U antimonopolskoj sudskoj parnici protiv „Microsofta” tužioci su zaključili svoje izlaganje i sada su na redu advokati „Microsofta” da predstave odbranu

Specijalno za „Svet kompjutera”

Autor karikature: Peđa Milićević

Na stepenicama Saveznog suda, advokati „Microsofta” odmah su objavili svetu da je država svoj slučaj zaključila jadno i nemušto i da nije ni približno dokazala svoje tvrdnje. „Microsoftov” Web sajt je sutradan objavio „izveštaj” iz Vašingtona (izgleda kao nezavisni agencijski članak, iako ga je pisala „Microsoftova” služba za propagandu) u kome se kaže da je već prvi svedok odbrane, profesor ekonomije čuvenog Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) Ričard Šmalensi, potpuno razobličio osnovne postavke države.

Ovakvi propagandni potezi uobičajeni su u američkom sudstvu. Praksa je pokazala da se uticajem na javno mnjenje i potencijalne svedoke i porotnike u mnogome određuje ishod suđenja. Oslobađajuća presuda u slučaju surovog dvostrukog ubice O Džej Simpsona i smanjena kazna Luizi Vudvord, britanskoj dadilji koja je ubila bebu besomučno je tresući, direktan su rezultat veštog advokatskog manipulisanja javnošću.

Međutim, u ovom slučaju nema porote, javnost se ništa ne pita, a sudija je, bar do sada, pokazao da se ne pali na teatralnost van sudnice.

Njega je najviše impresioniralo izlaganje poslednjeg svedoka u korist države, Franklina Fišera, takođe profesora ekonomije sa MIT-a, koji je nedvosmisleno pokazao kako je ponašanje „Microsofta” dovelo do smanjenja mogućnosti izbora i povećanja cena u softverskoj industriji.

Napad „Microsoftovih” advokata tek je počeo. Očekuje se da će svakog bivšeg svedoka u korist države pokušati da iseckaju na rezance i da će dovesti plejadu čuvenih stručnjaka koji će svesrdno braniti „Microsoft”. Ukoliko bilo koji od njih bude bio ubedljiv kao profesor Fišer, moguće je da će se tok suđenja, koji je do sada bio porazan za odbranu, okrenuti u „Microsoftovu” korist.

Berzanski blues

Problemi „Microsofta”, međutim, nastavljaju da se umnožavaju i van ovog slučaja.

„Microsoft” je prvo teško pogodila naredba suda da revidira kôd Windowsa 98 kako bi bio u skladu sa originalnim Sunovim Java kodom, a sada bivši revizor „Microsofta” Čarli Pancerevski, koji je bio prisiljen da 1996. godine da ostavku, priznaje da je „Microsoft” redovno podešavao finansijske knjige tako da budu u skladu sa očekivanjima analitičara sa Volstrita.

Podudaranje sa mišljenjem ovih analitičara od izuzetne je važnosti za cenu akcija. Ukoliko firma ostvari profit koji je za samo 1/8 centa po izdatoj akciji manji od očekivanja analitičara, cena akcije može da padne preko noći i za desetak posto. I obratno, ako se očekivanja premaše, vrednost akcija može naglo da skoči.

Američka državna agencija Securities and Exchange Commission (SEC), koja nadgleda poslovanje na berzi i koja ima ogromnu moć, počela je da istražuje ovaj slučaj.

„Microsoft” nije jedini sa berzanskim problemima. Mnogi analitičari predviđaju krah akcija Internet firmi u 1999. godini.

Do sada su se analitičari zadovoljavali rastom prometa Internet firmi, bez obzira što je bio praćen gubicima. Računalo se da se u prvim godinama više ulaže nego zarađuje, kako bi se obezbedila dobra i dugoročna zarada u budućnosti.

Te prve godine su sada prošle. Ugledni časopis „Red Harring” koji se bavi investicijama u januarskom broju predviđa da će jedino „America OnLine” i „Yahoo” održati cenu akcija, pošto su jedino oni profitabilni. Poznata imena kao što su „Amazon”, „Lycos” i „Excite”, mogu da u 1999. godini izgube i do 90 odsto vrednosti.

Možda upravo zbog toga, najveći broj Internet firmi gleda da se pridruži većim i jačim kompjuterskim firmama, gde će profitabilnost celine lako sakriti finansijski neuspeh Internet dela. SEC je objavio da je u 1998. godini došlo do 1.845 spajanja tehnoloških firmi, pri čemu je 418 milijardi dolara vrednosti akcija promenilo vlasnike.

Bil kao Internet zvezda

Naravno, glavna tema razgovora ovih dana je suđenje američkom predsedniku. Dok ovo pišem, ishod je neizvestan. Čak se ne zna ni da li će biti saslušavani svedoci ili će se glasati samo na osnovu izlaganja advokata obe strane.

Javna TV mreža „C-Span 2”, koja inače uživo prenosi zasadanja Senata, učinila je isto i na Internetu (www.c-span.org/watch/cspan2.htm). Takođe gotovo uživo, mogu se čitati izveštaji na strani Asošijeted presa (www.newsday.com/ap/washingt.htm), a „Congressional Quarterly” omogućava američkim građanima da provere kako je njihov predstavnik glasao na pojedine rezolucije (www.pathfinder.com/CQ).

Za one koji žele da se podsete predsednikovog licemerja, britanski BBC je na svom sajtu sačuvao čuveni govor u kome je predsednik mašući prstom rekao kako nije imao seksualni odnos sa „onom ženetinom” (news.bbc.co.uk/olmedia/50000/video/_50772_clinton_vi.ram).

„Real Networks” na svom sajtu ima spisak svih koji u bilo kom obimu prenose proces koristeći Real tehnologiju (www.real.com/realguide/special/impeach/).

Američka advokatska komora postavila je stranu koja objašnjava pravnu pozadinu celog procesa (www.abanet.org/publiced/impeach2.html).

Međutim, tehnološki je najinteresantniji proizvod firme „Virage” koji indeksira video snimke i omogućuje pretragu video materijala po ključnim rečima. To omogućuje da se iz nekoliko sati dosadnog daveža izvuku interesantni pasusi koji se zatim mogu prikazati širokom gledalištu.

Na Internetu je tehnologiju prvi primenio CNN na snimku svedočenja Bila Gejtsa (www.cnn.com/TECH/computing/video/gates), ali je gospodin predsednik svojim izlaganjima pred Velikom porotom najzaslužniji za popularizovanje tehnologije koja se može pogledati na video.altavista.com.

Branislav ANĐELIĆ