Svet kompjutera 4/2025

[Laskaris]

Gibli kaže:

Tema broja u HR časopisima je išla u detalje te tematike i tu si mogao dosta da naučiš i sa uživanjem pročitaš.
SK je dosta površan ako ga uporedimo sa HR časopisima.
Ako gledamo gaming deo SK, opet nije mogao da se nosi sa HR gamerskim časopisima.

Pogledaj samo cenu drugih IT tj gaming casopisa. SK jos uvek ima prihvatljiv odnos cene i kvaliteta a ubedljivo je najjeftiniji na trzistu.

[ZoNi]

PinociO kaže:

Ne znam dal je neko od vas kupovao Digital?

Ja sam ga kupovao redovno, ali mi je ipak omiljeni domaći (ili "domaći") IT časopis bio PC World-ov Mikro.

[voodoo_]

PinociO kaže:

Ne znam dal je neko od vas kupovao Digital?

Čuj čitao, pisao (malo više od dve godine)

Digital je bio mala firma od četiri čoveka i desetak honorarnih saradnika, opstajao je dok su lokalni IT distributeri ulagali u papirno oglašavanje, poslednjih godina je i to utanjilo pa se izdržavao od pratećeg sajta za strano tržište, ali ni to nije pomoglo. Entuzijazma nije falilo (dva leta sam kampovao po nedelju dana u redakciji radeći uporedne testove procesora i grafičkih kartica), ali to su bila druga vremena.

SK ipak još traje.

[Laskaris]

Ne bi ni SK pregurao da nema Politiku iza sebe. Jeste da se odluke donose sporije, jeste da mnogo licnih inicijativa ne bude nikada ni probudjeno (a kamoli realizovano) zbog toga, ali velika firma je dobar bafer u kriznim vremenima. Usudjujem se reci - u svim vremenima.

[Dimo]

Pored toga, SK je časopis za široku publiku i ljude kojima su računari hobi, a ne isključivo profesija. Ja sam pravnik po struci i SK čitam samo iz razloga što mogu da na zanimljiv i pitak način pročitam nešto novo i proširim znanje iz oblasti koja me zanima, bez da se osjećam kao da čitam stručnu literaturu ili obaveznu lektiru.

[DeCoy]

Laskaris kaže:

velika firma

Državna firma pre svega, nijedna velika firma ne bi opstala da joj država ne oprašta dugove. Gde to ima da si dužan 12 miliona evra za struju, a da ti računi još nisu blokirani, jer će kao EPS taj dug da pretvori u vlasnički udeo...

[Laskaris]

Tako je. Ali to nije samo u Srbiji tako. Ima toga i po Zapadu na volju, ma bukvalno u svakoj zemlji na svetu. Deutsche Bahn ima 4 milijarde evra gubitak svake godine, pokriva drzava. I eno jos voze. Mada izgleda da ce da padne berba usiju tamo uskoro. Prodali su teretni ogranak Dancima. Tu su jos i Siemens (eklatantan primer lose firme), BASF poslednjih 10-ak godina a ima toga jos puno. EDF tj Électricité de France - milijarde evra duga.

[DeCoy]

Nije bitan dug, bitan je cash flow, a recimo EDF ima 120 milijardi evra godišnjih prihoda. Dok imaš zdrav cash flow boli te uvo za dug, cela ekonomija je bazirana na dugovima, reprogramiraš do besvesti.

[Laskaris]

