Vlada SAD protiv „Microsofta”

„Microsoft” je kriv za monopolsko ponašanje! - glasi presuda objavljena 3. aprila, a konačan predlog Ministarstva pravde je da se kompanija podeli na dva dela

Maratonska suđenja postala su neizostavni deo američkog načina života. Mediji podrobno izveštavaju, a građani željno iščekuju svaki nastavak, poput nekadašnjih epizoda „Dinastije”. Ova „razonoda” postaje interaktivna jer se bez mnogobrojnih ispitivanja javnog mnjenja više ne može. Da li je pod čuvenim „pritiskom javnosti” O. J. Simpson oslobođen, a mali kubanski dečak Gonzales zadržan u Americi? Šta kaže javnost o suđenju „Microsoftu”, šta kažu republikanci a šta demokrate, šta bogati a šta siromašni slojevi, žene, Amerikanci „afričkog porekla”, udruženja homoseksualaca?

Javnost se pita kada se približava trenutak odluke, a u slučaju „Microsofta” on je došao 3. aprila kada je sudija Džekson izrekao nimalo iznenađujuću presudu: „’Microsoft’ je kriv za monopolsko ponašanje!”. Istog dana vrednost akcija kompanije na berzi smanjila se za 15 odsto, sa 105 na 90 dolara po akciji, što je akcionarima proizvelo gubitak od osamdeset milijardi dolara. Samo je Bil Gejts izgubio 12 milijardi dolara, pa je spao na „svega” 70 milijardi. Tokom aprila trend se nastavio i vrednost akcija je pala na ispod 80 dolara i tu stabilizovala. „Microsoftu” bi svakako bilo bolje da je uspeo da se nagodi s tužiteljima i izbegne donošenje presude. Međutim, tužilac nije bio jedan, već su sem ministarstva pravde učestvovali i tužioci 19 američkih saveznih država, što je usložnjavalo pregovore. Obe strane su, po običaju, krivicu za neuspeh dogovora svaljivale na drugu. Sem izricanja kazne, „Microsoft” se suočava sa još jednom dodatnom nepovoljnošću: pokretanjem mnogobrojnih privatnih tužbi za odštetu koje imaju neoboriv argument u svoju korist, crno na belo, da je „Microsoft” proglašen krivim za monopolsku delatnost pred federalnim sudom. „Microsoft” ima problema čak i kod svojih osiguravajućih društava. „Zürich American Insurance” podneo je sudu zahtev da se skine obaveza sa ove kompanije da finansira i troškove suđenja protiv privatnih tužbi!

Antimonopolski penicilin

Što se kazne u ovom slučaju tiče, treba reći da se u američkoj pravničkoj terminologiji umesto kazne govori o „leku” (engl: „remedy”, elegantniji prevod bio bi „mera”), jer će i optužena strana moći da dâ primedbe i predloge. Krajem aprila predložene su konkretne mere (vidi poseban tekst), a u maju će „Microsoft” uputiti primedbe, predložiti protivmere i vodiće se rasprava. Tek će u junu sudija Džekson doneti konačnu presudu.

U „Microsoftu” su jednoglasni: kompanija nije prekršila zakon i ne ugrožava konkurenciju; njen cilj je stalna inovacija proizvoda od čega korist imaju mnogobrojni korisnici PC-a. U kompaniji su odlučni da suđenje „isteraju do kraja”. Nakon donošenje presude slediće žalba apelacionom sudu, a ako to ne urodi plodom – i vrhovnom sudu. To znači da bi suđenje moglo da traje još dve godine – pravni sistem je mnogo sporiji od brzine razvoja informatičkih tehnologija.

I politika se uplela u ovo suđenje, jer je sudbina multimilijarderske kompanije od državnog interesa. Kongres pokazuje svoje interesovanje kroz saslušanja suprotstavljenih strana. Pred komitetom kongresa pojavili su se i Džoel Klajn, glavni čovek ministarstva pravde za pitanja monopola, odgovaravši na nezgodna pitanja republikanskih kongresmena i senatora koji ističu kako korisnici „Microsoftovih” proizvoda nemaju nikakve žalbe na proizvode koji kupuju, već da žalbe dolaze isključivo od konkurencije. I Bil Gejts se pojavio pred komitetom, što su analitičari okarakterisali kao medijski potez: „Nisam došao da govorim o slučaju, već o nekim uzbudljivim stvarima koje vidim da se dešavaju u industriji i tehnologiji današnjice”, rekao je Gejts.

