Intervju sa ekipom YU NIC-a

Poplava informacija o „cyber-novotarijama koje će promeniti naš život” neopravdano nam je skrenula pažnju sa pravih vrednosti Interneta i ljudi koji su te vrednosti godinama ugrađivali u same temelje Mreže

Tokom proteklih nekoliko godina bili smo svedoci ubrzanog razvoja svih oblika elektronske trgovine i komercijalizacije skoro svih aspekata korišćenja Interneta. Poplava informacija o „cyber-novotarijama koje će promeniti naš život” neopravdano nam je skrenula pažnju sa pravih vrednosti Interneta i ljudi koji su te vrednosti godinama ugrađivali u same temelje Mreže. Daleko od blještave svetlosti e-biznisa i milionskih obrta, isti ljudi se i danas brinu da Internet nesmetano funkcioniše, da se mrežni servisi stalno poboljšavaju i da korišćenje „Mreži svih mreža” bude pristupačno širokoj populaciji.

Ovom krugu ljudi pripadaju i članovi ekipe jugoslovenskog NIC-a (Network Information Center). Među najbitnijim dužnostima ove ekipe spada održavanje baze podataka o svim Internet domenima registrovanim u okviru jugoslovenskog top-level domena (TLD) tj. svim Internet adresama sa nastavkom .yu. Pored toga, članovi iste ekipe bave se i dodelom Internet protokol (IP) brojeva u okviru jugoslovenske akademske mreže.

Sve ovo, kao i činjenica da se o radu YU NIC-a malo zna u javnosti, bilo je dovoljno za upriličenje podužeg razgovora sa dva člana ekipe koji su ovu organizaciju i osnovali. Za „Svet kompjutera” govorili su gospođa Mirjana Tasić, upravnik Računarske laboratorije Matematičkog fakulteta u Beogradu i administrator domena .yu i gospodin Božidar Radenković, profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i administrator domena .co.yu.

Istorija i geografija

Priča o počecima rada jugoslovenskog NIC-a ujedno je i priča o počecima Interneta u Jugoslaviji. Možete li nam ispričati deo te priče?

MT: Povezivanje Jugoslavije u globalne elektronske mreže počelo je krajem osamdesetih. U to vreme na starom kontinentu funkcionisala je evropska akademska istraživačka mreža (EARN) koja je bila sponzorisana od strane IBM-a i zasnovana na IBM-ovoj tehnologiji. Godine 1988. tadašnji PMF, sada Matematički i Hemijski fakulteti Univerziteta u Beogradu, predložio je da se naš Univerzitet priključi toj istraživačkoj mreži. Uz veliku pomoć IBM-ovog predstavništva za Jugoslaviju, Univerzitet u Beogradu ubrzo je dobio mogućnost da postane čvorište EARN-a. Sticajem okolnosti, meni je zapalo da uspostavim to čvorište, jer sam u to vreme radila na administraciji sistema koji je mogao da odgovori tehničkim zahtevima EARN-a. Naša prva međunarodna veza, na relaciji Beograd-Linc, proradila je 1989. godine.

EARN je koristio potpuno različitu tehnologiju od današnjeg Interneta. Pošto je jednostavnost familije protokola TCP/IP uzrokovala nagli razvoj ARPANeta (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila potreba za uspostavljanjem neke vrste mosta koji bi omogućio razmenu elektronske pošte i fajlova između EARN-a i ARPANeta. Ulogu ovog mosta odigrala je mreža po imenu BITNET, a za potrebe tog povezivanja Jugoslavija je dobila svoj Internet domen – .yu. Kako je projekat akademske mreže za SFRJ pored Univerziteta u Mariboru vodio i institut „Jožef Štefan” iz Ljubljane, ova institucija je registrovala jugoslovenski Internet domen, negde između 1990. i 1991. godine.

Da bismo obezbedili prostor za dalji razvoj naše akademske mreže, 1991. godine registrovali smo dve B-klase IP brojeva (tj. opsege 147.91.* i 160.99.*), za Beogradski i Niški univerzitet. To su bili prvi koraci Interneta na našim prostorima...