Ti si kanda isto krenuo neoliberalnom "logikom" ekonomije. Dug je prihvatljiv dok postoji cashflow. Ajde. Samo je pitanje sta je cashflow. To je kvaka. Kakav crni zdrav cashflow, to je virtuelna para koju ne smes da pomislis da pipnes. EDF je preuzeo Arevu (njegova cerka Framatome zapravo) bas zbog prepakivanja dugova. 2 milijarde evra zive love godisnje duga i to pre nekoliko godina (druge dve milijarde su bile kamate i raznorazni derivati duga) - dakle nikakav virtuelni novac, realni novac koji drzava treba da izvuce odnekud. Dugovi energetskih firmi samo Francuske i Nemacke su astronomski, ne virtuelna lova, pravi realni dug osisan za virtuelne pare u sistemu, a njih je 70-80 odsto. Taj virtuelni novac sluzi za fiktivno pokrivanje solventnosti banaka i preduzeca, stvarna kolicina novca je daleko, daleko manja. Virtuelni i "neproizvodni" novac (to je zapravo virtuelni novac "opran" tj data mu je vrednost kroz najcesce sektor usluga, odlican primer preskupi fudbaleri itd itd) i doprinosi u ogromnoj meri kontroli koju Zapad jos ima nad svetskim finansijskim sistemom. Da nije te virtuelne gomile novca, njihov realan udeo u finansijskom sistemu odgovarao bi njihovim proizvodnim kapacitetima, to je daleko manji procenat na svetskom nivou.
Vi ste za te firme mozda tek culi, ja radim sa njima decenijama i to ne kao monter na nekom gradilistu i znam veoma, veoma dobro kao stvari zaista stoje.
edit: Jeste, ekonomija bazirana na dugovima, to je tako bilo do sada. E, bas ta epoha je dosla do kraja. Kolicina virtuelnog novca je tolika da ne postoji zakon trzista koji jos vazi. Ili ce doci do promene poslovne paradigme sirom, pre svega, Zapada ili do ogromnog finansijskog reseta-cunamija ili do rata. Pa onda, ako nista nismo naucili, ista spirala zaduzivanja opet. Posto covek, a i covecanstvo kao manje-vise prost iako poveliki skup pojedinaca uvek ide linijom manjeg otpora, scenario dva ili tri uopste nisu nezamislivi. Iskreno, iznenadila bi me neka pozitivna promena tj odustajanje od logike zaduzivanja koja na svakih 50-ak godina pravi totalni haos po svetu.

[kami]

Laskaris kaže:

Tako je. Ali to nije samo u Srbiji tako. Ima toga i po Zapadu na volju, ma bukvalno u svakoj zemlji na svetu. Deutsche Bahn ima 4 milijarde evra gubitak svake godine, pokriva drzava. I eno jos voze. Mada izgleda da ce da padne berba usiju tamo uskoro. Prodali su teretni ogranak Dancima. Tu su jos i Siemens (eklatantan primer lose firme), BASF poslednjih 10-ak godina a ima toga jos puno. EDF tj Électricité de France - milijarde evra duga.

Hajde daj nam jos takvih primera nekih firmi koji proizvode struju na zapadu, i uporedjuj kako je to isto kada tvoj KGB to radi sa proizvodjacima semenki i pantalona.

[kami]

Laskaris kaže:

Ti si kanda isto krenuo neoliberalnom "logikom" ekonomije. Dug je prihvatljiv dok postoji cashflow. Ajde. Samo je pitanje sta je cashflow. To je kvaka. Kakav crni zdrav cashflow, to je virtuelna para koju ne smes da pomislis da pipnes. EDF je preuzeo Arevu (njegova cerka Framatome zapravo) bas zbog prepakivanja dugova. 2 milijarde evra zive love godisnje duga i to pre nekoliko godina (druge dve milijarde su bile kamate i raznorazni derivati duga) - dakle nikakav virtuelni novac, realni novac koji drzava treba da izvuce odnekud. Dugovi energetskih firmi samo Francuske i Nemacke su astronomski, ne virtuelna lova, pravi realni dug osisan za virtuelne pare u sistemu, a njih je 70-80 odsto. Taj virtuelni novac sluzi za fiktivno pokrivanje solventnosti banaka i preduzeca, stvarna kolicina novca je daleko, daleko manja. Virtuelni i "neproizvodni" novac (to je zapravo virtuelni novac "opran" tj data mu je vrednost kroz najcesce sektor usluga, odlican primer preskupi fudbaleri itd itd) i doprinosi u ogromnoj meri kontroli koju Zapad jos ima nad svetskim finansijskim sistemom. Da nije te virtuelne gomile novca, njihov realan udeo u finansijskom sistemu odgovarao bi njihovim proizvodnim kapacitetima, to je daleko manji procenat na svetskom nivou.
Vi ste za te firme mozda tek culi, ja radim sa njima decenijama i to ne kao monter na nekom gradilistu i znam veoma, veoma dobro kao stvari zaista stoje.
edit: Jeste, ekonomija bazirana na dugovima, to je tako bilo do sada. E, bas ta epoha je dosla do kraja. Kolicina virtuelnog novca je tolika da ne postoji zakon trzista koji jos vazi. Ili ce doci do promene poslovne paradigme sirom, pre svega, Zapada ili do ogromnog finansijskog reseta-cunamija ili do rata. Pa onda, ako nista nismo naucili, ista spirala zaduzivanja opet. Posto covek, a i covecanstvo kao manje-vise prost iako poveliki skup pojedinaca uvek ide linijom manjeg otpora, scenario dva ili tri uopste nisu nezamislivi. Iskreno, iznenadila bi me neka pozitivna promena tj odustajanje od logike zaduzivanja koja na svakih 50-ak godina pravi totalni haos po svetu.

