Xiaomi Mi Box S

Bez puno pametovanja, za svega dve „crvene” možete da pazarite više nego funkcionalan TV box zasnovan na Androidu. Ako dodate još toliko novca, pred vama će se naći čarobna kutijica kojoj ni izvršavanje naprednih radnji, kao što je, recimo, reprodukcija 4K sadržaja, nije problem. Ipak... Ono na šta treba da obratite pažnju jeste da većina no name modela dolazi „osakaćena” kada je u pitanju sam operativni sistem. Naime, nepisano pravilo je da ove izdanke pokreće nezvanična verzija Googleovog mobilnog operativnog sistema namenjenog TV uređajima, što sa sobom povlači brojne probleme, ne samo kada je u pitanju izgled i organizacija glavnog menija, već i pristup pojedinim sadržajima.

Možda niste znali, ali Google je na popularnom servisu YouTube ograničio pristup UHD sadržaju samo licenciranim uređajima, pa ako ga ne posedujete, moraćete da se zadovoljite 1080p komplementima ili da se upustite u hakovanje, modovanje i slične marifetluke koji vas kao prosečnog korisnika zanimaju koliko i lanjski sneg. Slična stvar je i sa nekim drugim servisima, koji nisu nužno vezani za Google, pa ako vam je to bitno, a završili ste sa jednim ovakvim boxom u rukama, budite spremni na „vožnju po džombama”.

Upravo iz tog razloga, u kineskom Xiaomiju došli su na ideju da dva sveta približe jedan drugom i da za (relativno) malo novca ponude rešenje koje će se oslanjati na oficijelna rešenja, a korisnike neće koštati „k’o Svetog Petra kajgana”. Mi Box S, tako, ima sve potrebne Google licence, što znači da je pristup sadržajima na YouTubeu potpuno otvoren, sve fercera sa zvaničnog Oreoa 8.1, što dalje znači da nas u glavnom meniju očekuje prepoznatljiv raspored sadržaja, baš onako kako je to Google zamislio. Osim očijukanja sa Googleom, Xiaomi je u kontakt stupio i sa Netflixom, pa ne samo da na daljinskom upravljaču postoji dedicated Netflix taster, već je i sadržaj koji sa ovog servisa preuzimate označen 4K nalepnicom. Obratite pažnju da velika većina no name uređaja nudi tek 480p podršku kada je ovaj servis u pitanju. Naravno da se ovde nije stalo, pa tako Mi Box S (naglašavamo) zvanično podržava i sve ostale video-servise i praktično nudi njihovo korišćenje odmah po otpakivanju uređaja iz kutije. Sve sem jednog – Amazon Primea, ali to je već priča za neku drugu priliku. Ovaj servis dostupan je jedino na Nvidia Shield TV boxu, a on je galaksija za sebe kada su u pitanju i mogućnosti, i cena.

Integracija oficijelnih servisa očigledno je bila zvezda vodilja tvorcima uređaja, tako da se „ispod haube” našao i čistokrvni Chromecast. Dobijate identičnu, ako ne i nešto napredniju mogućnost njegovog korišćenja, i to za novac koji bi bilo potrebno da uložite za kupovinu „golog” Googleovog „primača sadržaja”. Jednim tapom o ekran mobilnog uređaja sliku prosleđujete do TV-a, a ukoliko vas greje mirror funkcija i to možete da postignete ako instalirate Googleovu famoznu Home aplikaciju. Chromecast funkcioniše savršeno, bez ikakvog podešavanja i prčkanja po opcijama i odličan je dodatak koji Mi Box S čini ultimativnim uređajem za „igranje” sa audio/video sadržajem. Sve to možete da kontrolišete glasom i to uz pun spektar mogućnosti koje donosi Google Assistant, što vas u praksi ne ograničava na bazične komande: Play, Pause, Stop i njima slične, već otvara put do komplikovanijih upita koji mogu da se tiču podataka o vremenskoj prognozi, biografijama poznatih ličnosti i još mnogo, mnogo toga drugog. Google Assistant funkcioniše besprekorno, donosi gotovo stopostotno prepoznavanje izgovorenog sadržaja, ma ko od ukućana da koristi njegove „usluge”. Asistenta možete da pozivate gde god da se nalazite i to pritiskanjem tastera na kojem je nacrtan šareni mikrofon (nema ništa od vokalnog „OK Google” pristupa). Ono što nam se nije svidelo jeste to da Chromecast ne funkcioniše kada je Mi Box S u standby režimu, odnosno da ga ne možete „probuditi” slanjem komande sa mobilnog uređaja. Isto tako, nije nam pošlo za rukom da upit Google Assistantu poslat sa mobilnog uređaja prosledimo i realizujemo na Mi Box S. Potonje, navodno, jeste podržano, pa je verovatno u pitanju bio neki glitch lokalnog karaktera.

