Oživljavanje starih igara je u poslednje vreme veoma popularno. Jedna takva igra iz davne 1982. godine pod imenom Reach for The Stars (RfTS) omogućavala je igračima vladavinu svemirom i ujedno definisala žanr svemirskih strateških igara. Mnogo godina kasnije, slavni „SSI” i njihovi ponosni vlasnici „Mattel Interactive” ujedinili su se s originalnim dizajnerima RfTS i pred nama je moderna verzija za tekuću godinu.

Osnovna priča igre je jednostavna. Ljudska civilizacija je u budućnosti postala veoma bitna sila u svemiru. Otkrićem motora za postizanje brzine svetlosti omogućena je kolonizacija dalekih planeta van Sunčevog sistema. S proširenjem i novim kolonijama, došlo je do prvih ratova s vanzemaljskim rasama. Prvi neprijatelji bili su gušteroliki Saurischi. Oni su ubrzo poraženi, ali se nova pretnja nadvila nad ljudski rod i ostatak vasione. Neobična insektoidna rasa The Hive sve gazi na svom ratnom putu. Mnoge rase, uz ljudsku, ujedinile su se pod istim barjakom kako bi jednom za svagda stali na put insektoidnom zlu, ujedno ignorišući sopstvena neslaganja.

Postoji samo jedna kampanja u igri. To je skup povezanih scenarija koji govore o ratu saveza rasa protiv The Hive, omogućujući igraču da isproba razne rase kroz misije. Pored osnovnih modova, kampanje i zasebnih scenarija, treba napomenuti da RfTS sadrži odličan Editor za pravljenje sopstvenih random kampanja, novih rasa, tehnologija i scenarija.

Svemirsko okruženje u RfTS naseljeno je s 16 različitih rasa, a igrač ih može probati tokom igre. Svaka je definisana kroz nekoliko statističkih podataka, od kojih je najbitnija kakva je potrebna klima da bi se planeta kolonizovala. Na primer, ljudima, Outies i Combine treba planeta bogata kiseonikom i s umerenom toplotom. Rase imaju oznaku koja ukazuje priraštaj stanovništva, iskazujući koliko se rasa brzo razmnožava; tu je takođe podatak o umešnosti u trgovini, pokazujući koliko je rasa tolerantna u sporazumevanju i razmeni dobara s drugim rasama. Na primer, foto-sintetički Sprnadol brzo se razmnožavaju, ali nisu pametni za trgovinu kao ljudi. Postoji i podatak o brzini paljbe (rate of fire) i odbrambenoj moći (defense ferocity) koje označavaju borbenu sposobnost određene rase u raznim situacijama. Narvano, glavni negativci The Hive imaju vrlo visoko kotirane obe statistike. Tehnološki razvoj razlikuje se od rase do rase, tako da postoji karakterističan dizajn svemirskih brodova za svaku rasu.

Da bi proširio svoju Imperiju igrač mora kolonizovati planete, od kojih svaka ima po tri karakteristike: temperaturu, atmosferu i gravitaciju. Pomenuta kompatibilnost određene rase s karakteristikama planete određuje veličinu objekata koji se mogu izgraditi na površini planete. Recimo, ljudi mogu graditi ogromne objekte na svim planetama koje podsećaju na Zemlju, dok na planetama s hlornom atmosferom i jakom gravitacijom mogu graditi isključivo malene objekte. Kada matični brod za kolonizaciju planete sleti na istu, može početi izgradnja; omogućeno je pravljenje objekata za izgradnju brodova, industrijskih građevina, istraživačkih objekata i naravno, odbrambenih objekata. Svaki objekat ima funkciju u napredku imperije: npr. brodogradilište pravi više brodova, industrijske građevine obezbeđuju resurse, itd. Ne postoji mikromenadžment i naseljavanje površine planete, najviše zbog malog broja dostupnih građevina. Ipak, i taj limitiran broj objekata poslužiće igraču za odbranu i širenje sopstvene imperije.

Kako se tehnologija unapređuje, tako igrač može koristiti nov dizajn brodova kako bi svoju flotilu uvek držao u top-formi. Svaki brod koji igrač samostalno dizajnira (costum build) bazira se na osnovnom dizajnu korita npr. Dreadnaught ili Destroyer. Manji brodovi su jeftiniji i mogu se proizvoditi u ogromnim količinama, dok su veći brodovi skuplji, ali se mogu nakrcati raznim štitovima, ECM pakovanjima, oružjem koja se postavlja u karakteristične slotove. Svako „korito” ima nekoliko slotova koji se mogu popuniti sa energetskim, raketnim ili odbrambenim projektilima.

Razmirice između dve zaraćene rase i kulture, rešavaju se jedino oružanim sukobom, što je ujedno centralni deo igre. Postoje dve taktičke odluke koje igrači mogu doneti pri sukobu: odrediti formaciju svoje flote i udaljenost s koje žele da napadnu protivnika. Određene formacije su efektnije od drugih; podaci o svakoj formaciji dati su pri dnu ekrana tokom borbe. Odabir idealne formacije zavisi od pogađanja koju će formaciju protivnik iskoristiti i kao kontrameru iskoristiti suprotnu formaciju koja mu može naneti veću štetu i osigurati pobedu. Udaljenost, u suštini, zavisi kakvo oružje ima flota, za blisku ili za dalekometnu borbu. Kada se svi ovi parametri odrede može otpočeti borba gde brodovi pucaju jedni na druge, i tako u krug sve do potpunog istrebljenja jedne strane. Jedan interesantan aspekt je bombardovanje planeta. Brodovi iz orbite mogu gađati ciljeve na planeti kako bi smanjili populaciju i kada se broj stanovnika svede na razuman nivo, izvrši se invazija pomoću nekoliko transportera punih marinaca. I borba brodova u svemiru i invazija na planetu mogu koristiti specijelne kontingente marinaca kao dodatni udarac protivniku.

RfTS je lepo zamišljena igra i zabavna na trenutke, ali je previše jednostavna za današnje pojmove. Manjak većeg strateškog planiranja, izgradnje većeg broja objekata i loše realizovani svemirski obračuni čine igru veoma siromašnom.

Branislav BABOVIĆ