Takva epoha dosla do kraja, a kineski BDP raste samo i iskljucivo kreditima koje banke daje po nalogu CCP-; i jos sada kada su napumpali mehur na trzistu nekretnina, koga ocigledno ne znaju kako da ispumpaju; hajde ti nam objasni kako taj mehur nije mehur, nego je realna traznja, i kako ti krediti kineskih banaka nisu klasican primer stampanja para i upumpavanja po nalogu.

Sto se tice FSB-ovog stampanja para, i rata koje moraju da vode zbog toga, to je pa tek posebna prica, kao sto rekoh.

FSB-u se ne isplati da osvaja gubitaske teritorije, jer tamo onda mora da gubi pare i placa zdravstveno i penziono. Ali, ako vode konstantan rat, dobro dodje za amortizaciju nastampanih rublji.

Veciti rat, to je ta genijalna FSB taktika za koju vam ne govore na FSB Telegram grupama.

[Acanen]

Cini mi se da nista nije promenjeno u casopisu prethodnih 20ak godina ako ne racunamo promene u opisivanju retro hardvera i softvera sto nije bila njihova ideja.
Mesecima su govorili da nije moguce izdvojiti dodatnih nekoliko stranica za opisivanje retro igrica i da im tu promenu sadrzaja casopisa niko nece odobriti.

Uspeju da nadju sponzore za Kuzmin poslovni put a ne mogu da opisu najpopularnije igre i kompjuterski hardver ako ih ne dobiju besplatno od izdavaca i uvoznika.

Spomenuo sam celofan i los kvalitet papira jer se od najstarijieg i najtiraznijeg it casopisa sa ovih prostora ne ocekuje da bude prvi koji ce na taj nacin pokusati da produzi svoje poslovanje.
Prelistavanje casopisa na youtube-u ne pogleda ni 5000 ljudi a jubilej je na forumu cestitalo manje od 40 ljudi sto je bas malo za pionira domaceg it novinarstva.

[kami]

DeCoy kaže:

Nije bitan dug, bitan je cash flow, a recimo EDF ima 120 milijardi evra godišnjih prihoda. Dok imaš zdrav cash flow boli te uvo za dug, cela ekonomija je bazirana na dugovima, reprogramiraš do besvesti.

Tacno.


Ali ti moras da razumes Laskarisov CCP i FSB, oni imaju genijalne ideje po tom pitanju.

Otpisi dugova!. Reketiranje poverioca da ne pokrecu sudske postupke protiv svojih Udbaskih duznika!

U narodu pozanto kao 'E vidis, racunovodstveno mi to pomaze da mi je dug manji!!, ali sto sam tako nastampao kintu, koga briga, stampacemo jos bre!!!'

Znaci zapad se gusi u REALNIM reprogramiranim dugovima, a istok svakog trenutka moze da poseti nekog poverioca da otpise dugove nekoj lokalnoj Crvenoj Zvezdi i Partizanu, i zabole ih.

I onda, hm, pa da, zaista se stvarno cudim zasto bi banke i finansijske institucije bile spremne da daju 10 puta vise kredita zapadnim firmama, nego firmama istocnih despotija.

Zaista cudno, stvarno, a takvu dobru kreditnu istoriju imaju ovi drugi.

[DeCoy]

Acanen kaže:

Cini mi se da nista nije promenjeno u casopisu prethodnih 20ak godina ako ne racunamo promene u opisivanju retro hardvera i softvera sto nije bila njihova ideja.

Ti zaista misliš da je povećanje broja ToT strana i promena koncepta tvoja ideja?

[Acanen]

Mogu ti reci samo da ovaj casopis prethodnih godina lici na katalog supermarketa jer opisujete kompjuterske perifjerije koje dobijete od uvoznika. U recenziji manje poznatih kompjuetrskih periferija obicno napisete da se ne moze ocekivati bolji kvalitet za taj novac. U recenzijama mobilnih telefona i monitora se uglavnom mogu procitati samo specifikacije koje zacinite sa nekom salom i simpaticnim naslovom. Sve to nije dovoljno da se sacuvaju stari fanovi a sa takvim tekstovima nove privuci necete. Najlakse je svaki mesec pisati po sablonu koji je neko osmislio pre nekoliko decenija ali tesko ce od stare slave casopis moci i dalje da zaradjuje. Lakse bi bilo kritikovati vas rad kada bi znali koliki su tiraz i remitenda casopisa ali citaoci to nikada nece saznati. Pre nokoliko decenija su vrhunski recenzenti opisivali igre npr. Slobodan Macedonic a sada se zbog manjka radne snage nekoliko igara opisuje na po dve strane. Mozete da se ljutite zbog kritika ali u ovom casopisu bi se i dalje pisalo samo o Commodore-u i Amigi da se sadrzaj casopisa nije menjao prve dve decenije. It casopis ne moze bez ikakvog prilagodnjavanja novim vremenima da ostane interesantan starim citaocima i da privuce nove. Na domacim it forumima ljudi se secaju Kuzminih recenzija ali vecina njih je prestala da cita SK jer to nije onaj casopis koji su ranije kupovali.