Možda znate, a možda i ne znate, da je Mi Box S naslednik modela Mi Box 3 kojeg je Xiaomi na tržište izbacio još 2016. godine. Oznaka S u imenu upućuje da se radi o gabaritno manjoj (Smaller) verziji uređaja, uz tek tu i tamo neki tweak u hardverskom odeljenju. Zaista, zaobljeno kućište veličine 101 × 101 × 19,5 milimetara zamenjeno je komplementom nešto oštrijih ivica dimenzija 95,25 × 95,25 × 16,7 milimetara koje je teško svega 147 grama (naspram 176,5 grama). Uređaj je izrađen od kvalitetne blago teksturirane plastike koja donosi prizvuke premium uređaja. Sa zadnje strane nalazi se dijapazon klasičnih priključaka: 3,5-milimetarski audio-konektor (tuda se propušta i optički signal), HDMI 2.0a, USB 2.0 port i priključak za strujni adapter. Simptomatično je što je ponovo izostao LAN priključak i USB 3.0 konektor, te što Mi Box S i dalje ima svega jedan USB port. Autori to pravdaju podatkom da se unutar kućišta nalazi Bluetooth 4.2 primopredajnik (ranije je bio 4.0) na koji možete da „zakačite” tastaturu, miš, kontrolere i dodatke sličnog tipa. Međutim, šta da radite ukoliko istovremeno želite da prikačite neku USB „flešku” i prenosni hard-disk? E, tu se stvari komplikuju. Moraćete da koristite USB razdelnik sa eksternim izvorom napajanja, pošto Mi Box S jednostavno nije sposoban da preko jednog porta „izgura” potrebe ovog tipa. Odluka tvoraca da ugrade samo jedan USB priključak još je čudnija kada se zna da uređaj raspolaže samo sa osam gigabajta eMMC skladišne memorije, te da se upravo „fleška” priključena na USB port može iskoristiti za proširenje internog skladišnog prostora. Isti problem imali smo i sa prethodnim modelom.

Mi Box S dolazi sa dva gigabajta DDR3 radne memorije, baš kao i njegov prethodnik, a pokreće ga četvorojezgarni Cortex-A53 procesor čija srca kucaju na dva gigaherca. Za grafiku je zadužen petojezgarni Mali-450, što je takođe istovetno kao i kod modela Mi Box 3. Inače, ako ste pomislili da je nedostatak LAN konektora dealbreaker, treba da znate da je Mi Box S od starijeg brata nasledio i dvokanalnu Wi-Fi konekciju, pa tako sa ruterom može da komunicira na frekvencijama od 2,4 ili 5 gigaherca. Napominjemo da nikakvih problema nismo imali sa bežičnim streamovanjem 4K sadržaja koji nije „štucnuo” nijednom za vreme testiranja, ali ni sa „povlačenjem” torrent datoteka u realnom vremenu.

Daljinski upravljač zadržao je mini-dimenzije i na njemu se nalazi svega 14 tastera. Novina su naročiti tasteri za pozivanje servisa Netflix i „žive” televizije, baš kao i taster za prikazivanje liste instaliranih aplikacija na ekranu. Dugme za pozivanje glasovne pretrage premešteno je na vrh daljinskog upravljača, iznad redizajniranog D-Pada, i smešteno je odmah ispod ’Power’ tastera. Ono što nam se nije dopalo jeste nedostatak Mute tastera, odnosno numeričkih tipki. Zamerka može da se uputi i na to što daljinac ne podržava Air Mouse funkciju (nema žiroskop), te da dolazi bez pozadinskog osvetljenja. S obzirom na to da sa uređajem komunicira preko Wi-Fi konekcije, za vreme korišćenja optička vidljivost nije od esencijalne važnosti. S druge strane, preko HDMI-CEC protokola moguće je uključivanje/isključivanje TV prijemnika istovremeno sa boxom, ali ne i preuzimanje pune kontrole nad istim.

