Microstar AGPhantom MS-8817, Elsa Gladiac MX (GeForce 2 MX)

Microstar AGPhantom MSI-8817

Napokon! Šta drugo reći ako se pogleda koliko je vremena prošlo od pojave neke kartice koja pored mnogo veće rupe u novčaniku donosi i odgovarajuće performanse. Svi se slažemo da su razni GeForce modeli i Voodoo 5 podigli standarde u grafičkim performansama računara na mnogo viši nivo, ali i da je cena koju je trebalo platiti za neki od ovih modela jednostavno prevelika. Vremenom su cene padale, ali nikada dovoljno nisko da bi bile pristupačne širem krugu korisnika.

Najnovije čedo firme „nVIDIA”, GeForce 2 MX je upravo grafički procesor za narodne mase. Performanse koje donosi do pre mesec dana bile su neverovatne u tom cenovnom rangu. Da li ste do pre mesec dana verovali da ćete za cenu boljeg TNT-a 2 bez ikakvih problema u radu (čitaj: igrama) koristiti rezolucije od 1024 x 768, i veće, u 32-bitnoj paleti?

Elsa Gladiac MX (GeForce 2 MX)

Dok je GeForce2 GTS pravljen kao beskompromisno rešenje za top konfiguracije, GF2 MX je trebalo da zauzme mesto u zlatnoj sredini, na tržištu gde su do pojave ove kartice vladale upravo TNT 2 i Voodoo 3. I dok je GF2 GTS svojim izlaskom digao mnogo prašine, za GF2 MX je bio rezervisan samo slabiji odjek, što ovaj čip definitivno ne zaslužuje.

Krenimo redom. Kao punopravni član familije GeForce2 proizvoda, i ovaj se čip poput GF2 GTS-a izrađuje u 0,18-mikronskoj tehnologiji, što predstavlja značajnu razliku u odnosu na 0,22-mikronsku koja je korišćena pri izradi prvih GeForce čipova. Ovo je donelo nekoliko bitnih prednosti: pre svega, omogućeno je povećanje brzine samih grafičkih procesora, smanjena je disipacija energije tj. zagrevanje i, ništa manje bitno, sama proizvodnja je pojeftinila.

Sam čip je u suštini oslabljena verzija GeForce 2 GTS. „Sakaćenje” u cilju pojeftinjenja proizvoda slično ovome „nVIDIA” već je jednom upotrebila i to sa TNT2 čipom i modelima koji su tada nastali, TNT2 Vanta i TNT2 m64. I ovi modeli su, poput GF2 MX, „oslabili” na brzini procesora i širini magistrale ka memoriji.

Prva razlika se odnosi to da u GF2 MX-u postoji 2 pipelinea za obradu podataka u odnosu na četiri, koliko imaju GF2 GTS i stari GeForce 256. Razlika postoji i između prve i druge generacije GeForce čipova i ogleda se količini tekstura koju jedan pipeline uspeva da obradi u jednom taktu. Dok je GeForce256 sposoban da obradi jednu teksturu u jednom taktu po pipelineu, druga GeForce generacija, što uključuje MX i GTS, dizajnirana je da obradi dve teksture po taktu po jednom pipelineu. Ovo u krajnjoj liniji znači da na istom taktu MX čip ima iste performanse kao i GF 256, dok je GF2 GTS duplo brži od oba. Međutim, pored ovog podatka u obzir treba uzeti i frekvenciju na kojoj rade sami čipovi, a tu je cela druga GeForce generacija superiorna u odnosu na prethodnu. GeForce 256 radi na 120 MHz, GF2 MX radi na 175, a GF2 GTS na čitavih 200 MHz.