U vreme kada se Jugoslavija raspala, na spisku međunarodnih skraćenica za države ISO-3166 (prema kojem se određuju nazivi nacionalnih top-level domena) stavka „yu” označavala je SFR Jugoslaviju. Kako je nakon raspada SFRJ priznato novo stanje stvari?

MT: To je bila bitka koja je trajala sve do sredine 1993. godine. Neposredno po raspadu zemlje mrežni saobraćaj sa Jugoslavijom bio je obustavljen, a 1992. godine, kada su Jugoslaviji uvedene sankcije od strane UN, naša zemlja je isključena i iz međunarodne akademske mreže. Projekat akademske mreže bio je državni projekat i kao takav prvi na udaru sankcija...

Nakon što su Slovenci registrovali svoj nacionalni domen .si, poslala sam jedno pismo kolegama u Ljubljani i ljubazno ih zamolila da sada, kada im jugoslovenski domen više nije potreban, isti ustupe SR Jugoslaviji. Na ta pisma mesecima niko nije odgovarao, pa sam onda odlučila da se obratim međunarodnim i evropskim institucijama koje se bave administracijom u okviru Interneta. Pisma sam uputila na adrese pokojnog Džona Postela, predsednika IANA (Internet Assigned Numbers Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Réseaux IP Européens). U tom pismu sam objasnila da se SFRJ raspala, da smo mi ostali deo Jugoslavije, te da nama treba da pripadne i administracija jugoslovenskog Internet top-level domena (TLD). Prepiska je trajala sve do proleća 1993. godine i tokom tog perioda doživeli smo mnogo ružnih stvari i pokušaja sabotaže od naših slovenačkih kolega. No, bili smo uporni i Džon Postel je na kraju presudio u našu korist.

Dakle, top-level domen nam je na kraju vraćen, ali pravi posao je tek počinjao jer je sada domen trebalo negde „udomiti”. To je bio veliki problem. Zemlja je bila pod sankcijama i inostranim organizacijama je bilo zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa jugoslovenskim projektima koji su imali državni karakter. Kontaktirali smo tada naše kolege i prijatelje širom sveta, sa molbom da ugoste jugoslovenski top-level domen. Ubrzo smo primili pozitivan odgovor od našeg prijatelja Karla Deningera, koji je radio za Internet provajdera MCS.com. Karl se ponudio da ugosti jugoslovenski top-level domen, ali uz uslov da ne mora da se bavi upisivanjem novih .yu adresa u bazu domena.

Ova ponuda je prihvaćena, jer je MCS imao odličnu mrežnu infrastrukturu i stabilne servere koji su omogućavali „vidljivost” jugoslovenskih adresa non-stop, 356 dana u godini. No, pošto od Karla nismo mogli da očekujemo dodavanje novih .yu domena, odlučili smo da kreiramo poddomene .co.yu i .ac.yu i za njih potražimo druge ljude koji bi bili raspoloženi da nam pomognu oko dodavanja novih .yu adresa. Domaćine za naše poddomene našli smo u Švajcarskoj, Americi, Engleskoj... ukratko, gde god smo pronašli naše ljude koji su administrirali UNIX sisteme neprekidno povezane na Internet.

Cela stvar je tako funkcionisala sve do leta 1995. godine. Tokom tog perioda, putem određenog broja tajnih i polutajnih kanala (dobijenih takođe zahvaljujući jugoslovenskim studentima na stranim univerzitetima) švercovana je samo elektronska pošta.

Situacija je postala mnogo lakša krajem 1995. godine, jer su tada uspostavljene neke telekomunikacione linije prema inostranstvu. Ubrzo su se pojavili i prvi domaći komercijalni Internet provajderi – „EUnet” i „Beotel”, a jugoslovenski TLD je tada premešten sa MCS-a na servere „EUneta” u Holandiji.

Danas se, konačno, primarni name serveri za .yu domen i sve poddomene nalaze u Jugoslaviji, na našim serverima.

