Microstar K7N-2-L, Epox 8RDA+ (nForce 2)

Pre otprilike dve godine inženjeri kompanije „nVidia”, tada ubedljivog vladara u industriji grafičkih čipova, verovatno su se ubijali od dosade zbog nepostojanja konkurencije („3dfx” je propao, a ATI i „Maxtor” su bili totalno „van forme”). Tako su, iako bez iskustva na tom polju, odlučili da naprave čip-set za AMD procesore.

Godinu dana kasnije, pojavio se set pod imenom nForce. Vrlo pompezno najavljen, sa nekoliko do tada neviđenih mogućnosti (dupli memorijski kontroler, pre svega), ovaj čip-set ipak nije imao većeg uspeha. Razlog nije nekompatibilnost ili loše performanse, čak suprotno, nForce se pokazao kao izuzetno kvalitetan proizvod, brži od tada „najljućeg” konkurenta, VIA Apollo KT266A. Međutim imao je drugih problema. Pre svega, nForce 420 koji je prvi izbačen na tržište u sebi je integrisao i posebnu verziju grafičkog procesora GeForce2MX, što je dodatno podiglo cenu matičnih ploča na koje se ovakav nForce ugrađivao. Takvu kombinaciju malo ko je želeo da plati jer, iako je svaki napredni korisnik želeo da u svom računaru poseduje najbrži čip-set, malo ko se zadovoljavao integrisanim grafičkim rešenjem tek prosečnih performansi, a plaćati nešto što se neće koristiti uvek je bilo (i ostalo) glupo. Kada se pojavio model 415, oslobođen integrisane grafike, bilo je već kasno – VIA je izbacila KT333 koji je podržavao PC2700 memoriju i tako nForce skinula sa trona. Borbu kompanije „nVidia” na Socket A tržištu otežao je i loš odziv proizvođača, pa su na prste jedne ruke mogli da se nabroje oni koji su koristili čip-set nForce.

Ovih dana, posle višemesečnog odlaganja, pojavile su se prve nForce2 matične ploče. Za razliku od prethodnika koji je bio prilično revolucionaran u odnosu na sve što je tada postojalo, nForce 2 je samo evolucija.

„Dvojka” se takođe pravi u verziji sa i bez integrisane grafike. Međutim, čini se da je ovoga puta „nVidia” naučila lekciju i prvo je izbacila „bezgrafičku” verziju koja je nazvana SPP (System Platform Processor). IGP (Integrated Graphics Processor) je za sada tek u najavi. Pomenimo da je novi IGP, umesto GF2MX, dobio verziju GF4MX grafičkog procesora. Ali o tome detaljnije kada se takve matične ploče pojave.

Dvokanalni memorijski kontroler je, naravno, zadržan. Dodata je podrška za PC2700 i PC3200 memoriju (DDR333 i DDR400). To znači da ovaj memorijski kontroler omogućava protok od fenomenalnih 6,4 GB/s, u slučaju da se koriste dva DDR400 modula, odnosno (ništa manje impresivnih) 5,4 ili 4,2 GB/s, ako se koriste dva DDR333 ili DDR266 modula. Glavni konkurent, VIA KT400 postiže „svega” 3,2 GB/s kada se koristi najbrža DDR400 memorija, što u teoriji nForce2 može da obezbedi i sa najsporijom DDR memorijom (PC1600 koja radi na, za današnje pojmove skromnih, 100 MHz). Sve ovo dobro zvuči u teoriji, videćemo kako izgleda u praksi. Naravno, nije izostavljena ni podrška za nove Athlone koji rade sa magistralom na 166 MHz.

AGP kontroleru dodate su AGP8X mogućnosti, što se verovatno „slučajno” poklopilo sa izlaskom AGP8X verzija grafičkih čipova ovog proizvođača. Promene nisu zaobišle ni Southbridge ili MCP (Media & Communications Processor), kako „nVidia” zove drugi čip. I ovde postoje dve verzije: MCP i MCP-T. Zajedničke osobine su: ATA133 IDE, USB 2.0 i „nVidijin” Ethernet kontroler, a naprednija „T” verzija ima i IEEE1394 (FireWire), drugi Ethernet kontroler („3Com”) i Soundstorm šestokanalni zvuk. Za povezivanje severnog i južnog mosta i dalje se koristi AMD-ov HyperTransport u nepromenjenom izdanju, pa je maksimalni protok i dalje (još uvek više nego stvarno potrebnih) 800 MB/s.