Razlog zbog kojeg je MX čipu smanjena frekvencija na 175 MHz, iako je tehnološki potpuno jednak GTS-u, jeste to što ovako čip troši svega 4 W energije i ne zahteva aktivno hlađenje ventilatorom. Deluje nelogično da „nVIDIA” svesno umanji performanse čipu samo da bi mogao da radi bez hlađenja i tako ga minimalno pojeftini, ali to nije i jedina nelogičnost. Da bi dodatno smanjila cenu i ograničila performanse MX-a, „nVIDIA” je za korišćenje ovom čipu dodelila 64-bitni SDR i DDR SDRAM ili 128-bitni SDR SDRAM. 128-bitni DDR SDRAM koji je standardna opcija kod GTS modela, nije predviđen za MX-a, iako bi tek on omogućio MX-u da pokaže koliko može. Razlog je, najverovatnije, što bi se takav DDR MX opasno približio višestruko skupljim GTS modelima i perfomansama, ali i cenom. Kako sve ovo utiče na performanse? Iako sam MX čip teoretski raspolaže sa 350/700 megapixela/megatexela, što je primetno više od prve GeForce generacije koja raspolaže sa 480/480 i mnogo manje od GTS-ovih 800/1600, ovakvim odabirom memorije u startu su performanse kartica koje koriste ove čipove smanjene. Iako teorijski mnogo brži od GF 256, u radu se MX pokazao malo brži od GF 256 SDR modela, dok je model GF256 DDR ostao nedostižan. Prosto glupo zvuči da jedan GF2 MX sa 700 megatexela ima jednaku propusnu moć memorije kao GeForce 256 koji ima 480 megatexela. Da je memorija glavni krivac što MX ne postiže još bolje rezultate dokazano je i kasnijim oprobavanjem kartice u overclock režimu.

Od ostalih osobina treba izdvojiti da je ovo prvi model firme „nVIDIA” koji preko tehnologije TwinView podražava prikaz na dva ekrana. To međutim ne moraju da budu samo klasični monitori, već je najavljeno da će određeni modeli biti opremljeni i sa TV i digitalnim izlazima za LCD ekrane. Ovo će otvoriti još mnoga vrata MX čipu, jer pored Matrox G400 DualHead predstavlja jedino rešenje za dvomonitorski rad.

Pored ovoga GF2 MX je najavljen i kao prva kartica koja omogućava nešto što ljudi iz „nVIDIA-e” nazivaju Digital Vibrance Control (DVC). Međutim za razliku od TwinViewa koji je vrlo korisna stvar, DVC je u suštini samo još jedno podešavanje slike poput osvetljenja, kontrasta ili gamma kontrole. Rezultati koje daje DVC su jače i življe boje, ali nije primećena nikakva promena u definiciji ili jasnoći slike. Kasnije je i „nVIDIA” priznala da je to u stvari samo softversko rešenje, dakle ne nešto što je ugrađeno u sam hardver kartice, a od takvog rešenja ne treba očekivati nikakve specijalne mogućnosti. Zbog činjenice da je DVC samo poboljšanje novih drajvera, može se očekivati da će se ono kasnije pojaviti i na ostalim GeForce modelima.

Što se testiranja tiče, za potrebe ovog testa stigle su nam dve kartice, Microstar AGPhantom MSI-8817 i Elsa Gladiac MX. Kod oba modela GF2 MX čipu na raspolaganje je stavljeno 32 MB SDR „Samsungove” memorije brzine 6 ns. Kartice su vrlo kompaktne, samo malo duže od AGP slota i na njima je pored samog čipa, memorije i BIOS-a vrlo malo elektronike. Kvalitet štampane ploče je kod „Else” na najvišem nivou, dok je kod MSI-a „samo” zadovoljavajući. Kartice na sebi imaju samo hladnjake, bez ventilatora. Hladnjak je koji kod MSI-a dosta veći od samog MX čipa (oko 5 x 5 cm), dok Gladiacov hladnjak (3 x 3 cm) jedva pokriva površinu čipa. Kartice se i kada rade pri fabričkim vrednostima (175 MHz čip, 166 MHz memorija) dobrano greju i na dodir su vrlo vruće. Preporučuje se dogradnja ventilatora, dok je pri overclockingu on obavezan. Iako MX čip, kao što je to već navedeno, podržava TwinView, ni Gladiac ni AGPhantom nemaju drugih izlaza pored onog za monitor. To se međutim nikako ne može uzeti za minus, jer bi takav izlaz dodatno poskupeo kartice, a mnogi korisnici te mogućnosti nikada ne koriste.

