Igranje na Zapadu sve više poprima oblik biznisa umesto zabave. Mnogi poznati klanovi počeli su da se organizuju u profesionalna udruženja čiji je glavni cilj da se što bolje plasiraju na takmičenjima. Pored igrača, u klanovima sada postoje osobe zadužene za odnose s javnošću, organizaciju mečeva, treneri, pa čak i sparing partneri. Glavni „krivac” za ovakvu profesionalizaciju jeste CPL, koji je visokim novčanim nagradama privukao mnogo pažnje i brojne interesente.

Jugoslovenski klanovi još imaju osnovnu svrhu: druženje, zezanje i uživanje u igrama. Dok je vladao Quake 2 postojalo je nekoliko većih klanova i mala, ali odana zajednica koja se okupljala po Sezamovim i Drenikovim serverima. Sa porastom broja turnira i popularizacijom CounterStrikea došli su ’neki novi klinci’. Trenutno su najjači klanovi oni koji imaju neku igračnicu kao sponozora. To je logično, jer i pored odličnih botova, ništa ne može da zameni čoveka kao protivnika.

Vežba čini svoje, pa su sada izdvojila 3-4 klana koji se nadmeću za prvo mesto u Beogradu: VX, SVI, Risk, G. I u Novom Sadu i Vršcu takođe se igra odličan CS. Postoji široka baza dobrih ili odličnih igrača koji ne učestvuju na turnirima. Zbog slabe obaveštenosti javnosti, neki turniri prolaze nezapaženo, iako su odlično organizovani. Nažalost, fond nagrada obično potiče od uplata samih igrača, što nije preterano stimulativno.

Većina turnira održanih u poslednjih nekoliko meseci bili su „3 na 3” ili „4 na 4”. Nedavno je Vortex održao prvi turnir „5 na 5”, što je na Zapadu već odavno praksa. Razvoj scene ograničavaju upravo oni koji su ga i promovisali. Igračnice ne mogu da nabave više kompjutera i to blagovremeno otplate, a u najnovijem patchu za CS, recimo, dolaze mape za koje je preporučen broj od 20 i više igrača! Tek kada igračnice povećaju broj mašina, povežu se međusobno ili naprave sopstvene Net servere moći će da se nastavi napredak multiplayer scene, a igrači da okuse čari bitke „16 protiv 16”.

Aleksandar AŠKOVIĆ