Složićete se da je specifikacija vrlo impresivna, a kako to radi u praksi proverili smo sa matičnim pločama K7N-2-L iz „Microstara” i 8RDA+ iz „Epoxa”.

Prvi je ponovo stigao „Microstarov” model, urađen u standardnom maniru: pedantna izrada i visok kvalitet ugrađenih komponenti. Napajanje je na istom nivou, a interesantno je da K7N-2 poseduje i „intelovski” ATX12V konektor, pored običnog 20-pinskog. Standardno za sve nForce ploče, tu su 3 DIMM i AGP8X slot. Pored njih, ploča poseduje pet PCI i jedan ACR slot. Južni most je običan MCP, bez „T”, pa ploča poseduje samo jedan Ethernet kontroler („nVidijin” 10/100 Mbits/s), dok je zvučna podrška poverena „Realtekovom” ALC650 AC’97 (5.1 podrška). Na štampanoj ploči postoji i mesto za „Promiseov” SerialATA kontroler koji se ugrađuje na modele sa dodatkom „R” u imenu. „Microstarov” specijalitet DBracket2 (dijagnostički sistem) tu je i ovaj put.

Iako nas je prošlih meseci „Microstar” navikao na AMI-jeve BIOS-e, za podešavanje ove ploče iskorišćen je „Phoenixov” 6.0 BIOS. Razlog nije poznat, ali nije ni bitan, jer je opšte mišljenje da „Award” još uvek pravi bolje BIOS-e (mi se slažemo). Činjenica da je ovo „Microstarov” nForce2 prvenac nije smetala inženjerima da u BIOS implementiraju mnoštvo opcija, iako se one najnaprednije gotovo nikad ne sreću na prvim modelima. Tako je memorijski kontroler moguće postaviti u toliko brz režim rada kakav nijedan trenutno raspoloživ memorijski čip/modul ne podržava. Na primer, RAS (RowAdressStrobe) vreme moguće je postaviti na 1 takt, dok su trenutno standardne vrednosti 5, 6 i 7). Iako je ovo teško iskoristiti u praksi, nedvosmisleno ukazuje da je uložen maksimum napora da se podrži sve što čip-set može. Koliko će se sve to biti stvarno iskorišćeno zavisi od ostalih komponenti koje se koriste. Kako nForce2 može da radi sa memorijom i u asinhronom modu, moguće je podesiti i odnos frekvencije rada memorije u odnosu na FSB. Postoji 13 vrednosti, od 1/2 do 2, što znači da memorija može da radi na taktovima koje se kreću od polovine frekvencije do duplo brže od FSB-a. Moguće je podešavati i frekvenciju rada AGP sekcije od 66 do (verovatno nemogućih) 120 MHz, uz korak od 1 MHz. FSB je moguće namestiti na bilo koju vrednost od 100 do 200 MHz. Jasno je da su ovo odlične mogućnosti za overklokerski raspoložene korisnike, a takvima će se dopasti i overklok sekcija gde je moguće promeniti napone AGP-a (do 1,7 V), memorije (do 2,7 V) i samog procesora (do 1,8 V) kome je moguće menjati i množilac ukoliko nije zaključan. Toliko o ovoj ploči.

Iz „Epoxa” stiže model 8RDA+ koji kvalitetom i mogućnostma spada u višu klasu nForce2 ploča. Format je FullATX, pa se našlo prostora za šest PCI slotova. Naravno, prisutni su i 3 DIMM i jedan AGP. Sekcija za napajanje urađena je trofazno, pa je bolja i od „Microstarove”. Doduše, nema dodatnih kontrolera (IDE RAID ili SerialATA, na primer), međutim oni gotovo da nisu ni potrebni s obzirom da MCP-T poseduje i dva Firewire porta i „nVidijin” Soundstorm APU (Audio Processing Unit), kako „nVidia” zove integrisani zvučni kontroler. Kompatibilan je sa standardima Dolby Digital i Prologic (dakle, podržani su 5.1 zvučnici) i po našem subjektivnom utisku mogućnostima odgovara „Creativeovim” Live! karticama, ali je kvalitet zvuka nešto lošiji. Za povezivanje u LAN tu je RJ-45 konektor i „nVidiain” Ethernet kontroler. Pominjali smo da u MCP-T verziji postoji i drugi, „3Comov”, međutim on nije do kraja implementiran.