U realnom radu Mi Box S naprosto briljira! Kretanje kroz menije je tečno, otvaranje aplikacija brzo, a prikaz sadržaja vrhunski. Kutijica na izlazu daje 4K sliku uz framerate od 60 sličica u sekundi i neizbežni 10-bitni HDR. Mi Box S ne samo da nema problem sa reprodukcijom streamovanog sadržaja, već se podjednako dobro snalazi i sa klasičnim video-datotekama koje mu „prinesete” na USB stiku ili komplementarnom hard-disku. Ovde ćemo pomenuti da fluidnost rada unekoliko opada kada se rezolucija grafičkog interfejsa postavi na 4K rezoluciju (ako baš tako želite), ali to ne utiče na kvalitet same reprodukcije.

Mnogo više smeta to što Mi Box S ne podržava Dolby Atmos koji je danas apsolutni standard kada je prenos zvuka u pitanju. Isto tako, uređaj je sagrađen na Amlogicovom S905X čip-setu, što znači da od podrške za hardverski deinterlace nema ništa. Poznato je da se ovaj čip-set ne snalazi baš najbolje kada je deinterlace u pitanju, i to može da bude problem prilikom reprodukcije „živog” sadržaja. Prvi će stradati sportski prenosi i, ukoliko sam TV ne poseduje načine za „peglanje” slike, možete da se nađete u problemu.

Mi Box S može da se iskoristi i kao rezervna kućna konzola namenjena manje zahtevnim korisnicima. Njegovi tvorci ubacili su nativnu podršku za bežične kontrolere, kako onaj zvanični Androidov, tako i za praktično bilo koji drugi model (tu se računaju i komplementi sa current-gen igračkih sistema). U Googleovoj prodavnici nalazi se povelik broj kvalitetnih igara sa podrškom za kontroler, koje Mi Box S „gura” bez većih problema. Naravno, možete da ga iskoristite i za pokretanje emulatora, što će i te kako biti još jedan od razloga da razmislite o kupovini ovog uređaja.

Iako postoje i jeftiniji, a bogami i hardverski opremljeniji TV boxevi pogonjeni Androidom, Mi Box S je najbliže prišao neprikosnovenom Nvidia Shieldu. Odgovor zašto je to tako treba tražiti u odlično obavljenoj integraciji sadržaja koja maskira mane uređaja (prvenstveno tri godine star hardver). Na jednom mestu, odmah po otpakivanju iz kutije dobijate zvanični Android Oreo 8.1 (mislimo na njegovu verziju namenjenu TV uređajima, naravno), 4K YouTube, 4K Netflix, 5 GHz Wi-Fi, Chromecast, Google Assistant... U dalekoistočnim online prodavnicama sve to košta tek šezdesetak evra, što je praktično tri puta jeftinije od Nvidijinog pulena koji jedini nudi sve što i Mi Box S, i još „malo” preko toga. S druge strane, ako iz jednačine izbacimo Shield TV, prvi takmac je Fire TV Stick 4K koji donosi podršku za 4K YouTube i Netflix sadržaj, podržava Atmos, 20 dolara je jeftiniji od Xiaomijevog takmaca, ali dolazi sa 1,5 GB RAM-a (doduše DDR4) i ne podržava Chromecast. Da stvar bude još gora, nisu podržani ni Miracast, ni AirPlay. Dinobot U5 Mini je još jedan full 4K uređaj, sa dva gigabajta DDR4 memorije i 16 gigabaja ROM-a. Kao ni Mi Box S, ne donosi podršku za Atmos, ali zato ima LAN priključak i jaču grafičku karticu. Od Chromecasta i komplementarnih servisa za prenos sadržaja na TV nema ništa, a tu je i veća cena – oko 125 „zelenih novčanica”. Na kraju, tu je i Fire TV 4K Cube koji je hardverski vrlo sličan Mi Box S, podržava Atmos, ali nema Chromecast. Košta oko 120 dolara.

Ako već posedujete Mi Box 3, nećete sa nama podeliti ushićenost novim Xiaomijevim proizvodom, jer ćete imati snažan utisak da ste sve to već videli još davne 2016. godine, doduše u nešto skromnijem pakovanju. Bićete u pravu, ali i bez izbora – Mi Box S za cenu „golog” Chromecast uređaja kao čist bonus donosi Android TV box mogućnosti. Zato ga preporučujemo, naročito ako u vascelom audio/video-sadržaju želite da uživate praktično bez ikakvog podešavanja i šaketanja sa opcijama. Deluje opuštajuće i blagotvorno na živce!

Vladimir PISODOROV