„...kilo bibera da ti satjeram u žile, debela policajčino sa ravnim tabanima...”

Rifrešrejtgejt

Relativno usko povezana sa prošlomesečnom pričom o nemilosrdnoj ofanzivi tri najveća konzolna sistema za igranje je i jedna, normalan čovek bi rekao, prilično banalna pojava: bag sa refresh rateom koji nastaje pri kombinaciji Windowsa XP i bilo koje grafičke karte sa nVidia čipsetom. O čemu se radi? O faktu da ste osuđeni na igranje u 60 Hz, umesto frekvencije osvežavanja koju ste eventualno sami definisali! Bez obzira na način instalacije Windowsa, eventualnu primenu service packa ili korišćenja najnovijih detonator drajvera (ili bilo kojih drugih), pri startovanju Direct 3D-a ili Open GL-a, nezavisno od rezolucije ekrana ili odabrane rezolucije u igri, dočekaće vas magičnih 60 slika u sekundi.

Već godinama je poznato da medicinski minimum iznosi 75 Hz: svaka vrednost ispod te podrazumeva glavobolju i bol u očima, osim ako ne dolazite sveži sa igranja na Amigi 500. Dugotrajno izlaganje niskim vrednostima ekranskog osvežavanja sa male distance koja vas deli od monitora pre ili kasnije će vam nabiti dioptriju i pojačati anksioznost (bez preterivanja). Ne tvrdimo da ćete zbog toga uzeti ćaletovu pumparicu i masakrirati pola škole, ali će igranje na PC-u početi da vas ozbiljno nervira.

Kako je moguće da dva superbogata tehno koncerna već 14 meseci ne mogu da reše problem(čić) koji nije postojao ni u jednoj ranijoj verziji Windowsa? Možda zbog činjenice da su dotične firme partneri i na drugim poljima. Možda ima neke veze vakat da „Micro$oftov” Xbox pokreće „nVidijin” grafički podsistem? Obe firme zajednički ciljaju na desetine miliona domaćinstava kojima treba uvaliti Xbox; ta uboga domaćinstva poseduju najrazličitije modele televizora, od kojih 95 odsto ne može da premaši magičnih 60 Hz. Zvuči kao plan da se ljudi motivišu da pazare lepu crnu konzolu, rukovodeći se logikom „jefina konzola, igre koštaju isto, glava i oči će me ionako boleti...”. Možda je u pitanju plan da se kritičarima konzola izbije argumenat o štetnosti gledanja u TV ekran? Možda je stvar u stavu „Micro$ofta” i „nVidije” da sve njihove mušterije treba da dele najmanji zajednički sadržalac istovetne sudbine? Dobro je poznato da su obe firme sklone najcrnjim zelenaško-monopolističim svinjarijama („Micro$oftovo” ucenjivanje hardverskih firmi vezano za Windows i Internet Explorer i „nVidijino” odbijanje da prodaje čipove OEM partnerima koji rade i sa ATI-jem). Ko će ga znati? Ja samo znam da ovo nije slučajnost, naročito kada znamo s kim imamo posla.

Srećom, postoji nekoliko rešenja za ovaj problem koja se svode na korišćenje eksternih, tzv. third-party aplikacija. Naša preporuka je poseta sajtu www.sheep-design.net i download nVidia refresh rate fixa. U pitanju je programčić pomoću kog možete precizno definisati refresh rate za svaku pojedinačnu rezoluciju, bez bojazni da će vas Windows vratiti u 60 Hz. Ako slučajno imate Power Strip, definisanje osvežavanja možete uraditi i preko njega (vodite računa da će mali procenat igara odbiti da sarađuje sa Power Stripom rezidentnim u memoriji). Toliko o tome.

Windows u opštinama i na banderama

Već godinu dana je u opticaju priča da će „Micro$oft” velikodušno obezbediti donaciju velike količine Windowsa za potrebe organa uprave Republike Srbije. Super. Znači, umesto višesatnog stajanja u redu za produženje lične karte, sada ću morati da razapnem šator ispred SUP-a, spreman na nekoliko dana kampovanja.

Baziranje državne administracije na serverima i terminalima koje pokreće „Micro$oftov” softver! How stupid is that? Da se ne radi o gorkoj istini, čovek bi pomislio da je u pitanju ne tako smešan vic. Sve, ali sve ozbiljne države na svetu (kao i veliki korporacijski sistemi, banke i sl.) koriste prilagođena rešenja bazirana na nekoj varijanti UNIX-a (ili Linuxa) kao osnovici sistema. Takvi softverski sistemi pre svega mnogo su jeftiniji u eksploataciji, dok o bezbednosti i stabilnosti ne treba ni trošiti reči. A mi uskočismo u čarobni svijet SQL i Windows NT/2000 advanced servera. O tempora, o mores...

Da se „Beogradski sindikat” odlučio za još jednu strofu u superpopularnoj „Govedini”, imam utisak da bi možda zaorali i po ovoj brazdi. „Micro$oft” to zaslužuje, kao i ljudi koji su mu omogućili da igra pipirevku nasred zemlje Srbije, otvoreno preteći malim i srednjim firmama legalizacijama, inspekcijama i naturanjem Officea za 1000 evra. Sve zarad šake besplatnih Prozora koju nam nudi Baatezu iz Redmonda.

Kao vrhunac legalizacijske kampanje predviđa se da će standardnu inspekciju pratiti „Micro$oftov” personal, koji će vam upadati u firme i ubacivati dijagnostičke diskete u računare! 1936. godina, Berlin, Minhen, jevrejske bakalnice, jurišni odredi SS, žuta farba na fasadama...

Što bi rekao Bob Rock „...kilo bibera da ti satjeram u žile, debela policajčino sa ravnim tabanima...”

Miodrag „Bob Rock” KUZMANOVIĆ