Chocolatey (GUI)

U avgustovskom broju rubrike „Test Run” predstavili smo veći broj programa koji pomažu u ažuriranju instaliranih programa. Neki od njih su taj zadatak obavljali sa više uspeha, drugi sa manje, ali je najvažnije to što je posao traženja softvera koliko-toliko automatizovan i što štedi dosta vremena u odnosu na ručnu proceduru.

Istovremeno smo u okviru rubrike „Laki Pingvini” imali seriju tekstova o menadžerima paketa za Linux, gde smo videli kako je uz pomoć jednostavne sekvence iz komandne linije moguće automatski obnoviti sve instalirane programe (ali, i sam operativni sistem). Isto tako, proces instaliranja novog softvera putem preuzimanja binarnih paketa je znatno brži i najčešće je automatizovan.

Ta lakoća nadogradnje i instaliranja softvera navela je više autora da pokušaju sa realizacijom slične funkcionalnosti u okviru Windowsa, pa se pojavio veći broj paketnih menadžera za ovu platformu. Jedan od njih je tema ovog teksta, a radi se o naslovu koji u okviru svog repozitorijuma ima najveći broj instalacionih paketa, koji u trenutku pisanja teksta prelazi brojku od 6000.

Otvaranje poslastičarnice

Interesantno je poreklo naziva ovog menadžera paketa. Prvo je u jesen 2010. godine Microsoft kreirao sistem za rad sa paketima pod nazivom NuGet i on je ubrzo postao sastavni deo poznatog programerskog paketa Visual Studio. Pošto se NuGet čita slično kao „nugat” (vrsta slatkiša), njegova ekstenzija pod nazivom OneGet, koja se pojavljuje pola godine posle, menja naziv u Chocolatey, kako bi se aludiralo na još ukusniju vrstu slatkiša koji dodatno sadrži i čokoladu.

Da bi se ovaj sistem za rad sa paketima instalirao na računaru, potrebno je da podignemo PowerShell i otkucamo sledeću komandu: Set-ExecutionPolicy Bypass -Scope Process -Force; iex ((New-Object System.Net.WebClient).DownloadString(’https://chocolatey.org/install.ps1’)). Nakon ovoga, Windows dobija podsistem za rad sa programskim paketima koji u osnovi liči na Debianov apt-get, SuSE-ov zypper, CentoOS-ov yum ili ArchLinuxov pacman. Za instaliranje nekog programa potrebno je napisati sledeću naredbu u okviru komandne linije: choco install naziv_programa –y.

Dakle, vrlo slično onome što imamo kod apt-get, samo sada koristimo naredbu choco. Postoji i kraći oblik u kojem se koristi naredba cinst, pa tako poznati arhiver 7-Zip možemo instalirati preko jednostavne komande cinst 7zip.

Ovde postoji jedan „mali” problem, a on se odnosi na potrebu poznavanja tačnog naziva programa koji želimo da instaliramo. Spisak paketa sa parametrima za njihovu instalaciju možemo pronaći na adresi chocolatey.org/packages. Prilikom instalacije programi se smeštaju na standardne lokaciju u okviru fajl-sistema, a u slučaju da želimo da izaberemo neku drugu lokaciju, potrebno je posegnuti za dosta nezgrapnom procedurom koja podrazumeva upotrebu parametara komandne linije.

Update celokupnog softvera koji se nalazi na našem računaru, i pritom je podržan od strane Chocolatey repozitorijuma, obavlja se kucanjem naredbe choco upgrade all –y. Argument -y „govori” naredbi da automatski odgovaramo pozitivno na sva eventualna pitanja koja se mogu pojaviti u procesu ažuriranja. Još kraći oblik prethodne naredbe je cup all. Moguće je i ažuriranje pojedinačnih naslova ili više njih cup googlechrome firefox. Naravno, nije omogućen update softvera koji nije podržan ovim sistemom, a to se odnosi na najveći broj komercijalnih naslova.

Nije teško pogoditi da se deinstaliranje programa vrši sa choco uninstall paket ili preko cuninst paket. Za prikazivanje spiska paketa na lokalnom računaru ili u okviru udaljenog repozitorijuma koristimo naredbu choco list <tekst> [<parametri>]. Skraćeni oblik je clist. Iako na prvi pogled izgleda da se radi o jednostavnoj naredbi, ona ima mnoštvo dodatnih opcija koje utiču na konačni rezultat. Parametar tekst određuje reč koja se pojavljuje u nazivu programa ili njegovom opisu. Za pretraživanje paketa po tačnom nazivu koristimo parametar -e. Ukoliko želimo da pretražimo programe instalirane na lokalnom sistemu, potrebno je da dodamo neki od sledećih parametara: -l, --lo, --localonly ili --local-only. Svi imaju istu funkciju, pa je izbor stvar afiniteta. Ukoliko na ovo dodamo argument -i, biće prikazani svi programi instalirani na računaru. Dodatnim argumentom -a programu „naređujemo” da prikaže sve postojeće verzije, dok argument -v sugeriše prikazivanje detaljnih informacija o paketima.

Sa dodatkom šlaga

Dok starim Linux vukovima tekstualna konzola predstavlja nešto sasvim prirodno, kod Windows korisnika stvari stoje znatno drugačije, pa se uveliko preferira upotreba grafičkog korisničkog interfejsa. GUI aplikacija za Chocolatey predstavlja samo jedan od paketa i instalira se pomoću naredbe choco install chocolateygui –y.

U pitanju je program sa jednostavnim korisničkim interfejsom, gde na levoj strani imamo mogućnost biranja prikaza paketa instaliranih na lokalnom računaru ili u okviru udaljenog repozitorijuma. Prikaz paketa je moguće menjati između spiska i grafičke reprezentacije paketa preko dve ikonice u gornjem desnom uglu prozora. Dvoklikom prelazimo u prozor sa detaljnim opisom paketa, dok pozivom kontekstualnog menija možemo da izvršimo (pre)instalaciju ili deinstalaciju paketa (u zavisnosti da li je već instaliran ili ne), kao i da ga označimo simbolom igle za pričvršćivanje na tabli.

Na raspolaganju su nam i opcije za osveženje liste i ažuriranje svih paketa instaliranih na sistemu. Sve u svemu, oni koji su gledali kako funkcionišu raznorazni GUI za rad sa paketima pod Linuxom imaće jasnu predstavu i kada je ovaj program u pitanju. Bićemo iskreni pa ćemo reći da je stari interfejs aplikacije bio daleko upotrebljiviji po pitanju udobnosti, brzine odziva i intuitivnosti.

• • •

Uz pomoć Chocolateya moguće je automatsko obnavljanje više desetina često korišćenih Windows programa, što i te kako olakšava održavanje sistema i dodatno povećava njegovu bezbednost. Program, za razliku od onoga što gledamo kod Linux sistema, dosta često zna da „koči” prilikom preuzimanja podataka sa servera, a GUI aplikacija neretko krahira, pa sve to zajedno malo kvari konačni utisak koji je generalno dobar, ali mesta za dalje usavršavanje ima više nego dovoljno.

Igor S. RUŽIĆ