U cilju poboljšavanja imidža kompanije „Microsoft” je u aprilu započeo opsežnu medijsku kampanju kako bi se javnosti predočilo da je reč o kompaniji koja sve što radi, radi u interesu korisnika PC-a. U novinama su zakupljivane čitave stranice, a na televiziji se vrteo spot od 30 sekundi u kojem je u glavnoj ulozi bio Bil Gejts lično. Tema spota bile su inovacije, mantra koju „Microsoft” ponavlja još od početka suđenja 1998. godine. Gejts se priseća kako je pre 25 godina osnovao „Microsoft” da bi „zauzdao snagu PC-a i poboljšao život ljudi”. Zatim kaže: „Personalni kompjuteri su transformisali našu ekonomiju i izvršili temeljan uticaj na naš način života i učenje naše dece. Danas je cilj nas u ’Microsoftu’ da stvorimo sledeću generaciju softvera, da nastavimo sa inovacijama i poboljšavamo stvari koje radimo za vas. Najbolje tek dolazi.”

Protivnici tvrde da „Microsoft” ne vrši nikakve tehnološke, već isključivo marketinške inovacije: kupiti kompanije koje imaju interesantan proizvod i integrisati ga u Windows, ili ukoliko se ne mogu kupiti, razviti ga sopstvenim snagama (i deliti ga besplatno, rekli bi zlobnici).

Interesantan je „Microsoftov” argument pred sudom da Windows ne drži monopol, navodeći pri tom primer sve popularnijeg Linuxa. Međutim u samim dokumentima kompanije objavljenjim na Webu vidi se da ona nema nameru da napravi Office za Linux, jer smatra da Linux nije dostojan takmac Windowsu, da nije konkurentan i da nema dovoljan broj korisnika. Time je „Microsoft” sam sebe poklopio i na kraju priznao da kada je govorio o sve popularnijem Linuxu, na umu je imao ljude koji ga koriste kao server, a ne prvenstveno kao desktop operativni sistem. A, suđenje se upravo bavi „Microsoftovim” uticajem na proizvode za najšire mase.

Monopolista ostaje monopolista

Međutim, ovih dana se čuju nove optužbe na račun „Microsofta” – za monopolističke poteze na tržištu servera! Iako kompanija ovde nije u apsolutnoj prednosti već sa NT-om drži trećinu tržišta, optužena je za ugradnju izvesnih funkcija u osnovu verziju Windowsa 2000 (Professional) koji jedino funkcionišu sa Windows 2000 Serverom. Korisnici „Novellovog” softvera za deljenje direktorijuma i štampača, koji je lepo radio na prethodnim verzijama Windowsa, primorani su da kupe skuplju server verziju Windowsa 2000 kako bi mogli da ga koriste. Protivnici kritikuju i Active Directory, centralno skladište informacija u Windowsu 2000, jer najbolje radi baš sa „Microsoftovim” programima.

„RealNetworks”, kompanija poznata po programu RealAudio Player, pretnju vidi u novom Windows Milleniumu, koji ove godine zamenjuje 98-micu. U njemu će najnoviji Media Player, koji ima mogućnost puštanja audio i video zapisa sa Interneta, a koji se do sada morao posebno nabaviti, postati integralni deo Windowsa.

Protivnici glavni problem vide u prednosti „Microsoftovih” programera da paralelno sa izradom nove verzije operativnog sistema mogu da prave i druge programske pakete, poput paketa Office, i tako u startu ostvare prednost nad konkurencijom. „Microsoft” se brani time što se svi API-ji i drajver interfejsi javno publikuju i da konkurenciji nije onemogućeno da pravi programe za Windows, naprotiv, da se pravi izuzetno mnogo programa i da mnoge kompanije i pojedinci od toga ostvaruju prihod. Windows, po njima, nije zatvoren već otvoren operativni sistem.

U svakom slučaju, dok se suđenje kompletno ne završi promeniće se još mnogo toga na tržištu računarskog softvera i hardvera. U kojoj meri će se promeniti i status najmoćnije softverske kompanije na svetu i kakvog će to uticaja imati na mnogobrojne korisnike, ostaje otvoreno pitanje o kojem će se još mnogo raspravljati.

Alexander SWANWICK