako su single core performanse bile jedino čvrsto uporište konkurentskih Intelovih modela, napredak na ovom polju dodatno je umanjio i gotovo sasvim obezvredio tu razliku. Cifre ne lažu, pa se iz rezultata njihove analize jasno vidi da Ryzen sasvim uspešno parira Intelovim modelima u tzv. single-threaded zadacima, odnosno u zadacima kod kojih je bitna brzina pojedinačnog jezgra. Nekada je sporiji, nekada opasno blizu, a ponekad čak i prevaziđe Core procesore nižeg radnog takta, ali je Ryzen svakako došao do granice kada pozivanje na single core performanse Intelovih modela više nema nikakvog smisla.

I u novoj generaciji, svi modeli imaju otključan množilac i moguće ih je overklokovati. Modeli sa sufiksom X predstavljaju probrane primerke sa kvalitetnijim silicijumom, koji u samom startu mogu da podnesu više radne frekvencije, ali je overklok ipak neubedljiv. Po rečima AMD-a, maksimalni takt pojedinačnog jezgra u proseku je podignut za svega 250 megaherca u odnosu na prethodnu generaciju. Zato se prilikom ručnog overkloka mogu očekivati vrednosti koje se, u zavisnosti od kvaliteta konkretnog primerka, kreću u granicama između 4,3 i 4,4 gigaherca na svim jezgrima.

Radna frekvencija RAM modula i dalje je vrlo bitan faktor za ukupnu brzinu sistema sa Ryzen procesorom. Iako više nisu naročito izbirljivi po pitanju modula, svakako će im daleko više prijati oni koji rade na taktu višem od tri gigaherca. Čak je i default vrednost postavljena na visokih 2933 megaherca, što bi trebalo da bude i neki minimum koji uopšte treba da razmatra potencijalni kupac. Popravljena je i podrška za dual channel, pa tako upotreba dva modula više neće ograničavati maksimalnu brzinu.

• • •

Nova generacija Ryzena prosto briljira. Ispravljene su sve „dečje bolesti” koje su se provukle kod prve generacije. Drajveri su bolji nego ikad, a i performanse. Posebno nam se dopao model 2600X, koji će, verujemo, biti najzanimljiviji domaćim kupcima, prvenstveno zbog odnosa cene i performansi. Jeftiniji je od glavnog konkurenta, Intelovog i5-8600K, a po svemu predstavlja bolji izbor u ukupnom zbiru. Isti je odnos i između 2700K i i7-8700K. U igrama je razlika zanemarljiva, a u svemu ostalom Ryzen je bolji ili barem jednak.

Pred nama je duga i bespoštedna borba u kojoj AMD ima bolju startnu poziciju. Intel će morati da smisli nešto bolje od prostog dodavanja dva procesorska jezgra postojećim modelima, inače se neće proslaviti. Mi se, kao i uvek kada je u pitanju borba ovog obima, radujemo cenovnom ratu i jeftinijem hardveru.

Vladimir TRAJKOVIĆ