Raspberry Pi Pico

[igor7]

Nedavno se u prodaji pojavila razvojna platforma na mikrokontroleru RP2040 koji je delo Raspberry Pi Fondacije. Radi se o chipu sa dva Cortex M0+ jezgra i brzinom od 133MHz sto predstavlja odlicnu kombinaciju brzine i male potrosnje energije. Spisak glavnih karakteristika:

•Dual Cortex M0+ processor cores, up to 133 MHz
•264 kB of embedded SRAM in 6 banks
•30 multifunction GPIO
•6 dedicated IO for SPI Flash (supporting XIP)
•Dedicated hardware for commonly used peripherals
•Programmable IO for extended peripheral support
•4 channel ADC with internal temperature sensor, 0.5 MSa/s, 12-bit conversion
•USB 1.1 Host/Device





Cena je 4 dolara sto je vrlo povoljno u odnosu na ponudjene karakteristike a bogami i na konkurenciju. Najvaznija stvar ce kao i u slucaju ostalih RPi modela biti odlicna podrska i siroka korisnicka baza.

Plocicu prati odlicna dokumentacija:
https://datasheets.raspberrypi.org/r...-datasheet.pdf

[Neutrino]

I Zero kad se pojavio trebao je da bude navodno samo $5 a u prodaji nisi mogao da ga nađeš za ispod $10-15.

[Dekip]

Pa za sada i nije baš tako. U pretprodaji se glat mogao kupiti za $4.
A sada je još i manje.
https://www.rs.galagomarket.com//item/display/1977
Poštarina je tolika kolika je, ali je ipak pristojna i stiže u Srbiju za nekoliko dana.



Neko se zatrčao u pretprodaju...

[igor7]

Neutrino kaže:

I Zero kad se pojavio trebao je da bude navodno samo $5 a u prodaji nisi mogao da ga nađeš za ispod $10-15.

Kod nas je to problem jer na sve još ide poštarina koja je veća od vrednosti samog uređaja. Ako čovek ima nekoga u inostranstvu onda je sve mnogo lakše. Kod Zero je problem što ga nije lako kupiti (ali nije i nemoguće) za 5$ jer se uglavnom nudi u nekim paketima sa dodatnim stvarima koje ozbiljno povećavaju cenu. Osim toga, najčešće se može naručiti samo po jedan primerak. RPi Zero je i dan danas fantastičan izbor jer se radi o kompletnom računarskom sistemu za smešne novce. Idealan je za realizaciju hardverskih projekata a i ako se pokvari zbog nepravilnog povezivanja nije katastrofa za budžet.

Dekip kaže:

Poštarina je tolika kolika je, ali je ipak pristojna i stiže u Srbiju za nekoliko dana.

Iz Slovenije? Koliko?

[Dekip]

RPi Zero?


Mnogo se frljate sa ciframa.


https://www.rs.galagomarket.com/item.../raspberry-pi/


Zero - 9.5e
Pico - 3,95e


Poštarina - 5e



https://www.sparkfun.com/categories/233


Zero - $10
Pico -$4 (preorder)


Poštarina - $3,6


E sad, cena ima raznih. Plaća ko koliko hoće da plati.




Sparkfun proverena priča. Ekstremno profesionalni. Jedan jedini problem mi je rešen u danu.
Galago takođe. Gospodin Božo vlasnik, isto ekstra. Svaki dogovor moguć.

[igor7]

To je cena za model Zero W, ne vidim da uopste imaju klasicni Zero u ponudi. On bi trebao da kosta 5$ ali ga je tesko naruciti samostalno bez da ti ne uvale komplet adaptera i kablova za nekih 15$. Za Sparkfun se slazem da je sve maksimalno profesionalno. Ni postarina nije preterana.