ICANN i finansije

Pre dve godine sve nas je rastužila tragična smrt Džona Postela, a organizaciju kojom je on upravljao (IANA) zamenilo je novo telo zaduženo za poslove dodele „imena i brojeva” na Internetu – ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers). Način formiranja i funkcionisanja ove organizacije podigao je mnogo prašine u cyber prostoru, a sam ICANN je okarakterisan kao nedemokratska struktura koja ne deluje u skladu sa otvorenim principima Interneta, već isključivo sprovodi volju uticajnih e-biznismena. Među kontroverznim planovima ICANN-a nalazi se i predlog o redefinisanju odnosa sa svim nacionalnim registrima domena, a takođe i zahtev za učešćem svih registara u godišnjem bužetu organizacije. ICANN se nažalost ne može lako zaobići, jer ima kontrolu nad takozvanim root serverima, koji sadrže informacije o adresama name servera svih nacionalih registara i stoga služe kao polazna tačka za većinu DNS upita na Internetu. Pošto se među nacionalnim registrima nalazi i jugoslovenski, da li nam možete reći kakve je kontakte ekipa YU NIC-a do sada imala sa ljudima iz ICANN-a i kakvi su vaši komentari povodom njihovih zahteva?

MT: Mi smo imali kontakte sa ljudima iz ICANN-a, uglavnom putem elektronske pošte, ne lično. Oni su od samog početka tražili da se plaća godišnja članarina. Fakture za ovu godinu smo dobili odavno. Iznos koji nam je određen za plaćanje je nekoliko hiljada dolara, a određen je prema broju domena sa nastavkom .yu. Mi još uvek nismo platili pomenuti iznos jer postoji veliki broj nejasnoća u vezi sa našim obavezama prema ICANN-u, a sličan stav imaju i ostali nacionalni registri.

Dok se odnosi između ICANN-a i nacionalnih registara ne razjasne, nećemo plaćati nikakvu članarinu, a ubeđena sam da niko ne sme da nas izbriše sa root servera jer bi to predstavljalo ogroman presedan na Internetu. Nas trenutno čuva otvorena arhitektura Mreže i nadajmo se da će tako ostati i u budućnosti.

BR: ICANN je zapravo osnovan pre da bi se striktno definisali odnosi na Internetu i rešilo pitanje pravne arbitraže u sporovima oko domena, nego da bi se efikasno rešila tehnička pitanja kao što su koordinisanje raspodele IP brojeva i otvaranje novih top-level domena.

MT: Tačno tako. „Network Solutions”, koji je donedavno imao apsolutni monopol u oblasti komercijalnog registrovanja domena sa generičkim nastavcima (.com, .net i .org), još uvek nije vezan skoro nikakvim obavezama za ICANN. Posledica toga je da se stalno dešavaju skandali u vezi sa funkcionisanjem sistema Internet domena (DNS). Recimo, pre nekoliko meseci šest domaćih Internet provajdera ostalo je tri dana bez svojih domena samo zato što je „Network Solutions” „zaboravio” da zatvori bezbednosnu rupu u svom sistemu za automatsko ažuriranje podataka, što su odmah iskoristila neka deca i poigrala se nakratko sa upisima u bazi...

Kad smo već kod troškova, da li nam možete reći ko finansira rad YU NIC-a?

MT: Trenutno niko! Do 1997. godine Ministartsvo za nauku i tehnologiju Srbije je izdvajalo određena sredsva za administraciju i funkcionisanje YU NIC-a, u okviru republičkog projekta za uspostavljanje sistema naučno-tehničkih informacija (SNTIS). Od sredine 1997. godine profesor Božidar Radenković sa saradnicima, profesor Đorđe Paunović i Nenad Krajnović sa Elektrotehničkog fakulteta i ja odvajamo mnogo od slobodnog vremena pre svega u proces održavanja baze .yu domena. Ovaj posao radimo kao volonteri, bez ikakve novčane naknade.

YU NIC se inače nalazi u oblasti ingerencija Republičkog ministarstva za nauku i tehnologiju tj. u okviru projekta za uspostavljanje SNTIS. Mi imamo dobre kontakte sa komisijom za SNTI u okviru pomenutog Ministarstva, ali nedostatak sredstava je, pretpostavljamo, naterao Ministarstvo da prestane da finansira rad ljudi na ovom poslu.

