MiroVIDEO DC10

miroVIDEO DC10

Firma „Pinnacle Systems” još jednom je napravila pravu stvar: širokom tržištu ponudila je veoma dobro rešenje za nelinearnu video montažu. Cena ovog uređaja, koji nosi naziv miroVIDEO DC10, takva je da se bez problema može naći i u mašinama sasvim prosečnih korisnika, amatera u desktop video produkciji.

Fizički, kartica je veoma kompaktna i na prvi pogled pre liči na neki moderni modem nego na karticu za nelinearnu video montažu. Ovom karticom je produžena, inače vrlo uspešna, DC serija, ali je sa tržišta istisnut model DC20 koji nikada nije pokupio bogzna koliko slave. Da bi kartica bila što jeftinija i dostupna širokom tržištu moralo se pristupiti nekim „hirurškim rezovima”, ali je osnovna efikasnost jačih modela u potpunosti zadržana. Interesantno je da je čip za kompresiju i dekompresiju preuzet sa vrhunskog modela DC50, o kojem smo pisali u jednom od prethodnih brojeva. Iako DC10 nema tu funkcionalnost jer nema zvuk, a i kvalitet izrade je lošiji, ova kartica može da bude odličan kompanjon modelu DC50 u jednom video studiju. Takva konfiguracija svela bi se na jednu DC50 mašinu i više DC10 mašina - pošto DC10 mašine imaju isti čip, sposobne su da obrađuju fajlove sa DC50, čime se video produkcija višestruko ubrzava za delić cene DC50.

Sem u video studijima, DC10 može odlično da zameni i dodatni kućni video rekorder za pravljenje kompilacija porodičnih video snimaka, uz mnoge dodatne funkcije. Ove funkcije potiču od vrlo dobrog softvera koji dolazi uz DC10, a to je miroVIDEO Studio DC10+. Jednostavnost upotrebe ovog softvera je na zavidnom nivou, boljem bez sumnje i od Premiera i od AfterEffectsa koji su vodeći na ovom polju. Ruku na srce, ovaj softver ne može sve što mogu pomenute „aždaje”, ali ono što može radi veoma lako, a spisak tih funkcija pokriva sve amaterske, pa i poluprofesionalne zahteve.

Proces izrade jedne kompilacije od već snimljenog tzv. „sirovog” materijala polazi od prebacivanja u digitalni oblik. Ovde svakako morate računati na masivni hard disk, jer se par minuta digitalnog videa, čak i sa kompresijom, može lako pretvoriti u više stotina megabajta. Potpuno je prirodno da će u ovakvom sistemu i brzina hard diska igrati veoma važnu ulogu. To praktično znači da ćete se za potrebe VHS snimaka bez problema koristiti i malo većim (novijim) IDE diskovima. Performanse diska možete unaprediti ako držite samo jednu particiju i ako je ona sveže defragmentisana. Ako planirate bilo kakav poluprofesionalni ili profesionalni kvalitet, moraćete da nabavite pristojniji SCSI disk, koji će dodatno opteretiti cenu celog sistema. Sem toga, rešenje bi mogao biti i RAID sistem; već su se pojavili IDE RAID sistemi čija je cena veoma razumna, pa ovo rešenje ne treba olako odbaciti.

Dakle, posle prebacivanja u digitalni zapis, miroVIDEO Studio DC10+ će, ako mu tako naložite, proći kroz kompletan materijal i sam obeležiti kadrove, koje kasnije možete prebacivati, editovati i ređati po sopstvenoj želji. Naravno, između svaka dva kadra možete dodati telope, tranzicije, a ovaj softver vam omogućava i da dodate pozadinsku muziku i sopstveni komentar. Video tranzicije su veoma dobre i biblioteka je zaista veoma bogata. Sve je još interesantnije jer rezultat možete videti u realnom vremenu, u manjem preview prozoru, zajedno sa tranzicijama. Za konačan rezultat moraćete da odradite render, a onda neće biti nikakve prepreke da sve to pustite i na TV-u, odnosno video rekorderu.

Korisnike sigurno najviše interesuje najniži stepen kompresije - on kod ovog modela iznosi 3:1. Najviši stepen kompresije je 23:1, ali je tako kompresovana slika previše degradirana i praktično neupotrebljiva. Treba još dodati da ovaj softver ima i detaljno testiranje hardvera, tako da ćete bez problema utvrditi koliko možete sa svojim diskom.

Osnovni problem sa ovakvim uređajima koji nemaju integrisan zvuk jeste mogućnost pojave nesinhronosti zvuka posle nekoliko minuta. Sa običnom ISA Yamahom sve je radilo prilično dobro i problemi sa sinhronitetom nisu se pojavljivali. Ipak, za neki ozbiljniji rad preporučuje se neka PCI zvučna kartica, koja obezbeđuje dovoljan protok podataka.

Od hardvera je neophodan bar Pentium 133 MHz i 32 MB RAM-a, dok se CD-ROM i zvučna kartica podrazumevaju. Deset minuta digitalnog video zapisa, prema referentnom priručniku, zauzima između 600 MB i 3,6 GB, u zavisnosti od stepena kompresije, pa sami procenite veličinu i vrstu diska koji vam je potreban.

Ova 32-bitna PCI kartica bazirana je na čipu ZORAN ZR36060. Kartica podržava PAL i NTSC standarde, a interna kolor reprezentacija je YUV 4:2:2 (24 bit RGB). Od video ulaza poseduje jedan kompozitni i jedan S-Video, a ista konfiguracija važi i za video izlaz, na ovoj kartici. Može se pojaviti problem u vidu nemogućnosti automatskog dobijanja interapta za vertikalnu sinhronizaciju. Ovaj problem može se uspešno rešiti prebacivanjem kartice u novi PCI slot i/ili ručnom dodelom IRQ-ova.

Ovaj paket ima zaista izvanredan odnos cena/performanse i verovatno na mala vrata uvodi DTV u kućne mašine. Sem toga, uputstvo i softver u potpunosti su u skladu sa „miro” renomeom, pa što se toga tiče ne treba brinuti. Na „Pinnacleovom” sajtu već sada možete pokupiti i najsvežije update za miroVideo Studio DC10+.

Ako ste do sada od DTV-a strahovali zbog cene, a ova oblast vas je privlačila, sada je pravi trenutak da nešto preduzmete. Ako pak imate video studio i „zaludne” mašine koje zadovoljavaju gorenavedene hardverske zahteve, prava je šteta ne uposliti ih za tako male pare.

Stevan JOSIMOVIĆ