[Laskaris]

kami kaže:

Ali ti moras da razumes Laskarisov CCP i FSB, oni imaju genijalne ideje po tom pitanju.
I onda, hm, pa da, zaista se stvarno cudim zasto bi banke i finansijske institucije bile spremne da daju 10 puta vise kredita zapadnim firmama, nego firmama istocnih despotija.

Zaista cudno, stvarno, a takvu dobru kreditnu istoriju imaju ovi drugi.

Cuj FSB, svasta. Budi bre malo normalan. DeCoy ima takodje premisu "zdrav cashflow". Coveku koji u zdrav cashflow danas veruje treba ogroman otvarac za oci. Pisati o zdravom cashflow-u u danasnje vreme odraslom coveku je kao ubedjivati ga da Deda Mraz postoji.
O bankama:
To su zapadne banke, naravno da ce dati kredit zapadnoj firmi pre nego istocnoj. Pogledaj koga kreditiraju kineske banke, svako svoje prioritetno kreditira. Ako ce i da kreditira nekoga sa strane radi to po visoj kamatnoj stopi osim ako ima neki (geo)politicki interes ili zapravo kreditira rad svoje firme u inostranstvu. To rade bukvalno svi, USA cak najmanje.
Problem Zapada je sto nema realnu privredu za toliku kolicinu novca u sistemu pa ga gura u neproizvodne sektore, usluge, nekretnine itd itd. Bilo bi i dramaticnijih inflatornih udara da demografija nije uzasna pa se smanjivanje realne privrede "kompenzuje" sve manjom populacijom.
Bez realne privrede koja odgovara realnoj novcanoj masi (ne samo Zapada, to vazi za sve) ne postoji ama bas nikakva sansa za zdrave svetske odnose na duzi rok.
To sto su ljudi navikli da Zapad gura svoju agendu zaduzivanja je druga stvar. Ljudi su ceo zivot proziveli u takvom sistemu i tesko im je i da zamisle nesto drugo. Zapad je to sto je radio i mogao do sada jer je imao i precutnu podrsku ostatka planete, ali to vec sve teze ide jer im je udeo realne privrede na svetskom trzistu sve manji i manji. Na to oni koji imaju realne privrede, realne resurse i ljude nece jos dugo da pristaju. Ne mozes da imas recimo 60-70 odsto novcane mase na planeti a realnu privredu 25 ili 15 odsto svetskog udela. E zato je fudbaler sa dve leve skup kao otrov, zato su cene nekretnina otisle u nebo, cene usluga takodje. Vise se isplati da kupis novo nego da popravis. Ej bre. To je prosto neodrzivo.
Hajde da se malo iskljuci nasledjeno misljenje o svetu a ukljuci mozak. Razumem ja da to nije lako, ljudi su bukvalno navikli na nasledjeno misljenje o svetu.
Kao majmuni u kavezu sa bananama na krovu kaveza. Pa kad jedan krene po banane cuvari ih sve poliju ledenom vodom. I tako izbace jednog ubace novog, on krene po banane, ovi stari majmuni sto su polivani vodom ga prebiju jer znaju sta sledi. I tako ubacuju redom nove majmune sve dok prvobitnih majmuna koji su polivani vodom vise nema u kavezu a svi tuku svakog novog majmuna koji ulazi u kavez i krene po banane iako sami ama bas nikada nisu bili polivani vodom. Nemaju blage veze zasto to rade, ali rade. Nasledjeno misljenje super funkcionise kod visih primata, ti si idealan dokaz da je covek postao od majmuna.

[Dantheus]

DeCoy kaže:

Ti zaista misliš da je povećanje broja ToT strana i promena koncepta tvoja ideja?

Ako ništa drugo, sigurno je doprinio tome da dođe do tih promjena... Zašto da se omalovažava i ovo malo članova koji su još uvijek voljni da upute neku konstruktivnu kritiku časopisu?

[Acanen]

Uopste nisam uticao na promenu sadrzaja Test of time.