Pravila i promene

Otvaranje Internet domena u okviru jugoslovenskog top-level domena regulisano je Pravilnikom čija se kopija može naći na adresi www.nic.yu. Ko je inicijalni autor Pravilnika i ko je nadležan za menjanje Pravilnika i odobravanje izmena?

BR: Autori prve verzije Pravilnika bili smo gospođa Tasić, profesor Paunović i ja. Svesrdno smo se trudili da u Pravilnik ugradimo preporuke iz odgovarajućih RFC dokumenata, najbolja iskustva nacionalnih registara drugih zemalja, ali i sve specifičnosti našeg mentaliteta.

MT: Takođe, uvek smo se trudili da Pravilnik o otvaranju domena bude usklađan sa našim realnim mogućnostima, te da se ničim ne ugrozi nivo kvaliteta našeg servisa.

BR: Što se tiče odobravanja Pravilnika i svih izmena - za to je zadužena već pomenuta komisija za SNTI. Ta komisija je, na naš predlog, odobrila sve dosadašnje verzije Pravilnika.

Kako se ostvaruje uticaj javnosti na rad NIC-a? Kako zainteresovani korisnici Interneta mogu da pomognu?

BR: Pre unošenja izmena u Pravilnik, članovi našeg tima se konsultuju sa predstavnicima Internet provajdera, stručnjacima sa Univerziteta, kolegama iz drugih nacionalnih registara, a u obzir se uzimaju i sugestije koje dobijamo od jugoslovenskih korisnika Interneta. Tek posle tih konsultacija predlog izmena se podnosi na usvajanje komisiji za SNTI.

Najbolje bi bilo da svi koji misle da bi stvari u domenu naše odgovornosti trebalo drugačije regulisati, svoje sugestije upute na e-mail adresu koju prate svi članovi ekipe YU NIC-a: hostmaster@nic.yu. Takođe, predlozi i sugestije mogu se slati i direktno na adresu komisije za SNTI u Ministratstvu za nauku i tehnologiju Srbije.

Pravilnik trenutno propisuje da domene mogu posedovati isključivo pravna lica i to samo po jedan, te da fizička lica ne mogu posedovati domene. Da li će (i kada) ovo ograničenje biti ukinuto?

BR: Fizička lica i ostale organizacije moći će da poseduju više domena kada se naš servis komercijalizuje. No, to i nije baš tako jednostavno uraditi, jer prvo treba dobro regulisati probleme preprodaje domena i naći zadovoljavauće rešenje za konflikte oko zaštićenih imena u nazivima Internet domena. Ove stvari nisu još rešene na zadovoljavajući način ni na globalnom nivou, a mi smatramo da nije pametno donositi ishitrene odluke.

Kao što se može zaključiti iz cele dosadašnje priče, trenutni Pravilnik je rezultat velikog broja kompromisa. Ipak, Pravilnik je sačinjen tako da što manje utiče na razvoj jugoslovenskog dela Interneta. Ako uporedite naš Pravilnik sa istim dokumentom ostalih evropskih zemalja, videćete da su naša pravila prilično liberalna. U Francuskoj, recimo, morate da prođete kroz neviđenu birokratsku torturu dok ne dobijete odobrenje da registrujete .fr domen...

Uz veoma malo napora, svako ko želi može besplatno da dobije sopstveni .yu domen, a, složićemo se, na domaćem Internetu realno postoje mnogo veća ograničenja od onih sadržanih u Pravilniku o registraciji domena...

Da li je u dosadašnjem radu našeg TLD registra bilo slučajeva zloupotrebe od strane korisnika? Da li ste bili prinuđeni da nekome ukinete domen?

MT: U dosadašnjem radu registra imali smo samo jedan incident. Naime, neka firma je uspela da dođe u posed većeg broja .co.yu domena i počela da ih nudi na prodaju. Čim smo saznali za to ugasili smo domen pomenutoj firmi, jer preprodaja domena (koji su uz to dobijeni besplatno) predstavlja, najblaže rečeno, neprihvatljivo ponašanje na Internetu, a potpuno je u suprotnosti i sa važećim Pravilnikom.

