Februar je protekao u izlaganju „Microsoftove” odbrane - bolje da su ćutali

Specijalno za „Svet kompjutera”

Svakoga meseca naoštrim se da napišem nešto novo, a prokleti „Microsoft” nekako mi se uvuče u tekst. Prvo je 2. februara potpredsednik „Microsofta” Džejms Alčin pokazao sudu video-traku na kojoj se kao navodno vidi simulacija Windowsa 98 iz koga je izvađen Internet Explorer. Prikazana su dva kompjutera, jedan sa i jedan bez Explorera. Onaj bez Explorera očigledno je radio mnogo sporije.

Tužilac Dejvid Bojs nije propustio da primeti nedoslednosti na prikazanim ekranima i u žestokom napadu, u stilu Perija Mejsona, uspeo je da natera Alčina da prizna kako je kompjuter bez Explorera imao nekoliko velikih aplikacija koje su radile istovremeno u pozadini.

Sudija Džekson je načisto „otkačio”. Strogim glasom, vidno uzbuđen, očitao je bukvicu Alčinu o pravilima ponašanja pod zakletvom, posebno o onome da se govori „istina, cela istina i ništa osim istine”.

Onda je 9. februara Vilijam Pul, još jedan potpredsednik „Microsofta”, doveden u neprijatnu situaciju kada je morao da potvrdi autentičnost e-maila koji je Bil Gejts poslao Skotu Kuku iz firme „Intuit”. U poruci Gejts nudi Kuku milion dolara „ispod ruke” ako „Intuit” Netscape Communicator zameni Explorerom.

Sutradan, video-saga se nastavila prikazivanjem videa koji je trebalo da ilustruje razlike u brzini pristupa Internetu između Windowsa 3.11 i Windowsa 98. Tužiocima je ponovo nešto bilo sumnjivo i na kraju je „Microsoftov” advokat Bil Njukom morao da prizna da (pazi ovo!) kompjuter sa Windowsom 3.11 ima sporiji modem. Možete li da zamislite kako je sudija Džekson na ovo reagovao?

Saga se završila direktorom za istraživanja i razvoj „Microsofta” Kemrunom Mirvoldom. On je priznao da se „Microsoft” plašio da će korisnici, ako im se omogući izbor, izabrati „Netscape”, a ne „Explorer”. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa ranijim svedočenjima ljudi iz „Microsofta” kako su bili ubeđeni da će korisnici izabrati njihov proizvod zato što je tehnički bolji i da se nisu plašili „Netscapea”.

Očekuje se još osam svedoka u „korist” „Microsofta”.

Sve je ovo u stvari mnogo gore po „Microsoft” nego što izgleda. Sve pomenute svedoke doveo je sam „Microsoft” da svedoče u njegovu korist, a naštetili su više od svedoka optužnice.

Takođe, u ovom procesu nema porote, već odluka zavisi isključivo od sudije. Sudija Džekson je već na ivici nerava zbog ponašanja „Microsoftove” odbrane. Najavio je dužu pauzu u suđenju, kako bi se malo odmorio i kako bi omogućio „Microsoftu” da preispita svoje ponašanje.

Iako proces protiv „Microsofta” nije još ni blizu kraja, američka savezna država i devetnaest država koje vode parnicu toliko su ubeđeni u konačni ishod da su već počeli da pripremaju predloge sudu. Razmatraju se četiri mogućnosti:

1. Da se „Microsoft” razbije na više kompanija i da svaka nasledi jednaka prava na svu intelektualnu imovinu „Microsofta”, čime bi se automatski stvorilo nekoliko direktnih konkurenata sa istim proizvodima.

2. Da se „Microsoft” podeli na dva dela, jedan koji bi radio operativne sisteme i drugi koji bi radio aplikacije.

3. Da se javno objavi „Microsoftov” tajni izvorni kôd, čime bi svi imali iste šanse kao i sam „Microsoft” da razvijaju aplikacije.

4. Sudska zabrana „Microsoftu” da se bavi određenim oblastima.

Nova tužba

Krajem februara u Kaliforniji je pokrenut grupni postupak (class-action) protiv „Microsofta”. U ovakvoj vrsti postupka, koji je veoma čest u privrednim parnicama, jedan ili nekolicina korisnika tuži proizvođača u ime svih korisnika, tražeći obeštećenje. Ukoliko parnica uspe, postoji rok u kome svi korisnici mogu da se prijave kako bi učestvovali u podeli odštete.

