Dragan Nedeljković, jedan od ljudi najzaslužnijih za razvoj multiplayer scene u Jugoslaviji, otkriva nam detalje o pionirskim danima

Kada se priča o multiplayer sceni, ne može se zaobići Dragan Nedeljković Nedelja. Jedan je od pionira na ovom polju, uvek je izlazio igračima u susret, strpljivo slušao njihove primedbe i pokušavao da reši najraznovrsnije probleme prilikom online igranja. Hteli smo da čitaocima malo približimo blagoglagoljivog čoveka čijom zaslugom postoje MP serveri na Dreniku.

Otkad se baviš multiplayer igrama (svake vrste)?

Multiplayer scenom bavim se od kraja 1997. godine. To je vreme kada je DrenikNet počinjao s radom. Na sreću, glavni administrator i direktor „Drenika” Predrag Rolović Rola imao je sluha za želje nas igrača, te je Drenik uvrstio i mrežne igre kao jedan od nekoliko osnovnih pravaca razvoja.

Klanovi su bitan deo naše igračke scene, a ti si jedan od osnivača NOB-a. Reci nam nešto o samom klanu, počecima, bivšim i sadašnjim članovima.

Klan je nastao juna 1998. godine (vladao je Quake 2). Tada se osetila potreba da se organizujemo i da se na našim i stranim serverima prepoznajemo još po nečemu, osim po hrabrosti i umeću. :) Ime klana moralo je da zadovolji kodeks svetskih klanova (najviše tri slova), a ipak da samo po sebi nešto kazuje. Sinula mi je ideja o NOB-u, svi znaju prvo i osnovno značenje. Osnovni princip kojim sam se vodio bio je da aludira na nešto, a da ipak ne bude to, da ima više značenja, da reči na srpskom i engleskom imaju ista početna slova i da se u njima sadrži naša „lična karta”. Elem, NOB je skraćenica od Nervozni Ortodoksni Bauk – Nervous Orthodox Bugbear.

Kada se zna da smo mi sa ovih prostora tih godina u očima sveta bili ružni pačići, onda ta ideja dobija pravi smisao. Bili smo nervozni, neshvaćeni... :( Takođe smo pravoslavci, krajnji... Bauk, strašilo u smislu komunizma i onoga čega se svet plaši (naša ne tako davna prošlost)...

Možda je cela ta priča bila ventil i jedan pokušaj da im ipak nekako doskočimo... Iz tog vremena datira proglas koji možete naći na adresi www.quake.co.yu. I da ne davim više, mislite malo o tome – www.netgames.co.yu/n.o.b..htm

Trenutno vlada CounterStrike, a ti si nekada bio veliki pobornik Quakea. Koju igru više igraš, a koja ti se više sviđa?

Prva ljubav zaborava nema. Šta da vam više kažem, Quake je baš to. Trenutno je Counter igra koja pokreće mase i, za razliku od Quakea, tako je osmišljen da nije potrebno dugo igrati da bi mogao da „jašeš” sa ostalim starim igračima. Sama kolektivna igra koja je osnov, u CS-u je prijateljski naklonjena prema novim igračima, dok je za Quake potrebno mnogo igre i mnooogo više vežbe. Trenutno je CS moj favorit, mada i on ima ne tako male mane...

Koliko je bilo teško zainteresovatri vlasnike DrenikNeta da dozvole postavljanje servera, i kako oni gledaju na fenomen mrežnih igara?

Ne preterano teško, ali dugo mi je trebalo da se izborim za samostalnu mašinu koja će biti samo za igračke servere, na kojoj neću biti podstanar. Rola odavno ima komentar da sam gori od svakog virusa i da sam najveći živi virus za čije se uništavanje ide na robiju. :) Kad god se u Dreniku dobije neka nova mašina, ja pokušam tu da podignem server, dovoljno puta mi je uspelo... :)

Koliko je komplikovano biti vrhovni sudija u igračkim prepucavanjima, jer ti sada odlučuješ da li neko vara kada igra CounterStrike?

Udovoljiti jednima znači zameriti se drugima. Paušalne, ponekad i sujetne ocene da neko vara veoma su često nepravedne. Od raznih mehanizama koje smo uvodili zajedno igrači i ja nijedan nije zadovoljio, sem da svaki igrač mora biti registrovan sa zaštićenim nickom preko provajderskog maila (uputstvo o tome – www.netgames.co.yu/CS_Konekcija.htm). Sada je na snazi LAN provera verodostojnosti kvaliteta igrača koja je iskazana u mesečnoj statistici, www.netgames.co.yu/StatistikaCS.htm.

Na Zapadu mnogi svaljuju krvicu za porast nasilja među tinejdžerima na nasilne igre. Iako ne spadaš u takve, da li ponekad osetiš ubilačku želju i veruješ li uopšte u takve teorije?

Nisam siguran, a ni kompetentan... Sve je to u karakteru same ličnosti, bez obzira na tip igre. Možda je čak takva igra dobra kao terapija (mislim da je mnogima pomogla), a možda i pojačava nečiju destrukciju... Ne znam.

Mnoštvo novih igara je na pomlu, neke su vec stigle, a svaka od njih mogla bi da pomuti slavu CS-a (Return To Castle Wolfenstein, Global Operations, Ghost Recon...). Da li je tako nešto moguće, ili ćemo i sledeće godine cepati CS?

Najviše šanse dajem baš Wolfensteinu, mislim da je to sledeća igra koja će verovatno preuzeti primat (lično ću se potruditi...).

Aleksandar AŠKOVIĆ