Spisak trenutno raspolozive dokumentacije i prateceg materijala u vezi modela Pico je moguce preuzeti preko linka: https://datasheets.raspberrypi.org/

[igor7]

Jedan lep tutorijal za pocetnike

https://projects.raspberrypi.org/en/...-with-the-pico

[Dekip]

Prema FAQ RPi, na RP2040 čekaćemo još koji mesec.

https://datasheets.raspberrypi.org/p...i-pico-faq.pdf

[igor7]

Istina je da ima problema sa narucivanjem jer je velika potraznja (jeftino pa narod kupuje sakom i kapom). Negde sam citao da za sada jedino Pimoroni moze da posalje robu sa lagera dok drugi prodavci nisu jos stigli na red. Mozda se situacija u medjuvremenu promenila ali u tom grmu lezi zec. Moj primerak stoji neraspakovan vec nekoliko dana.



Vec su se pojavili brojni modeli drugih proizvodjaca bazirani na mikrokontroleru rp2040.

https://blog.arduino.cc/2021/01/20/w...rocontrollers/
https://www.sparkfun.com/products/17717
https://shop.pimoroni.com/products/tiny-2040
https://www.adafruit.com/itsybitsy2040

https://www.cnx-software.com/2021/01...-and-pimoroni/

[Dekip]

I Galago ima na stanju. Plus vreme dostave se meri danima. U mom slučaju 4 dana.

[igor7]

Samo polako, par dana vise ili manje nije strasno.

Prvi utisak o kontroleru je odlican. Dva jezgra na 133MHz za Cortex M0+ je fantasticno. Kada se na to doda 2MB fles memorije i 264KB SRAM, dobije se zaista mocna platforma. Razvojne plocice drugih proizvodjaca ne nude ni priblizno po visestruko visoj ceni. Odlicna stvar je i prisustvo debugging interfejsa.

Vidim da je covek za Pico u vrlo kratkom roku napisao emulator racunara Acorn BBC Micro sa podrskom za video preko VGA, sto je jasan dokaz potencijala.

https://raspberrypiprojects.com/bbc-...berry-pi-pico/


Krenuo sam sa instalacijom razvojnog okruzenje na bazi SDK za ovaj mikrokomtroler i brzo zakljucio da to nije bas tako jednostavno. Na srecu vidim da postoje gotovi toollchain-i za Windows i Linux. To uveliko olaksava posao, posebno pocetnicima. Doduse, oni ce najverovatnije koristiti MicroPython cija je instalacija jednostavna.

https://www.hackster.io/gatoninja236...pi-pico-7fa1b4

https://github.com/ndabas/pico-setup-windows

I da, pre nekih pola godine su se pojavile verzije IDE VisualStudio Code sa podrskom za armhf i arm64 arhitekture tako da je Pico moguce programirati preko maline.

[igor7]

Par reci o prvim utiscima...


1) Kada se uzmu u obzir potrosnja energije i hardverski potencijal, rec je o jednom od najjacih mikrokontrolera na trzistu. Tu je Fondacija odradila odlican posao. Jedinu ozbiljniju primedbu je moguce dati na prisusvo svega 3 komada ADC sto je manje nego kod Arduina Uno.

2) Posto je glavno ciljno trziste uredjaja obrazovni sistem i hobisti, treba reci da je Pico odlicno deduktivno sredstvo koje je jednostavnije koristiti nego Raspberry Pi. Jasno je da je akcenat stavljen na (Micro)Python koji je glavni jezik programiranja kod njegovog snaznijeg brata i to je sa te strane mudar potez. Medjutim, za sada nije lako naci mnogo gotovih projekata za ovu platformu ali je to i logicno jer se proizvod pojavio nedavno. Za ocekivati je da ce se uskoro pojaviti na desetine knjiga posvecenih ovom malisanu. Naravno, moguce je koristiti kod napisan za druge uredjaje koji izvrsavaju MicroPython ili preraditi programe pisane za RPi.

