.rs

Radijus i AVcom – Poreski portali i problemi – Plaćanje prepoznavanjem lica

Telekom je u skladu sa prethodnim najavama kupio još dva kablovska operatera. I ujedno potvrdio da je u pregovorima sa još pet operatera. Predmeti akvizicije ovog puta su Radijus vektor i Avcom. Radijus je doneo oko 120 hiljada internet i TV korisnika i plaćen je oko 108 miliona evra. Avcom je Telekomu za približno 12,5 miliona evra doneo oko 18 hiljada novih korisnika.

Time se ukupan izdatak za kupovinu tri operatera popeo na nekih 310 miliona evra, a procene su da sada Telekom ima oko 750 hiljada korisnika. U Telekomu očekuju da cilj od milion korisnika dostignu do kraja 2019. godine. Kako su se prilikom kupovine Kopernikusa javile sumnje u RATEL-ove izveštaje o broju korisnika i tržišnog učešća, sve procene koje pominjemo biće potvrđene ili opovrgnute prilikom objavljivanja sledećeg izveštaja.

Do tada, ostaju da se sabiraju korisnici sledećih najvećih kablovskih operatera (od kojih su najveći Posta i SAT-TRAKT) i projektuju tržišna učešća. U svakom slučaju, duopol će se i zvanično potvrditi.

U regionu, Telekomu je potvrđeno preuzimanje Blicneta u Republici Srpskoj jer je odbačen prigovor Telemacha, dok je na tenderu za Telekom Albanije pobedio Vivakom iz Bugarske.

Zna se da je Telekom za ove akvizicije uzeo i neke kredite (poznato je da je jedan uzet u Sber banci). Iz Telekoma smo čuli da oni očekuju da im se ove akvizicije isplate u roku od pet godina. I sada se čovek može zapitati koliko je zapravo jedan milion evra u ovom biznisu? Projekat All IP koji radi Huawei (optika do svakog korisnika u gusto naseljenim oblastima, odnosno VDSL do ređe naseljenih oblasti) i koji bi trebalo da bude zalog za budućnost i adut u borbi za prevlast, na tržištu košta 150 miliona evra. S druge strane, imamo informaciju da su u Crnoj Gori u prethodne tri godine operateri investirali 250 miliona evra (taman je planirano da toliko traje i realizacija All IP projekta). Jeste tržište značajno manje nego u Srbiji, ali su investirali preko trećine godišnjih prihoda, dok je u EU nivo investicija od 12 do 15 odsto prihoda. Očigledno se žurilo da se uhvati priključak sa optičkim priključcima i 4G. Sada je u Crnoj Gori dostupnost optičkog pristupa na nivou od 54 odsto.

Šta možemo da zaključimo iz ovih brojki? Možemo da zaključimo da investiranje u optiku Telekom Srbije i ne košta nešto mnogo novca. Ipak, pružiće mnogo mogućnosti za rast tržišta, ali i tržišnog udela jer SBB kao glavni rival i dalje ne radi ozbiljno na optičkom pristupu do krajnjeg korisnika jer svojom hibridnom mrežom još uvek ima više nego dovoljno brzine da ponudi korisnicima i interneta i multimedijalnih usluga. Šansa Telekoma je da iskoristi potencijal nove mreže, da korisnicima da drastično veće brzine interneta po „običnim” cenama. Brzine koje sa postojećom mrežom SBB neće moći da podrži bez ozbiljnih ulaganja. Telekom i tako zaostaje za SBB-om na polju medijskih sadržaja. Svoj glavni adut u vidu televizije Arena nedovoljno koristi. Dobar primer konzervativnosti Telekoma, nasleđene iz nekadašnjeg državnog monopola fiksne telefonije, predstavlja m:ts TV usluga koja u osnovnom paketu ne nudi nijedan kanal u HD kvalitetu. Dobijate samo nekoliko sekundi Arena 1 programa pre nego što vam se prikaže poruka da morate da se pretplatite. Pa čak je i državni servis počeo da emituje svoje kanale u HD kvalitetu, a SBB je ukinuo doplatu za HD kanale i sada u osnovnom paketu nudi nekoliko desetina programa u HD kvalitetu, uključujući i svoje Sport klub programe.

