Business preko Mreže

Da li postoji elektronska trgovina u Jugoslaviji? Naravno!

Osnovna razlika elektronske trgovine u odnosu na druge udaljene sisteme kupovine, kao što su kataloška prodaja ili razni telešopovi, jeste u sredstvima koja se koriste. Kod e-commercea za predstavljanje proizvoda koristi se WEB, a za naručivanje e-mail. Dakle, web prezentacija koja poseduje mogućnost naručivanja proizvoda i njihovog plaćanja (naravno) je e-commerce prezentacija.

Najprostiji način elektronske trgovine podrazumeva da, kao i kod konvencionalnih oglasa, na prezentaciji postoji broj telefona i adresa za naručivanje. Sledeći nivo je kreiranje formulara za istu svrhu, pa se proces delimično automatizuje – narudžbine stižu na e-mail.

Kompletno rešenje podrazumeva kreiranje virtuelne potrošačke korpe. To posetiocu omogućava da, dok pregleda ponudu, bira proizvode, odredi količine i smesti ih u pomenutu „korpu”, te da zatim nastavi sa razgledanjem. U bilo kom trenutku kupac može da pregleda trenutni sadržaj „korpe” i ukupnu vrednost izabranih proizvoda. U trenutku kada se kupac odluči za naručivanje, program na osnovu tih podataka šalje narudžbenicu na e-mail adresu firme.

Sledeća stavka je sama naplata. Kod nas postoji mogućnost elektronskog plaćanja uz korišćenje domaćih platnih kartica. Plaćanje se obavlja preko e-banke (www.e-bank.co.yu) koja pruža usluge autorizacije platnih kartica: (on-line) autorizacija u sopstvenoj mreži Bankomata i EFTPOS terminala za VISA (izdate od strane „Beogradske banke ad”), BKB („Karić banke”), VOB („Vojvođanske banke”) i Diners („Diners club Jugoslavija”). Ovi vidovi usluge koji podrazumevaju obradu i autorizuju elektronskih transakcija jesu tzv. IPP – Internet Payment Provider.

Šta je elektron - kartica?

Elektron-kartica je bankarska kartica kojom se, između ostalog, može plaćati preko Interneta. U prometu je više od 120 miliona ovih kartica, a ukupan broj svih kartica (kreditne, reljefne...) procenjuje se milijardama. Elektron-kartice su osnova za uvođenje Kiosk banaka (ATM uređaji s bankarskim funkcijama – bankomati), kao i preduslov za virtuelno bankarstvo tj. pristup bankarskim funkcijama preko Interneta.

Do BKB Elektron-kartice dolazi se jednostavno: popunjavanjem formulara u banci ili preko weba na adresi www.bkgroup.com/KaricBank/zahtev.html. Posle desetak dana dobijate poziv da podignete karticu i uplatite članarinu, 50 dinara za godinu dana. Pošto je kartica „debitna” nema potrebe za bilo kakvim depozitom. Dodatno dobijate e-pin, a to je tajni broj koji dodatno obezbeđuje karticu od zloupotreba. E-pin je neophodan da bi se autorizovalo bilo koje plaćanje preko Interneta.

Hoću da prodajem...

Da biste postavili virtuelnu prodavnicu na svom sajtu potrebno je da ste pravno lice, da zaključite ugovor sa E-bankom i da potpišete da prihvatite uplate kreditnim karticama. Dalje se prezentacija organizuje po željama, a na krajnjem odredištu dodaje link „plaćam karticom” koji vodi ka Virtuelnom EFTPOS terminalu e-banke na kojem se, po odgovarajućim bezbednosnim standardima, obavlja predaja podataka (iznos koji treba da se naplati), kao i autorizacija. Korisnik ovih usluga (prodavac) ima mogućnost da preko virtuelnog terminala ima uvid u informacije o izvršenim autorizacijama kao i podatke vezane za ukupan promet, a na lični zahtev o uspešnim transakcijama može biti obaveštavan i elektronskim putem. Na ovaj način moguće je primati uplate pomoću BKB kartice i VISA elektron-kartice Beogradske banke. Od svake transakcije se, nadalje, odvaja 3% kao naknada banci koja je izdavalac kartice za usluge, a na samo plaćanje primenjuju se obaveze i porezi kao na bilo koju drugu vrstu prodaje.