U ovom slučaju, grupni predstavnik je izvesni Čarls Lingo. On je 1998. godine kupio „Compaqov” kompjuter sa instaliranim operativnim sistemom Windows 98 i programskim paketima Word i Excel. Pošto je gospodin Lingo smatrao da su ovo skupi i neracionalni programi odlučio je da na svoj sistem instalira operativni sistem i programske pakete drugog proizvođača.

Uklonivši „Microsoftove” programe sa svog sistema, zatražio je od „Compaqa” i „Microsofta” da mu vrate pare, što su oni odbili.

Ovo je, po slovu zakona u Americi, ilegalno. Svaki kupac nezadovoljan proizvodom ima prava da proizvod vrati i povrati novac.

U tužbi gospodin Lingo navodi dokaze da je on, kao i svaki drugi „Microsoftov” korisnik, bio oštećen ne samo zato što nije mogao da vrati proizvod, nego i zbog cene samog proizvoda. On tvrdi da je „Microsoft” organizovao zaveru za brzo bogaćenje, prvo nateravši proizvođače hardvera da na svoje sisteme ugrađuju samo njegove proizvode, a onda zarađujući na tim proizvodima i do dvanaest puta više od proseka u industriji.

Ovom sudskom procesu potencijalno može da se pridruži nekoliko stotina hiljada korisnika, što bi „Microsoft” moglo da košta stotine miliona dolara u povraćaju vrednosti softvera, kao i čitave milijarde dolara u kaznenoj odšteti ukoliko se teorija o zaveri dokaže.

Privatna tužba je izuzetno opasna pošto u njoj, za razliku od krivične, porota ne mora da bude uverena „van svake razumne sumnje”, već je dovoljno da oceni da većina dokaza ukazuje na krivicu. Najpoznatija žrtva ovakvog sistema je O Džej Simpson, koji je u krivičnom postupku oslobođen optužbe da je ubio svoju ženu i njenog prijatelja, ali je u privatnoj tužbi proglašen krivim i osuđen da plati 300 miliona dolara.

Interni problemi

Pored sudskih, „Microsoft” ima i ozbiljnih internih problema.

Najveći problem su vođe timova programera. Oni su vremenom svi postali milioneri i sada ih je jako teško motivisati za rad. Čak i u samom vrhu ima sličnih problema.

Moše Dani, čovek koji je jedanaest godina vodio razvoj Windowsa i Windows NT-a, zamenjen je krajem februara novim čovekom Brajanom Valentinom.

Problem je i u samoj kulturi rada, koja je bila veoma dobra dok se „Microsoft” borio da postane prvi, ali koju sada očigledno treba menjati. Naime, u „Microsoftu” bi svaki projekat bio davan nekolicini grupa programera i oni bi se takmičili čija će verzija biti prihvaćena kao konačna. U početku se radilo o malom bonusu u odnosu na ostale timove, ali su ti bonusi vremenom prerasli u milionske. To je dovelo do nameštanja, podmetanja, sabotiranja i spletkarenja, jer je novac postao previše veliki da bi se timovi oslonili samo na dobro programsko rešenje. Samim tim i nivo kvaliteta programskih rešenja bitno je opao.

Novi „Microsoftov” vođa Stiv Boldžer preduzeo je odlučne korake da preusmeri ceo sistem. Pored kompletne reorganizacije odeljenja, izgleda da je nagovorio čuvenog Bradsija (Brad Silverberg koji je na produženom odmoru već godinu dana) da se vrati na posao. Sve je to u nadi je da će povratkom Bradsija i drugi veterani koji su se vremenom udaljili ponovo priključiti prvom timu.

Za Microsoft će 1999. godina biti odlučujuća za preživljavanje. Izveštaji o zastojima, neuspesima i problemima sustižu jedan drugog. Upravo je objavljeno da se napušta strategija migracije klijenata direktno sa potrošačkog Windowsa 98 na profesionalni NT Workstation i da će morati da se između njih ubaci još jedna potrošačka verzija Windowsa, pošto se novi NT 2000 sada ne očekuje do sredine 2001. godine.

Branislav ANĐELIĆ