Gameboy Advance (u daljem tekstu GBA) je najpopularnija džepna konzola današnjice. Nastala kao logičan evolutivni korak, pravi je naslednik pređašnjih „Nintendovih” mališana: Gameboya i Gameboya Color. Igrače pleni svojim tehničkim karakteristikama, ali i niskom cenom koja se kod nas kreće oko 6000 dinara. Srce konzole je 32-bitni procesor RISC ARM čije se različite modifikacije ugrađuju i u moderne PDA računare. Ekran u boji sposoban je da prikaže sliku rezolucije 240 x 160 piksela uz upotrebu 511 boja iz palete od 32.768 različitih (što je skoro deset puta više u odnosu na Gameboy Color). Pored toga, GBA krasi i odličan višekanalni zvuk koji podrazumeva upotrebu digitalizovanog glasa i melodija. Za vlasnike starijih Gameboyeva najznačajnija je mogućnost igranja postojećih igara (čiji je broj daleko od zanemarljivog) pošto je GBA kombatibilan vertikalno naniže. Na sve ovo treba dodati i dobro implementiranu opciju za umrežavanje dva uređaja, što sa već nabrojanim zaokružuje povoljan utisak o ovoj popularnoj konzoli(ci).

Ma koliko se nekome emuliranje kućnih konzola (i drugih kompjutera) činilo logično, a emuliranje džepnih „igračkica” ne, ponuda programa za „pretvaranje” PC-a u GBA više je nego zadovoljavajuća (na sreću istinskih gamera). Tome doprinosi postojanje velikog broja dobrih igara i ogromna popularnost GBA u igračkim krugovima. Neke od igara koje smo probali izašle su na tržište ranije nego verzije za „velike” platforme kao što su PlayStation 2, XBox ili PC, što dovoljno govori samo za sebe. U ovom tekstu predstavićemo vam dva ostvarenja koja se po našem mišljenju izdvajaju od ostalih.

VisualBoy Advance 1.1 je po subjektivnom mišljenju trenutno najbolji emulator GBA džepne konzole (odnosno svih Gameboyeva). Odlikuje ga izuzetno jednostavna struktura i komandni interfejs koji dozvoljava nesmetan brzi start i manje iskusnim korisnicima. Učitavanje tzv. ROM-ova sa igrama odvija se pojedinačno (nema definisanja spiska dostupnih igara unapred), a zanimljivo je da je tu i opcija za „otvaranje” Gameboy i Gameboy Color igara. S obzirom na relativno nisku rezoluciju ekrana uređaja slika na monitoru može da bude izuzetno sitna i nepregledna (pogotovu ako se koriste rezolucije desktopa „veće” od 800 x 600 piksela). Zbog toga su programeri ostavili mogućnost podešavanja radne rezolucije i to uvećavanjem do maksimalno četiri puta većeg prikaza od originala ili preko celog ekrana u rezoluciji 320 x 240 ili 640 x 480 piksela. Takođe, prozor programa je moguće i proizvoljno povećavati. Napredak u igrama moguće je snimati na jednu od deset predefinisanih pozicija, a tu je i opcija Screen capture za „hvatanje” screen shotova iz igara (snimaju su u PNG ili BMP formatu). Manje uporni pozdraviće opciju za rad sa listama za varanje, a oni nevični engleskom jeziku potpunu podršku za srpsko govorno područje.

Na prvi pogled BoycottAdvance 0.26 gotovo da se (po izgledu upravljačkog interfejsa) uopšte ne razlikuje od VisualBoy Advancea. Iskusnijem korisniku odmah će postati vidljiv nedostatak nekih naprednih opcija što navodi na zaključak da je program još uvek u fazi svog formiranja (uostalom ovo je tek verzija 0.26). Ipak, i pored toga BoycottAdvance nudi nekoliko veoma zanimljivih mogućnosti zbog kojih smo odlučili da ga prikažemo. Postupak učitavanja ROM-ova identičan je prethodnom ostvarenju a prisutna je i opcija snimanja i učitavanja pozicija (deset predviđenih mesta). Veličinu ekrana je, pored doterivanja „slobodnom rukom”, moguće štelovati u četiri predefinisana koraka (do četvorostrukog uvećanja), ali nedostaje opcija za prikaz preko celog ekrana (Full Screen). Kao kod Nebule 2.19 (opis u prošlom broju „Sveta kompjutera”) igrač može da snimi „film” sa ključnim momentima igranja i da ga kasnije reprodukuje (beleži se u internom BAM formatu). Isto tako omogućeno je snimanje zvuka u obliku WAV/MP3 datoteka pri čemu se beleži pozadinska muzika, ali i zvučni efekti tokom igranja. Snimljeni materijal smešta se u direktorijumu iz kojeg je pokrenuta igra i ima isti prefiks. Tehnički BoycottAdvance zaostaje za VisualBoy Advanceom a to se prvenstveno odnosi na manje bagove prilikom upravljanja kod pojedinih igara, ali i probleme sa kvalitetom zvuka.

U oba slučaja procenat uspešnosti emuliranja bio je 95 odsto (samo jedna igra nam nije proradila). Iako smo na testu imali svega dvadesetak igara (među njima i Tennis Masters Series 2003, Spyro 2, The Lord Of The Rings, Ghouls ’n Ghosts, Ice Age, Defender Of The Crown...) očigledno je da se oba programa vrlo dobro snalaze u svom poslu. Inače, ROM-ovi sa igrama mogu da budu u GBA, AGB i BIN formatu ili zapakovani ZIP metodom (u datoteci je dozovoljeno držati i pomoćne fajlove jer program sam nalazi potreban fajl). Olakšavajuću okolnost predstavlja i činjenica da je programe bez ikakvih specijalnih podešavanja, upotrebe plug-inova i BIOS-a konzole moguće odmah koristiti. Igre su veličine od jednog pa do nekoliko MB, pa njihovo preuzimanje putem Interneta ne bi trebalo da bude veći problem (naravno, ukoliko ih nađete). Ono što će mnoge zanimati jeste hardverska zahtevnost. Što se tiče VisualBoy Advancea, njegovi autori preporučuju minimum Pentium III procesor na 550 MHz za glatku animaciju pa nema razloga da im ne verujemo. BoycottAdvance ne dolazi sa specifičnom hardverskom zahtevnošću, ali preporučili bismo identičnu mašinu kao u prethodnom slučaju.

Vladimir PISODOROV