Inercija Telekoma se ogleda i u nuđenju optičkog pristupa. Kako je sezona slava u jeku, obilazeći razne delove Beograda sve češće nailazimo na izvedene optičke vertikale po zgradama. No, Telekom ne nudi aktivno optički pristup. Niti zove postojeće ADSL korisnike, niti obilazi potencijalne korisnike tamo gde je infrastruktura završena. Ponegde smo videli plakate sa upisanim brojem mobilnog telefona kome možete da se obratite ako želite optički pristup. I onda verovatno dolazite u magiju Box paketa koju je teško razumeti...

Telekom mora hrabro da iskorači, da agresivno ponudi korisnicima velike brzine, kvalitetan sadržaj, HD i 4K programe, da se ne drži objedinjavanja usluga (Box) kao pijan plota i na taj način napravi novu revoluciju na ovom tržištu koje će morati da se nadmeće i sa 5G tehnologijom. Inače, džaba sve akvizicije i investicije. Ako Telekom ne bude fleksibilan, a kako se čini – to je upravo najveći problem ove kompanije – mindset, džaba nama korisnicima nada da ćemo imati velike brzine interneta za normalne novce.

eProblemi

Pred kraj prošle godine Vlada je usvojila Zakon o elektronskoj upravi i podzakonska akta (goo.gl/Dr35hh). Svakako značajan korak u eUpravi, no nekako su najviše pažnje izazvali poreski portali.

Naime, portal ePorezi na kome se podnose sve poreske prijave, uključujući i PDV s vremena na vreme, ima tehničke probleme. O tome se može čitati na forumima profesionalnih knjigovođa. No, tokom januara situacija je „ozvaničena”. Baš pred predaju PDV prijava, što je uvek 15. u mesecu, sistem nije bio dostupan, pa ni dan-dva nakon toga. Zbog toga je osvanulo obaveštenje: „Usled neočekivanih tehničkih problema koji su izazvali teškoće u radu Informacionog sistema Poreske uprave, obaveštavamo vas da će podnošenje poreskih prijava za porez na dodatu vrednost biti omogućeno bez pravnih posledica po poreske obveznike sve do uspostavljanja redovnog režima rada Informacionog sistema. Svim obveznicima zahvaljujemo se na strpljenju”. Na stranu što je portal korisnicima dostupan od 06 do 24 časa i kada nema tehničkih problema.

Neki mesec ranije, usled havarije nastale nestankom električne energije, nije radio portal CORSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja). Očigledno je da je pravljenje državnog data centra i rezervnog (Kragujevac, Beograd) neophodno. Servisi na kojima počiva eUprava moraju da budu dostupni 24h dnevno. Sistemi moraju da budu zaštićeni i redundantni. To košta, ali ne može drugačije. No, za to će trebati vremena iako kancelarija za IT ozbiljno radi na tome.

Od početka godine proradio je jedinstveni informacioni sistem lokalne poreske administracije (lpa.gov.rs), uspostavljena je jedinstvena evidencija o državljanima Srbije u elektronskom obliku, proradila je Centralna evidencija stvarnih vlasnika firmi.

Vlada je usvojila zaključak da se građani oslobađaju troškova izdavanja ličnih karata sa čipom i trajnih ličnih karata u slučaju upisivanja adrese prebivališta nakon utvrđivanja naziva ulica i kućnih brojeva za one ulice koje ih prethodno nisu imale.

Broj stalnih korisnika elektronske trgovine porastao je na 30,9 odsto u 2018. godini. Narodna banka Srbije planira da u prvom kvartalu 2019. godine pusti novu uslugu, koja je deo rešenja instant plaćanja, a koji je pokrenut u oktobru prošle godine. Reč je o plaćanju računa sistemom „prepoznavanja lica”!

Takođe, Narodna banka Srbije podseća trgovce i preduzetnike da su provizije za plaćanje karticama smanjene na 0,2 odsto, odnosno šest puta i da to posebno male trgovine treba da iskoriste. U Evropskoj uniji je kažnjen Mastercard jer je veštački podigao troškove plaćanja karticama u Evropi. Nadamo se da će kao rezultat ovih mera postati dovoljno jeftino da domaće online prodavnice počnu masovno da prihvataju platne kartice.

Dušan DINGARAC