On-line marketing

Vreme besplatnih Internet usluga neminovno prolazi

Dok je u vreme dot-com buma, s kraja prošle decenije, gotovo svaki sajt bilo relativno lako izdržavati s nekoliko ne preterano agresivnih komercijalnih bannera, situacija u današnje vreme „dot-com implozije” drastično je promenjena. Recesija koja trese Ameriku, a samim tim i ceo svet, surovo se odražava na Internet – jedan po jedan, besplatni sadržaji i usluge nestaju iz domašaja korisnika.

Renomirane sajtove, koji su bukvalno do pre nekoliko meseci čitav svoj sadržaj nudili besplatno, ekonomska nužda priterala je uza zid nerentabilnosti. Iako su bivali sve više pretrpani reklamama koje su poodavno „evoluirale” iz jednostavnih animiranih GIF bannera u složene i agresivne propagandne poruke urađene u Flashu, vlasnicima su donosili nedovoljno prihoda da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje. U najboljem slučaju prihodi su ostajali na približno istom nivou, ali su troškovi održavanja sajta porasli i time opet uzrokovali uvođenje nepopularnih mera – naplate, ako ne svih, onda barem najatraktivnijih sadržaja.

Ovakvom poslovnom politikom sajtovi kao što su cnn.com ili salon.com donekle su se približili onima koji godinama rentabilno posluju i koje „crni dani” Interneta uopšte ne dotiču – pornografskim sajtovima. Ovi potonji su, naime, prvi uveli pretplatu za posetioce, što je omogućilo ne samo urednu opskrbu svežim materijalom, već je korisnike lišilo zebnje da će u seansama biti ometani dosadnim reklamnim porukama. Umerenom cenovnom politikom, oni su prvi koji su od konzumenata – što je apsurdno – načinili korektne „Internet-platiše” koji se neće, makar iz inata, libiti da zavuku ruku u svoj elektronski „džep” za ono što žele da vide.

Po analizama specijalizovane agencije „Jupiter Media Metrix”, navike ljudi se, sporo, ali ipak menjaju u korist jačanja svesti o tome da dobar kvalitet mora da se plati (i) na Internetu. Za sada oni uporniji još uvek mogu da nađu ono što ih zanima besplatno, ali je to proces koji oduzima sve više i više vremena i živaca. Ako i „iskopa” nešto što vredi videti, saznati ili čuti, a džabe je, korisnik mora da bude svestan bar dva rizika: da je kvalitet tog sadržaja podložan sumnji i da je njegovo vremensko trajanje ograničeno okončanjem promotivnog perioda ili propašću sajta. Ponovna potraga za „izgubljenim blagom” postaje još mukotrpnija, te je logično da se surfer u jednom trenutku zapita nije li mu efikasnije (a na kraju krajeva i jeftinije) da plati i da bude siguran da mu predmet interesovanja neće naprosto nestati, nego da ga raznorazne pop-up ili pop-under poruke neprestano maltretiraju.

Velike kompanije koje nude on-line sadržaje postupaju oprezno, ne želeći da naglim pooštravanjem uslova korišćenja oteraju sopstvenu, vremenom izgrađenu publiku. Oprez u ovim okvirima označava neku od mogućih varijanti mešovitosti u ponudi – da se nešto plaća, a ponešto ostaje besplatno, makar i u funkciji privlačenja budućih pretplatnika.

Prema već pomenutim analizama, budućnost on-line plaćanja je pre svega u multimediji – audio i video zapisima. Procene su da će 2006. godine tržište multimedijalnih vesti i zabave distribuiranih i prodavanih preko Mreže vredeti oko 5,8 milijardi dolara. Jedan od pionira na polju prodaje ovih sadržaja jeste kompanija „RealNetworks” koja ima preko 500.000 pretplatnika servisa RealOne SuperPass, a to je vid on-line kablovske televizije. Za manje od 10 dolara mesečno pretplatnici su u poziciji da gledaju ekskluzivne Web-prenose vesti i zanimljivosti koje snimaju TV kuće poput CNN ili ABC.

Odnos između onih koji su spremni da plate za kvalitetnu uslugu i onih koji i dalje radije crpu sadržaje s besplatnih servisa trenutno je oko 30:70. „Besplatni Internet” bio je moguć dok je Internet bio samo usputna aktivnost drugim načinima privređivanja. U onoj meri u kojoj on postaje samostalna poslovna aktivnost, postaje jasno da se mora platiti ono što se koristi, baš kao i na bilo kom drugom mestu van virtuelnog sveta.

Dušan KATILOVIĆ