Da li ste u dosadašnjem radu registra imali problema s neke druge strane? Da li je neko vršio druge vrste pritisaka na vas?

MT: Znate kako je – ko radi, taj i greši. No, mi se trudimo da naš posao radimo savesno, bez obzira na okolnosti i uvek gledamo da zadovoljimo neki opšti društveni interes.

Što se tiče primedbi, njih uvek ima. Recimo, bar jednom godišnje pojavi se neka grupa korisnika Interneta koja sebe proglasi „glasnikom” Internet zajednice i onda zahteva od nas da im, ni manje ni više, prepustimo kontrolu nad registrom jugoslovenskih domena. Da stvar bude još čudnija, nijedna od tih grupa ne poseduje tehničku infrastrukturu, niti potrebno znanje i prethodno iskustvo u poslovima administracije jednog takvog registra.

BR: Pritisci dolaze i s druge strane. Imamo stalan pritisak od strane domaćih Internet provajdera koji putem uticaja na YU NIC žele da uguše konkurenciju. Bilo je tu svačega, od ponuda lepih novčanih iznosa do zanimljivih poslovnih ponuda... No, ekipa YU NIC-a je od početka usvojila jasan stav prema takvim ponudama. Od početka rada niko nije prihvatio takve ponude i zaista smo se trudili da, u skladu sa najboljom tradicijom Interneta, svima obezbedimo jednake startne mogućnosti.

Zloupotreba i pritisci

Da li je do sada bilo sporova oko jugoslovenskih Internet domena i kako ste se vi odnosili prema tim slučajevima?

BR: Bilo je nekoliko sporova tokom proteklih nekoliko godina, ali smo se mi u svim slučajevima proglasili nenadležnim. Smatramo da nije naša dužnost da arbitriramo u sporovima oko Internet domena i taj posao prepuštamo redovnim sudovima. Naša je jedina obaveza da stranama u sporu objasnimo činjenično stanje i na kraju postupimo prema važećoj odluci suda.

Resursi i statistike

Recite nam na kraju sa kakvim resursima trenutno raspolaže YU NIC? Možete li sa nama da podelite i neke zanimljive statističke podatke u vezi sa .yu domenima?

MT: Od ljudi koji se bave registracijom domena tu su profesor Boža Radenković za .co.yu domene, magistar Nenad Krajnović za .ac.yu i .org.yu domene, a ja sam zvanični administrator .yu top-level domena. Nama pomaže i nekoliko mlađih saradnika, koji rade zaista značajan posao na razvijanju aplikacija za delimično automatizovanje procesa registracije domena i održavanje integriteta naše baze domena.

Što se tiče mašinskih resursa, naši serveri rade isključivo na firmiranim UNIX serverima. To su kvalitetni i pouzdani Sun Enterprise serveri, koji su u stanju da neprekidno rade i po 200 dana bez bilo kakvih padova ili resetovanja, tako da sa te strane nemamo apsolutno nikakvih problema.

Svi ključni name serveri povezani su višestrukim poprečnim vezama sa najvećim domaćim Internet provajderima, tako da je pristupanje podacima u bazi domena maksimalno brzo. Pored toga, sekundarni name serveri za .yu domen nalaze se i na mnogim mrežnim čvorištima širom sveta, tako da je i pristup iz inostranstva prilično brz.

BR: Od zanimljivih statističkih podataka posebno bih izdvojio ukupan broj registrovanih domena u .yu prostoru – u bazi trenutno imamo nešto više od 6000 aktivnih domena. Od tog broja, .co.yu domeni čine više od 80%, a za njima vlada i najveća potražnja. Dnevno dobijamo oko sto zahteva za otvaranje novih .co.yu domena, dok nam za domene sa nastavcima .org.yu, .ac.yu, .edu.yu itd. stiže tek oko 5-10 zahteva nedeljno.

Slobodan MARKOVIĆ