Ratovi se danas vode na razne načine. Internet je jedno od oružja koje i mi posedujemo

Već nekoliko dana pre početka agresija NATO snaga na našu zemlju započeo je sukob na svetskoj Mreži koji se početkom vazdušnih napada rasplamsao u pravi rat.

U početku, odvijao se po stranim sajtovima koji su pored propagande nudili i razne oblike glasanja o potrebi agresije na SRJ i sličnim pitanjima. Lične veze takođe su poslužile za slanje e-mailova sa apelima za razum koji su argumentovali stvarno stanje na Kosovu i Metohiji.

Sa početkom agresije naši ljudi širom sveta preuzimaju inicijativu. Kao protivteža informacionim stranama stranih propagandnih medija formiran je čitav niz strana koje su služile kako za informisanje domaćih građana tako i za informisanje strane javnosti i uticanje na formiranje negativnog stava prema agresiji na našu zemlju. Na ovim stranicama pored aktuelnih vesti sa terena mogle su se naći fotografije iz Jugoslavije kao i isečci emitovani na domaćim TV stanicama. Pravi bum izazvale su kvalitetne slike oborenog F-117A (www.beograd.com i www.gov.yu/presscvj/PICT.htm) pa su se ovi linkovi slali na hiljade adresa. Neke od ovih stranica od početka su se pravovremeno obnavljale a ubrzo je svaki veći grad u Jugoslaviji sa razvijenom Internet strukturom dobio svoj sajt sa najpreciznijim lokalnim informacijama ali i izveštajima sa protesta Srba širom sveta.

Internetom se pronela i vest da američke špijunske agencije kontrolišu sav Internet saobraćaj ne bi li otkrile podatke o pogođenim ciljevima. Uz ovu vest sledio je apel da se što više „vrda” sa opisima pogodaka, kako bi neprijatelj ostao zbunjen.

Pored ovog javnog vida objavljivanja informacija preko weba, veliki značaj imala je e-mail komunikacija. Preko privatnih kontakata upućivani su apeli za prestanak bombardovanja, a odgovori podrške svih prijatelja naše zemlje nisu izostali. Zatim su usledila planska delovanja po e–mail adresama neprijatelja. Deljene su adrese američkih glavešina i senatora, albanske vlade, ali i kućne adrese pilota jednog bombardera B-52 koji je učestvovao u akcijama. Bilo je dovoljno da jedne strane novine u svojoj reportaži objave imena i prezimena posade da bi naši ljudi putem Mreže iskopali ostale podatke. Na ove adrese dnevno su stizale brojne protestne poruke.

Naročito je bilo zanimljivo na raznim e-mail listama na kojima su se nalazili stranci. I dok su razumni ljudi osuđivali agresiju, bilo je i onih sa suprotnim stavovima. Njima je trebalo objasniti pravu istinu potkrepljujući to argumentima (često je u tome korišćeno pismo jednog američkog profesora koje sve lepo objašnjava) dok su oni nevaspitaniji dobijali adekvatne odgovore i linkove na slike oborenog F-117A. Slična bitka odvijala se i po news grupama.

Zapažen je i veliki broj molbi stranih novinara da im prenesemo utiske ljudi koji doživljavaju bombardovanje. Ko je imao vremena i živaca dao je svoj doprinos širenju istine i na takav način.

On line komunikacija mnogima je odnosila dragoceno vreme boravka na Mreži. Većini korisnika koji su u svojim podacima za ICQ napisali da su iz Jugoslavije dotični je „svetleo kao lajt šou”. Javljali su se znani i neznani i pitali za stanje. Što se tiče IRC komunikacije, na pojedinim kanalima vodile su se žustre rasprave, a o značaju ovih kanala dovoljno govori i podatak da su se hakeri borili za dobijanje upravljačke prevlasti nad njima („Crna ruka” je još ranije preuzela kontrolu nad kanalima #albania i #kosova).

Međutim, hakeri su napadali i znatno veće ciljeve. Na meti su bili razni strani sajtovi uključujući glavne web stranice NATO snaga. U ovom ratu veoma teško je proceniti broj napadnutih sajtova jer su, ubrzo po provaljivanju i menjanju sadržaja ili brisanju podataka, ti sajtovi bili skidani sa Mreže i tako postajali nedostupni široj publici. Za neke od njih uspeli smo da nabavimo slike koje dokazuju „podvig”: zvanična stranica nosača aviona Nimic (nmimc1.med.navy.mil), jedan nemački sajt (www.lang-bau.de), jedan albanski (world-albania.com) a stradao je i www.artbell.com. Prvi su razbili ruski hakeri, drugi je delo poznate domaće hakerske grupe „Crna ruka” koja poručuje da će za svaki „tomahavk” ispaljen na Jugoslaviju obrisati po jedan server. Jedan od spiskova razbijenih sajtova može se naći na adresi www.hackzone.ru.

Da je združena hakerska akcija dala rezultate potvrdili su strani zvanični predstavnici. Tako je zvanično priznato da su članovi grupe „Srpski anđeli” u saradnji sa ruskim hakerima ometali sajt Bele kuće slavši oko 500 MB beskorisnih informacija. Članovi pomenute grupe obrisali su određeni broj web i ftp servera američkog ministarstva odbrane. Saopštili su i da poseduju sve Internet adrese vojnih računara NATO u Evropi.

• • •

Možda će nekome ove aktivnosti izgledati nebitne, ali u današnje vreme one mnogo znače u borbi za medijsku istinu koja može doprineti pritisku javnosti NATO zemalja na svoju vojnu mašineriju da obustavi agresiju na SRJ.

Dušan DINGARAC