Preživeli alat za stvaranje krajolika

Programi za renderovanje pejsaža oduvek su bili popularni među vlasnicima računara. Od samog starta postojala je ta magična privlačnost ka veštačkim svetovima koje su ovi programi stvarali. Poslednjih godina moramo da priznamo da su se sva ostvarenja u ovoj klasi svela na samo jedno „slovo”: Bryce. Vista Pro, verovatno jedna od najpopularnijih rendaljki iz domena prirodnih pejsaža, koju pamtimo još iz doba Amiga računara, nestala je bez traga u moru novog softvera, dok drugi program iste namene World Construction Set nikada nije ni mogao pravedno da uđe u trku. Kada se pojavila prva verzija Brycea, većina nas je imala 486 računare, a program nas je osvojio svojom jednostavnošću i prelepim komandnim interfejsom. Istina je da nikada nije spadao u brzinske šampione, pogotovu pri maksimalnim vrednostima kvaliteta scena, ali je to nadoknađivao sjajno urađenim slikama i dobrim upravljačkim interfejsom.

Verzija 5 izašla je pod okriljem softverske kuće „Corel” (baš kao i 4. verzija), ali svi koji se razumeju u tematiku znaju da su tvorci ovog programa momci iz „Meta Creationsa”, firme koja stalno postavlja standarde kada je u pitanju grafički dizajn programa. Upravo iz tog razloga upravljački interfejs Brycea ostao je potpuno identičan ranijim verzijama i prosto je neverovatno da i pored svoje vremešnosti i dalje izleda lepo i funkcionalno. Jedina stvar koja smeta jeste pojava pull-down menija koji su doduše skriveni u gornjem delu ekrana, ali ćete kad-tad morati da posegnete za njima, čime se narušava estetska vrednost programa. Novina ima mnogo, ali su one nevidljive za neiskusnog korisnika, pa se otkrivaju zavirivanjem „ispod haube”. Krenimo redom.

Bryce je i dalje veoma spor program. Možda smo očekivali previše od njega, ali se iole kompleksnije scene renderuju po desetak minuta, što je stvarno previše ako se u obzir uzme činjenica da smo ga probali na Duronu na 700 MHz i čitavih 320 MB memorije. Ovakve stvari prilično nerviraju, pogotovu ako se „otkačite” i pustite mašti na volju. Na kraju će vam se sigurno sve smučiti jer dok dočekate da se scena iscrta, bez problema možete da odgledate seriju, večerate, džogirate... Tu su i dve nove vrste objekata, Metaballs i Tree. Metaballs predstavlja neku vrstu fuzionisanih lopti (sfera) od kojih možete praviti čudne figure i efekte, dok Tree (drvo) predstavlja pravu malu fabriku drveća. Postoji čak 60 različitih vrsta drveća, a svako možete podešavati do mile volje (boju, suvo lišće, sveže lišće, kvantitet lišća, izgled grana...). Poboljšan je i rad sa izvorima svetla pa sada gotove slike izgledaju znatno realnije i lepše. Noćno nebo je obogaćeno položajem zvezda kakve bi bile da ih zaista posmatramo sa Zemlje, ubačeni su meteoriti i komete, a tu je i nova rutina za verniji prikaz. Ako vam se prostor za renderovanje učini suviše mali, postoje i dve nove rezolucije od 2048 x 2048 pikesela (nazvane popularno gigantic) i 4096x4096 piksela za simuliranje površina celih planeta. Mi se nismo usudili da probamo nešto da renderujemo u njima, od bojazni da računar narednih nekoliko dana neće biti u operativnom stanju. Po rečima autora i upravljački interfejs je pretrpeo izmene (mada smo već konstatovali da je vizuelno potpuno isti), tako da bolje reaguje na komande korisnika i olakšava rad, ali o tome u toku testiranja nismo uspeli da donesemo sud pošto je rad u Bryceu ionako bio ugodan i lak.

Ne treba posebno napominjati da je za pokretanje Brycea potrebno imati što više procesorske snage i ogromnu količinu memorije. Ipak, ako nameravate da radite s manjim modelima biće dovoljno i 128 MB RAM-a i procesor brži od 300 MHz. Za kompleksnije modele proučite lekciju iz matematike koja se zove geometrijska progresija!

Na hard disku Bryce zauzima 115 MB i ne zahteva originalni CD medij u drajvu nakon instalacije. Drugi CD je prepun primera, materijala i ostalih sitnica koje vam mogu zatrebati, mada su gotovo svi urađeni u verziji 4 što je baš čudno za jednu veliku kuću kakva je „Corel”. Čak je i oficijelni sajt loše ažuriran, pa ne očekujte previše pomoći od njega.

Vladimir PISODOROV