Nakon ubacivanja kartica i podizanja Windowsa kupci „Microstarove” kartice će se vrlo neprijatno iznenaditi kada shvate da na propratnom disku nema drivera za ovaj model! Na disku postoji samo starija verzija Detonator drivera koja ne podržava MX čip. Srećom, novih, za MX obaveznih Detonator 6.18 drajvera na Internetu ima „na svakom ćošku” pa ih nije bilo problem „skinuti”, ali i dalje ostaje loš utisak o gluposti kakva se ne očekuje od firme poput „Microstara”. Nakon instalacije nove verzije drivera kartica je bez ikakvih problema proradila punom parom.

„Elsa”, s druge strane, ništa ne prepušta slučaju. Na disku koji dolazi uz ovu karticu pored samih drajvera dobijate mnoštvo korisnog softvera, od najnovijeg DirectX-a, preko raznih plejera, do nekolicine screen savera i demoa koji na veoma upečatljiv način pokazuju mogućnosti ove kartice. Sami drajveri se baziraju na Detonatoru i, sem vizuelno, malo se međusobno razlikuju. Treba napomenuti izuzetnu osobinu svih, pa i ovih, „Elsinih” drajvera, da se rezolucija i frekvencija osvežavanja ekrana mogu postaviti na bilo koju proizvoljnu vrednost. Dalje razlike ogledaju se u tome što „Elsa” ne podržava DVC, ali omogućava veći overclock time što maksimalne vrednosti takta za procesor/memoriju iznose 250/230 MHz. Maksimalne vrednosti kod običnih Detonatora su 225/210.

Što se tiče podržanih rezolucija i frekvencija osvežavanja, odavno je poznato da dobre grafičke kartice prevazilaze mogućnosti čak i najskupljih monitora, pa je takav slučaj i ovde. RAMDAC kod ovih kartica radi na 350 MHz, što omogućava rezolucije od 640 x 480 do 2048 x 1536 i osvežavanja od 60 Hz do 200 MHz. Kvalitet slike kod „Elsa” kartica nikad nije dovođen u pitanje, pa je tako i ovog puta. Slika je oštra i jasna, dok je kod MSI kartice nešto lošija, taman toliko kolika je i razlika u ceni ovih kartica.

Performanse obe kartice veoma izjednačene i razlika skoro da nema. Kao i 3D, i 2D performanse GF2 MX čipa su odlične. U potpunosti će zadovoljiti svakoga, sem u najprofesonalnijoj primeni, gde ipak važe malo drugačiji uslovi. Obe kartice podržavaju full ICD OpenGL i na polju profesionalnog 3D rada donose novo iznenađenje, postignuvši preko 90 odsto performansi GF2 GTS modela. U 2D radu ova kartica postiže od 70-90 odsto performansi GTS-a. I u 2D i 3D profesionalnom radu ove kartice iza sebe ostavljaju GeForce 256 SDR i DDR modele.

Kartice su oprobane i u overclock režimu gde je MSI prvi put bio ispred „Else”. Rezultati koje su postigle obe kartice su odlični, dok se za MSI može iskoristiti i reč fantastični. Dok se Gladiac zaustavio na 200/200, AGPhantom je bez ikakvih anomalija radio i na 225/210 MHz. Nažalost, ovo su maksimalne vrednosti koje su drajveri dozvolili, tako da je moguće da ova kartica može i više. Najveći procenat ubrzanja donosi overklokovanje memorije, jer kada se poveća samo radni takt MX čipa dobijaju se zanemarljivi dobici, ali se sa povećanjem takta memorije dobija gotovo proporcionalno povećanje performansi. Nakon overkloka čipa i memorije performanse MSI-a su skočile za čitavih 30 odsto i time se izjednačile sa onima koje postiže GF 256 DDR. „Elsina” kartica je doživela povećanje od, i dalje odličnih, 20 odsto i time sustigla pomenuti GeForce l. Napominjemo da je za potrebe overklokovanja na kartice postavljen i ventilator, bez kojeg ne bi bilo moguće postići ovakve rezultate.

Iz svega ovoga vidi se da je glavno ograničenje ove kartice memorija, a ne grafički procesor. MX čip daje mnogo, mada bi mogao i više da ga „nVIDIA” nije, prevashodno zbog cene ali i zaštite interesa GF2 GTS modela, svesno ograničila memorijom. To međutim ne sprečava MX-a da tržištu ponudi performanse jednog GeForcea 256 SDR i mnogima maksimalno pojednostavi izbor sledeće grafičke kartice.

Saša UZELAC