Kako su se aktuelna događanja odrazila na Internetu

Tokom prethodnog meseca zadesile su nas različite nevolje. Svi koji su imali pristup Internetu mogli su da se preciznije informišu ili čak da učestvuju u formiranju javnog mnjenja

Na samom kraju meseca septembra naše krajeve zadesio je jak zemljotres. I još dok seizmološki zavod u Beogradu, zbog nestanka struje, nije uspeo da obradi rezultate sa mernih instrumenata i saopšti zabrinutom stanovništvu šta ga je zadesilo, odgovor se već nalazio na Internetu. Američki nacionalni centar za informisanje o zemljotresima objavio je informaciju o zemljotresu gotovo istovremeno kada i seizmološki zavod u Podgorici, nekih dvadesetak minuta nakon zemljotresa, ali znatno preciznije. Naime, na web stranici ove institucije našli su se podaci o geografskoj dužini i širini mesta epicentra, dubini na kojoj je bilo žarište i jačini zemljotresa u epicentru (u pitanju je Rihterova skala). Informacije o ovom i drugim zemljotresima prikupljaju se preko sistema od više stotina seizmoloških stanica u svetu i pored obilja podataka o zabeleženim pokretima tla automatski se generišu i mape na kojima je jasno označeno mesto epicentra potresa. Adresa na kojoj se mogu naći informacije o najnovijim zemljotresima je wwwneic.cr.usgs.gov/neis/epic/epis.html, dok bliže podatke o pomenutom udaru možete dobiti na adresi wwwneic.cr.usgs.gov/neis/qed/19980929221449.HTML.

Posle elementarne nepogode pretila je vojna intervencija. Za razliku od događanja od pre nekoliko godina dok smo bili pod sankcijama, ovoga puta Jugoslavija je imala Internet. Pored stranih verzija događaja koje su se mogle naći na stranicama svih većih informativnih kuća sa zapada, i naša strana je ovoga puta prezentovala svetskoj javnosti naše vesti. U tu svrhu na prezentaciji Savezne vlade (www.gov.yu) dodat je link na stranice koje prikazuju zločine albanskih terorista. Takođe, naši ljudi u zemlji i inostranstvu dali su pun doprinos medijskoj borbi na mnogim stranicama od kojih ćemo izdvojiti www.kosovo.com i www.geocities.com/CapitolHill/Senate/2897.

Pored prezentovanja vesti stranoj javnosti, posebno je zanimljiva bila borba na stranicama BBC-a, SKY-a, CNN-a i MSNBC-a putem mnogobrojnih glasanja u kojima se davao odgovor na pitanja tipa „Da li Nato treba da bombarduje Jugoslaviju?”. Po pravilu, na američkim sajtovima sa velikim brojem posetilaca, gde su glasanja trajala po jedan dan, često su gubljene ove bitke, ali je obraz osvetlan na BBC-jevoj stranici. Na stranicama engleske informativne kuće glasanja su trajala po nekoliko dana i u početku su vodili ljudi koji su bili saglasni sa planovima zapadne alijanse. Međutim, ubrzo po otkrivanju ovih adresa započele su da kruže e-mail poruke u srpskim Internet krugovima, čak je i „EUnet” poslao obaveštenje svojim korisnicima o aktuelnim glasanjima, pa se tako rezultat na BBC–jevom glasanju sa nekoliko procentnih poena zaostatka ubrzo preokrenuo. U glasanju na pomenuto pitanje završni rezultat je iznosio 67% protiv i 33% za bombardovanje. Rezultate ovih glasanja, kao i komentare glasača iz celog sveta možete videti na adresama www.news.bbc.co.uk/hi/english/talking_point/newsid_179000/179210.asp i www.news.bbc.co.uk/hi/english/talking_point/newsid_179000/179229.asp.

Dušan DINGARAC