Asofts Burning Studio 1.6 Čim se u nazivu nalazi reč Studio, gotovo sigurno je reč o alatki koja pod istim kišobranom „pakuje” sijaset korisnih opcija iz domena primene. U slučaju Asoftisovog programa Burning Studio – to je baš tako, a dodatno smo bili privučeni i podatkom da sve staje na manje od 14 megabajta prostora na hard-disku (šteta je što autori nisu razmislili o tome da program bude portabilan) i da krajnjeg korisnika program košta samo 15 „zelenih novčanica”. Na današnju skupoću, to je podatak koji i te kako znači.Uzletna pista, osnovni radni ekran sa kojeg birate tip i vrstu posla, na oko možda nije lep kao kod nekih konkurenata, ali je sigurno dobro organizovan i pregledan. Postoje četiri velike oblasti koje definišu dijapazon zadataka i jasno ukazuju na tip posla koji možete da očekujete: Data, Video, Audio i Copy. Postoji i peti segment – Tools, a odatle se obavlja „nulovanje” izbrisivih diskova, te narezivanje i izrada ISO/BIN datoteka. Iako su funkcije brisanja optičkih medija, pa i kreiranja/narezivanja ISO/BIN datoteka posebno izdvojene, one figurišu kao elementi i u ostalim kategorijama poslova, što nije loše rešenje. Kada je narezivanje podataka u pitanju, valja istaći da Burning Studio podržava praktično sve bitne vrste optičkih medija: CD-ove, DVD-ove i Blu-rayeve. Upravljačka forma koja vas vodi kroz proces „guranja” materijala na disk standardne je organizacije – levo je sadržaj diska, desno drvo direktorijuma, dole skala popunjenosti diska, dok je gore toolbar sa opcijama preko kojih pristupate resursima programa. Po pritiskanju tastera Burn pojavljuju se opcije za fino rihtovanje postupka narezivanja koje su podeljene u čak tri oblasti. Osim trivijalnih stvari kao što je određivanje naziva diska i odabira da li će se on finalizovati ili ostaviti „otvorenim”, odavde birate i metod narezivanja, odnosno koji „fajl-sistem” će biti primenjen tokom skladištenja podataka. Burning Studio podržava sve što treba da podržava, tako da se na meniju nalaze metode Track at Once i Disk at Once (96), odnosno tipovi podataka ISO 9660, UDF i ISO 9660/UDF Bridge. U zavisnosti od izabranog „fajl-sistema”, otvaraju se dodatne opcije za njihovo tweakovanje, poput definisanja ISO Levela, podešavanja verzije UDF-a i tako dalje. Naravno, na raspolaganju je i famozni Joliet, čisto da ne pomislite da su ga autori zaboravili. Proces narezivanja može da se simulira, diskovi automatski mogu da se „nuluju”, dozvoljeno je ručno određivati brzinu narezivanja, ali i samostalno odlučiti koji drajver će se koristiti tokom postupka narezivanja: interni ili WinASPI. Program podržava burnproof tehnologiju i jedino što nam se nije svidelo je što nije moguće ručno podešavati proces verifikacije narezanog sadržaja (ovo postaje epidemija). Inače, kada je kopiranje diskova u 1:1 maniru u pitanju, Burning Studio izrađuje egzaktne kopije, kopirajući i sadržaj boot sektora.U sličnom maniru obavlja se i „kloniranje” video-sadržaja koji ne mora nužno da se nalazi na optičkom nosaču podataka. Podržano je i njihovo „povlačenje” sa hard-diska, uz poštovanje strukture direktorijuma, tako da na kraju završavate sa kompatibilnim DVD-Video ili Blu-ray-Video sadržajem. S druge strane, kod rada sa audio-diskovima nije nam se svidelo što program ne može da se iskoristi za „čupanje” i konverziju muzičkih numera, ali je zato podržan obrnut proces: bilo koja MP3 ili druga audio-datoteka uspešno će početi svoj novi život kao CDA komplement. Jednostavan, jeftin i dobro opremljen funkcijama, Burning Studio je opasna konkurencija besplatnim alatkama iz klase. Da su autori još malo snizili cenu, sada ne bismo imali dilemu, ovako ipak ostaje ono „ali”. Sa teškašima iz klase može da se nosi isključivo ako je korisnik minimalno zahtevan, ali to je već deo tržišta koji autori nisu imali u vidu. Vladimir PISODOROV | | |