BIOS je takođe „Awardov” i gotovo je identičan onom kod „Microstarovog” modela. Razlika je u nekoliko detalja, a koliko je to bitno zavisiće od tipa korisnika. Naime, „Epox” je ponudio znatno veće mogućnosti potrebne za overklokovanje, pa je napon memorije moguće podići do 2,9 V, AGP do 1,8 V, a procesora do (po procesor „nehumanih”) 2,2 V! Običnim korisnicima ovo ništa neće značiti, međutim oni koji jure svaki promil ubrzanja biće izuzetno zadovoljni onim što 8RDA+ nudi.

Dolazimo i do performansi. Da bi se postigli najbolji rezultati, neophodno je aktivirati oba kanala memorijskog kontrolera, dakle upotrebiti dva memorijska modula. Prvi treba ubaciti u DIMM 3 (na svakoj nForce ploči ovaj slot je izdvojen od druga dva) koji je sam na jednom od kanala, dok drugi modul ide u neki od preostala dva slota. Ako se oba modula postave u dva „bliska” slota, radiće samo jedan kanal i performanse neće biti maksimalne. Takođe vrlo bitno, iako nForce podržava asinhroni rad memorije (tj. rad memorije na 1/4 ili 1/5 višem taktu), zaboravite na to. Jednostavno, praksa je pokazala da kada se memorijski takt ovako ubrza, realne performanse padaju. Očigledno „nVidia” nije do kraja optimizovala memorijski kontroler. Ali nećemo biti nezahvalni: čak i kada magistrala i memorija rade na po 133 MHz, nForce 2 se pokazao najbržim čip-setom za Socket A procesore!

Dvema nForce 2 pločama suprotstavili smo 8K9A, jedan od „Epoxovih” modela baziranih na KT400 čip-setu koji, iako je među najbržim KT400 matičnim pločama, nije imao snage da se nosi sa nForceom. Pokazalo se da je dvokanalna arhitektura memorijskog kontrolera, iako sa 33 MHz sporijom memorijom, jednostavno superiornije rešenje. Nažalost, nismo imali „pri ruci” neki Athlon XP koji radi na FSB-u od 166 MHz (testirali smo sa modelom 2000+), sigurni smo da bi tada nForce 2 bio još uverljiviji.

Ni u igrama, kada je od velike važnosti i AGP kontroler, VIA nije uspela da nadmaši „nVidiju”. To ne bi trebalo da nas čudi, ipak je to polje gde „nVidia” ima mnogo više iskustva od VIA-e.

Prijatno iznenađenje je i IDE kontroler unutar MCP čipa. Naime, izgleda da je i na ovom polju „nVidia” trenutni lider, jer nijedan SiS, VIA ili „Intel” čip-set do sada nije postigao ovakav rezultat. Čini nam se da pored MCP-a, neki „Promise” ili „Highpoint” kontroler nisu potrebni, makar dok se ne ukaže potreba za nekim od RAID modova, za koje MCP ipak nije osposobljen.

Pošto je nForce 2 uspeo da potuče VIA-in KT400 na svakom polju, jasno je da je konačni utisak o ovom proizvodu apsolutno pozitivan. Tome u prilog ide i totalno odsustvo bilo kakvih problema sa instalacijom, ponašanjem u radu ili kompatibilnošću. No, to su bile odlike i prvog nForcea, pa ništa manje nismo ni očekivali.

Jedino oko čega smo brinuli jeste koliko će ova novina da košta. Ako je suditi po ceni „Epoxovog” modela, ni to neće biti problem. 8RDA+ košta par desetina evra više od KT400 ploče istog proizvođača. Međutim, treba uzeti u obzir da se uz 8RDA+ dobija FireWire, Ethernet i vrlo pristojan 5.1 zvučni kontroler, što nude samo najskuplje KT400 ploče.

Cena „Microstarove” ploče još se ne zna jer je primerak na testu bio uzorak. No, ako se uzme u obzir da su njihove ploče uvek među najboljima kada je u pitanju odnos cene i onog šta se dobija, verujemo da će K7N-2, jednako kao Epox 8RDA+, biti odličan izbor.

Verujemo da će se i situacija na Socket A tržištu brzo promeniti. VIA do skora gotovo da nije imala konkurenciju, jer SiS sa svojim 735 i 74x čip-setovima to teško da je bio. Ali, kada se pogleda kakav nam je čip-set sada „nVidia” ponudila, jasno je da će se stanje promeniti i da je VIA dobila još jednu glavobolju. Kao da joj nije dovoljno tržište Socket 478 čip-setova gde „Intel” hara sa i845, SiS sa svojom serijom 64x napreduje, a sve nauštrb VIA-e čije P4X serije nigde nema.

Saša UZELAC