[kami]

Laskaris kaže:

Cuj FSB, svasta. Budi bre malo normalan. DeCoy ima takodje premisu "zdrav cashflow". Coveku koji u zdrav cashflow danas veruje treba ogroman otvarac za oci. Pisati o zdravom cashflow-u u danasnje vreme odraslom coveku je kao ubedjivati ga da Deda Mraz postoji.
O bankama:
To su zapadne banke, naravno da ce dati kredit zapadnoj firmi pre nego istocnoj. Pogledaj koga kreditiraju kineske banke, svako svoje prioritetno kreditira. Ako ce i da kreditira nekoga sa strane radi to po visoj kamatnoj stopi osim ako ima neki (geo)politicki interes ili zapravo kreditira rad svoje firme u inostranstvu. To rade bukvalno svi, USA cak najmanje.
Problem Zapada je sto nema realnu privredu za toliku kolicinu novca u sistemu pa ga gura u neproizvodne sektore, usluge, nekretnine itd itd. Bilo bi i dramaticnijih inflatornih udara da demografija nije uzasna pa se smanjivanje realne privrede "kompenzuje" sve manjom populacijom.
Bez realne privrede koja odgovara realnoj novcanoj masi (ne samo Zapada, to vazi za sve) ne postoji ama bas nikakva sansa za zdrave svetske odnose na duzi rok.
To sto su ljudi navikli da Zapad gura svoju agendu zaduzivanja je druga stvar. Ljudi su ceo zivot proziveli u takvom sistemu i tesko im je i da zamisle nesto drugo. Zapad je to sto je radio i mogao do sada jer je imao i precutnu podrsku ostatka planete, ali to vec sve teze ide jer im je udeo realne privrede na svetskom trzistu sve manji i manji. Na to oni koji imaju realne privrede, realne resurse i ljude nece jos dugo da pristaju. Ne mozes da imas recimo 60-70 odsto novcane mase na planeti a realnu privredu 25 ili 15 odsto svetskog udela. E zato je fudbaler sa dve leve skup kao otrov, zato su cene nekretnina otisle u nebo, cene usluga takodje. Vise se isplati da kupis novo nego da popravis. Ej bre. To je prosto neodrzivo.
Hajde da se malo iskljuci nasledjeno misljenje o svetu a ukljuci mozak. Razumem ja da to nije lako, ljudi su bukvalno navikli na nasledjeno misljenje o svetu.
Kao majmuni u kavezu sa bananama na krovu kaveza. Pa kad jedan krene po banane cuvari ih sve poliju ledenom vodom. I tako izbace jednog ubace novog, on krene po banane, ovi stari majmuni sto su polivani vodom ga prebiju jer znaju sta sledi. I tako ubacuju redom nove majmune sve dok prvobitnih majmuna koji su polivani vodom vise nema u kavezu a svi tuku svakog novog majmuna koji ulazi u kavez i krene po banane iako sami ama bas nikada nisu bili polivani vodom. Nemaju blage veze zasto to rade, ali rade. Nasledjeno misljenje super funkcionise kod visih primata, ti si idealan dokaz da je covek postao od majmuna.

Ti moras prvo da razumes da ekonomija nije nesto fizicki i opipljivo.

Ekonomija su- medjuljudski odnosti. Ekonomija je drustvena disciplina, znaci da postoji u ljudskom drustvu, ne u prirodi. Dzaba su Mao-u i Staljinu bila plodna polja, kada im je trziste zita bilo kontrolisano, sa regulisanim cenama. Pa su ljudi zbog toga i pored rodnih polja, umirali od gladi.

Proizvodnja roba je ista kao i proizvodnja usluga- realna stvar u ekonomiji. To sto ti usluge ne smatras nekom realnom ekonomijom, i to ti je nesto neodrzivo, jbga, ja ne mogu da te ucim nekim osnovama pod matore dane.

Ono sto treba da znas je da su inflatorni udari i stampanje izazvani uglavnom upumpavanjem para u industriju. To je bilo tako o istocnoevropskom komunizmu, tako je bilo i na zapadu, tako je danas i na Kini. To stavljanje industrije, pa i izvoza, pa na kraju industrijskog izvoza, kao neku posebnu Svetu Kravu ekonomije, stvar kojom se drzava bavi; je tokom istorije stvaralo krizu, inflaciju, rat i bedu. Jbga, nikada i nigde neke usluge nisu napravile neki takav mehur kao industrije.

I opet, usluge su isto tako realna ekonomija.

Traznja za fudbalere je jako realna stvar, traznja za kineske puteve je inflatorni mehur.

etc., etc.

[DeCoy]

Acanen kaže:

Uopste nisam uticao na promenu sadrzaja Test of time.

I jesmo li potrošili top liste? Ali možda ti se i obistini predlog kad se ispuca trenutni koncept sa listama.