Kompjuterski kriminal

Nacrt novog Krivičnog zakona SR Jugoslavije predvideo je niz krivičnih dela iz oblasti kompjuterskog kriminaliteta, ali pošto neće uskoro biti usvojen, domaći hakeri mogu da odahnu i ponašaju se u skladu sa dosadašnjim Krivičnim zakonom koji ta dela ne poznaje

Sve širim korišćenjem kompjuterske tehnike uvećava se i dobija sve raznovrsnije oblike i kompjuterski kriminalitet kao nova vrsta kriminaliteta u savremenom društvu. Računarska tehnologija se u svetu razvija geometrijskom progresijom, a u stopu je prate obrazovanje i obučenost onih koji bi da je zloupotrebe.

Nije nikakva tajna da je, sa padom Berlinskog zida, hladnoratovsku vojnu špijunažu potisnula privredna špijunaža koja se, uglavnom, sastoji u prodiranju u dobro čuvane „baze” računskih podataka a kliširane špijune, tipa Džems Bond, zamenili su neugledni „hakeri” sa debelim naočarima i brzim prstima, koji umesto legendarnog pištolja PPK vešto barataju leptopom i kućnim računarom, virtuozno „otključavajući” i najkomplikovanije šifre dobro zaštićenih računskih sistema velikih kompanija ili državnih institucija.

Od hakerskog „virusa” ne pate samo profesionalci i organizacije čiji je cilj da se što pre domognu nekog važnog podatka i dobro ga unovče, već i amateri za koje je „provaljivanje” u dobro čuvane sisteme svojevrsan izazov i stvar prestiža. Sve češće se u štampi pojavi informacija da je neki pojedinac (ili grupa) prodro u neki važan državni računski sistem i ne samo došao do nekih podataka već stvorio i mogućnost da ugrozi ili aktivira i takve sisteme kao što su nuklearni potencijali velikih sila. Ova pojava nije karakteristična samo za razvijeni zapadni svet, već sve više postaje karakteristika i našeg, balkanskog prostora. Još se pamti slučaj grupe mladih Zadrana koja je uspela da putem internacionalne kompjuterske mreže „uđe” u najčuvaniju bazu podataka američkog Pentagona (ministarstvo odbrane), zbog čega će se uskoro naći pred sudom.

Generalna prevencija

Da bi se takva opasnost predupredila, u svetu se, pored permanentnog usavršavanja zaštitnih sistema, usklađuje i zakonska regulativa u cilju individualne i generalne prevencije prema potencijalnim kompjuterskim desperadosima. U razvijenom svetu to su značajna krivična dela i postoje čitave specijalne državne i privatne službe za njihovo otkrivanje. Ide se čak dotle da se i monopolsko ponašanje u sveri proizvodnje softvera u Americi smatra protivzakonitim, zbog čega se i najpoznatiji proizvođač iz famozne Silicijumske doline Bil Gejts nalazi pred sudom.

Naše krivično zakonodavstvo još nije reagovalo na adekvatan način na ovu vrstu kriminaliteta, tako da u našim današnjim krivičnim zakonima nema nijedne posebne inkriminacije koja se neposredno odnosi na ovu oblast kriminalnih delatnosti.

Tek je novi Nacrt Krivičnog zakonika SRJ, o kojem se u poslednje vreme dosta govori, ovoj problematici poklonio posebnu pažnju, pa je izgradio niz odredaba kojima je pokrio sve značajnije pojavne oblike ovih krivičnih dela i obuhvatio ih u okviru posebne grane koja nosi naziv Krivična dela protiv sistema elektronske obrade podataka. U njoj su obuhvaćena sledeća krivična dela: oštećenje računarskih podataka i programa, računarska sabotaža, računarska prevara, ometanje funkcionisanja sistema i mreže za elektronsku obradu podataka i neovlašćeni pristup zaštićenom sistemu i mreži za elektronsku obradu podataka. Njihovim inkriminisanjem stvorena je osnova za efikasno suzbijanje ovog kriminaliteta koji počinje u sve većoj meri da ugrožava interese građana i društvene zajednice u ovom sve značajnijem domenu savremenog poslovanja i života uopšte.

Kaznene odredbe

Tako za onog ko neovlašćeno izbriše, ošteti, izmeni ili prikrije računarski podatak ili program, predviđena je novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je ovim delom učinilac prouzrokovao štetu velikih razmera, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Kada je u pitanju računarska sabotaža, novi Zakon kaže: „Ko unese, izbriše ili prikrije računarske podatke ili program ili se na drugi način meša u računarski sistem ili uništi ili ošteti uređaje za elektronsku obradu podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge organizacije, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”

U oblasti računarske prevare, svako ko neovlaćeno unese, ošterti, izmeni ili prikrije računarski podatak ili program ... u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje štetu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U slučaju ometanja funkcionisanja sistema, svako ko neovlašćenim pristupom u sistem ili mrežu za elektronsku obradu podataka izazove zastoj ili poremeti funkcionisanje tog sistema ili mreže, kazniće se zatvorom do dve godine.

A ko se neovlašćeno uključi u sistem ili mrežu kršenjem mera zaštite, kazniće se zatvorom do jedne godine. Ko takav podatak upotrebi, kazniće se zatvorom do tri godine, a ako usled takve radnje nastupi teška posledica za drugog, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ovim odredbama su uglavnom obuhvaćene najvažnije inkriminacije koje se tiču kompjuterskog kriminaliteta, s tim što još nisu primenjive, pošto se zvaničan predlog Zakona još nije pojavio u Saveznoj skupštini. Svi su izgledi da će se na njegovo usvajanje poprilično sačekati zbog trenutnih nesuglasica između dve republike - Srbije i Crne Gore.

Do tada, naši hakeri mogu slobodno da vršljaju, bez opasnosti da će biti pozvani na krivičnu odgovornost, jer dosadašnje krivično zakonodavstvo takva krivična dela ne sadrži. Tek kada se i kod nas dogode „provale”, poput sličnih u svetu, naš zakonodavac će se potruditi ili biti sa strane primoran da ova dela što pre ozakoni.

Slobodan IKONIĆ