Na kraju imate prodavnicu u kojoj prodavac radi non-stop 365 dana u godini, 24 časa dnevno.

Kako radi...

Centralni deo sistema je aplikacioni server koji sadrži preko 15 000 linija kôda pisanog u programskom jeziku Java. Java je izabrana jer je zahtevana standardom Visa Open Platform (VOP). Navedeni izbor okruženja za razvoj softvera obezbedio je portabilnost koda u izvornoj i izvršnoj formi kao i nezavisnost od operativnog sistema i tipa baze podataka. Podaci o stanju sistema smešteni su u relacionoj bazi podataka. Korisnici pristupaju sistemu preko Interneta pomoću svojih browsera. Posebna pažnja je posvećena portabilnosti korisničkog interfejsa u uslovima širokog dijapazona browsera i računara kod nas. Korisnički interfejs je izveden tako da funkcioniše i na starim modelima računara i browsera. Korisničke zahteve obrađuje aplikacioni server. Operativni sistem aplikacionog servera je Linux.

Kada sa virtuelnog EFTPOS „šaltera” stigne kompletan zahtev, on se odmah on-line proverava u relacionoj bazi (valjanost podataka i stanje na računu) i daje odobrenje/neodobrenje za zahtevanu transakciju.

Administratori sistema mogu uz pomoć svojih browsera da analiziraju statistiku pristupa serveru i po potrebi „love” zlonamerne pokušaje pristupa. Sistem sadrži dovoljno informacija da se lokalizuju takvi korisnici.

Pored toga, sistem poseduje i redundantnu paralelu, nezavisnu od Interneta, kojom se garantuje pouzdanost.

Sigurnost

Kao i kod svih novih tehnologija postoji podozrenje i strah od korišćenja platnih kartica na Internetu, iako se danas promet novca na Internetu meri desetinama milijardi dolara godišnje. Sigurnost E-Bank sistema se, pored ostalog, zasniva na SSL protokolu (Secure Socket Layer), standardnom protokolu za kriptografiju i zaštitu podataka na Internetu. To je najjača enkripcija koja je trenutno dostupna. Broj kombinacija koji se postiže tom enkripcijom je 2128 (tzv. 128-bitna enkripcija). Broj mogućih kombinacija je impresivan, čak 463 463 374 607 430 000 000 000! Pored toga, ukoliko dođe do nekoliko uzastopnih bezuspešnih pokušaja pristupa (npr. ako neko pokuša da pogodi E-PIN), pristup kartici se trajno blokira i može se deblokirati samo ako se korisnik obrati lično svojoj banci. Sistem čuva istoriju pristupa podacima (vreme pristupa, Internet adresu i ime računara sa koga je pokušan pristup). Ovu istoriju vlasnik može da pogleda preko sajta, kao i da prijavi ukoliko primeti neki sumnjiv pristup.

U e-banci smo saznali da broj nasumičnih napada i nije tako veliki, a da su uočena tri ozbiljnija napada koja su detaljno ispitana a počinioci identifikovani pre nego sto su načinili bilo kakvu štetu .

Uskoro će vlasnici tekućih računa kod „Poštanske štedionice” i većine banaka u Jugoslaviji moći da dobiju jedinstvenu jugoslovensku bankarsku karticu (JUBA karticu). Ovakva kartica predstavlja preduslov za formiranje nacionalnog sistema elektronskog plaćanja. Nadamo se da će do toga ubrzo i doći i da će upotreba platnih kartica uskoro postati svakodnevna pojava.

Trenutno je u „opticaju” oko 15 000 kartica, od čega je oko 30% konstantno aktivnih. e-banka poseduje softver licenciran od strane VISA int., Eurocard&MasterCard što predstavlja najbolji osnov za dalji razvoj. U trenutku kada budu ukinute sankcije sistem e-banke moći će da obavlja i obradu međunarodnih transakcija. Premda je broj korisnika kartica relativno mali, ponuda kupovine preko Interneta značajno proširuje ciljnu grupu kupaca, a što se korišćenja tiče – nema dileme: pravi odgovor na pitanje „kako plaćate” je – elektronski.

Damjan PELEMIŠ