3) Programiranje uz pomoc Thonny IDE je zaista jednostavno i nakon izvrsenja programa je potrebno datoteku sa generisanim kodom jednostavno prebaciti na uredjaj kao sto to radimo sa USB flash uredjajima. Ocekivati je da se uskoro pojave i razni drugi editori koji ce imati jos vise mogucnosti (vec se pojavio Patformio i plugin za VS Code)

4) Za razliku od skola gde je Python jedno od najboljih resenja, profesionalno programiranje mikrokontrolera je orijentisano na C/C++ Ljudi iz RPi Fondacije su napisali novi SDK specijalno za ovu platformu i to je dobro. Ono sto je lose je to da se taj proizvod ne pridrzava standarda CMSIS za koji je napisano mnogo koda i njegovo prenosenje pod ovaj mikrokontroler ce da bude prilicno otezano.

[Neutrino]

igor7 kaže:

Za razliku od skola gde je Python jedno od najboljih resenja, profesionalno programiranje mikrokontrolera je orijentisano na C/C++

Siemens i još par većih kompanija bi volelo par reči na tu temu s obzirom da njihovo profesionalno programiranje zapravo još uvek podrazumeva korišćenje asemblera.

Daleko od toga da C ne može da bude dobro rešenje za "čovečanskiji" rad sa mikrokontrolerima, posebno PLC, ali za namenska rešenja, posebno u industriji koja se specifično bavi proizvodnjom mikrokontrolera asembler je još uvek tata.

[igor7]

Stvarno ne znam za Siemens i njihovu politiku razvoja softvera za mikrokontrolere ali koliko je meni poznato (a ne moze se reci da mi nije poznato) mahom svi danas koriste C/C++ za profesionalni razvoj ovog tipa softvera. To je jezik koji kompajlira kod vrlo blizak asembleru ali omogucava i mnogo brzi i jeftiniji razvoj bez velikih gubitaka na performansama. Asembler se jedino koristi tamo gde je potrebno iscediti poslednji atom snage i gde je memorijski prostor krajnje ogranicen ali to je prica koja nije aktuelna bar zadnjih 10 godina. Uostalom, uvek je moguce kombinovati asembler u okviru C koda i u njemu realizovati npr neku brzu petlju za ocitavanje hardverskih registara dok ostatak koda ide u C.

Sa druge strane, (Micro)Python koji forsira RPi Fondacija je mnogo vise 'human readable' od C/C++ koda ali je za njegovo izvodjenje potrebno zrtvovati deo resursa memorije i procesora (uz povecanu potrosnju energije sto je cesto presudni faktor u embedded svetu). Ovo je u redu kada su u pitanju amaterske primene i edukacija ali ne verujem da ce biti previse prihvaceno kod profesionalaca. Mada... s obzirom na popularnost razvojne platforme, moguce je da dodje i do nekih promena na tom planu.

[voodoo_]

Nisam video da neko radi u asembleru na mikrokontrolerima ne pamtim, a radim za firmu koja jedina u Srbiji ima dva proizvoda sertifikovana po SIL-4 standardu, puna analogne elektronike i sa dva kontrolera koja vrte isti kod kompajliran sa dva različita C++ kompajlera, pa upoređuju rezultate međusobno u svrhu provere grešaka (doduše, bez exceptiona i sa nultim nivoom optimizacija, zbog runtime performansi i mogućnosti da se uopšte uradi code i branch coverage testiranje).

[Dekip]

Firma koja je projektovala i ugradila sve u vezi parkinga u Beogradu, Temišvaru i još gde sve, je sve radila u asembleru. Milion %.

Samo kažem...

[Dekip]

Namerno zaseban post...


Mislim da Raspberry Pi Pico nije baš namenjen za profesionalce, osim u meri da ga prečešljaju. Imam ga već preko mesec dana, probao jesam sve i svašta. Međutim van Micro/CircuitPythona, Pico nema šta da traži. VS i SDK su painintheass. Odustao nakon sat vremena.



Mi možemo da čekamo samo da Arduino izbaci svoju varijantu i samim tim podršku za Arduino IDE. Do tad će Pico biti rezervisan za mnogo manju bazu potencijalnih korisnika. To je jasno kao dan.


Manji broj analognih inputa što pomenu Igor i može i ne mora da bude problem. Ja sam upravo došao do bolnog saznanja da ESP32 sa svojih 18 analognih inputa zapravo ima samo 8 koji imaju smisla da se koriste. Nemam snage da prevezujem žicama, idemo po novu seriju PCB... Oh well...

[igor7]

Dekip kaže:

Firma koja je projektovala i ugradila sve u vezi parkinga u Beogradu, Temišvaru i još gde sve, je sve radila u asembleru. Milion %.

To je 99% u pitanju neki legacy kod. Ljudi razmisljaju da je bolje nastaviti sa prodajom necega sto dobro radi nego ulagati novac u razvoj toga istog samo na savremenijoj platformi. Inace sam ljubitelj asemblera ali je danas njegovo koriscenje u realizaciji kompleksnih projekata cisti mazohizam.

[QUOTE=Dekip;2262202]

Mislim da Raspberry Pi Pico nije baš namenjen za profesionalce, osim u meri da ga prečešljaju. Imam ga već preko mesec dana, probao jesam sve i svašta. Međutim van Micro/CircuitPythona, Pico nema šta da traži. VS i SDK su painintheass. Odustao nakon sat vremena.

Jasno je iz aviona da mu je glavna namena obrazovanje jer je to glavni pravac na kojem radi RPi Fondacija. Sam mikrokontroler ima odlicne karakteristike pa bi zato potencijalno mogao da bode koriscen i u nekim profesionalnim projektima (to je cesta praksa sa RPi Compute modulima). Ne znam zasto si se ne svidja Python SDK, meni izgleda OK. Za C/C++ SDK necu jos nista da govorim jer ga nisam posteno analizirao. Na prvi pogled izgleda onako kako si ti napisao ali videcemo.

Mi možemo da čekamo samo da Arduino izbaci svoju varijantu i samim tim podršku za Arduino IDE. Do tad će Pico biti rezervisan za mnogo manju bazu potencijalnih korisnika. To je jasno kao dan.

Pojavice se uskoro podrska za Arduino ali to opet nije nikakvo profesionalno resenje. Za Arduino-like primene je i Blue Pill odlicna alternativa. Insistiranje na Pythonu nije slucajno i radi se o nastavku price sa racunarima RPi. Veliki broj skola po zapadu koristi tu platformu u procesu edukacije i za tu namenu se Python vec dobro ustalio. Glavni adut RPi je uvek bio velika korisnicka baza i razvijena zajednica sto opet znaci brdo literature i dobru podrsku.

[Dekip]

Nisam rekao da mi se Python ne sviđa. Naprotiv.


Što se tiče C/C++, izgubio sam sat vremena na ništa. Siguran sam da više neću ni pokušavati.


A što se tiče alternativa, pa zavisi ko šta radi. Ja sam do sada spucao preko 100 komada ESP12f na razne projekte. Za sada dalje od ESP ne vidim.

[igor7]

Dekip kaže:

A što se tiče alternativa, pa zavisi ko šta radi. Ja sam do sada spucao preko 100 komada ESP12f na razne projekte. Za sada dalje od ESP ne vidim.

ESP 8266/32 je najmocnija mikrokontrolerska platforma kada se u obzir uzima i cena. Da ne govorimo o podrsci za bezicne tehnologije. Medjutim, kada se dodje na polje stednje energije tu je M0+ daleko ispred. Sve dosadasnje dev boards sa M0+ su dolazile sa maksimum 64KB SRAM i maks. 512KB flash a klok im nije prelazio 66MHz. E zato je ova plocica toliko dobra jer za malo love znacajno podize mogucnosti patformi baziranih na M0+ i to prenosi u mase.

Negde sam procitao da Pico trosi preko 1mA u sleep rezimu sto je previse za M0+ tehnologiju.