Asus 9280S SuperFast, Leadtek A280LE TD MyVIVO, Microstar G4Ti4200-TD8X

Kada su se pojavili GeForce 4 čipovi, prvo smo se upoznali sa MX modelom, a one bolje, sa oznakom „Titanium”, sačekali smo još nekih mesec dana. Ista situacija ponovila se sa AGP 8X kompatibilnim čipovima: prvo se pojavio NV18, odnosno GF4MX, sa podrškom za AGP 3.0 standard, a sada se prvi put srećemo sa NV28, odnosno GeForce 4 Ti čipom koji je AGP 8X kompatibilan. Napominjemo da su za sada ovi čipovi dostupni samo na Ti4200-8X modelima grafičkih kartica i to je, naravno, naslednik popularne Ti4200 serije. Zamena planirana za Ti4400 trebalo bi da se zove Ti4800 SE, dok bi najbrži AGP 8X kompatibilan GF4 trebalo da dobije naziv Ti4800. Pošto su se pojavili samo Ti4200-8X modeli, naš današnji test će se baviti samo njima.

Od tri modela na testu, počinjemo od „Asusovog” koji je najspecifičniji, a ono što ga čini takvim jeste „SuperFast” u imenu, odnosno karakteristika koju ova oznaka obeležava. Naime, „Asus” je ovaj model „fabrički” overklokovao tako da umesto na 250, čip radi na 275 MHz, a memorija umesto na 500 čitavih na 600 MHz. Naravno, mnogo je bitnije povećanje radnog takta memorije koje je ne malih 20 odsto. Toga je svestan i „Asus” pa na ovome temelji kompletnu propagandu za ovaj proizvod, što ukazuje i rečenica „20% faster than generic Ti4200” na nekoliko mesta na velikoj kutiji. Da bi ovo bilo moguće, korišćena je memorija deklarisana na 3,6 ns i posebni hladnjaci za nju i GPU. Kombinovani su bakar i pozlaćeni aluminijumom što, uz klasičan ventilator, treba da obezbedi dobro hlaćenje. Nažalost, „Asusu” se ovde dogodio i jedan veliki propust: prilikom završnog sklapanja kartice, između čipova i hladnjaka nije nanesena termalna pasta! Zaboravnost ili ne, tek ovo je znatno umanjilo moć postavljenog sistema hlađenja i sigurno umanjilo dodatne overklok potencijale ove kartice. Najviše što smo postigli je 290/650 MHz, što nije ni 10 odsto poboljšanja. Ipak, mora se uzeti u obzir znatno viši default takt, za bilo koji drugi Ti4200 model ovolika frekvencija rada bi bila odličan rezultat. Žal za termalnom pastom ostaje, njeno prisustvo bi sigurno obezbedilo još koji MHz, ako ne i nekoliko desetina.

Štampana ploča „pozajmljena” je sa Ti4400 i Ti4600 modela (osmoslojna štampa), što znači da su i dimenzije nestandardne za Ti4200 modele. Crna boja uz pozlatu i bakar omogućuje ovoj kartici izuzetan vizuelni utisak. Kada ne bi postojao problem sa nedostatkom termalne paste, rekli bismo da je ovakva štampana ploča, u kombinaciji sa ostalom elektronikom koja je takođe vrhunskog kvaliteta, predstavlja upravo ono što se od „Asusa” i očekuje – proizvod najviše klase. Kvalitet prikaza slike je naravno na vrlo visokom nivou. Druga bitna osobina Asusa 9280S jeste postojanje do sada mnogo puta sretanog „Philipsovog” čipa SAA7108AE koji obezbeđuje i video ulaz i izlaz. Posebnu draž korišćenju ViVo mogućnosti daje priloženi „Multi Video In / TV Out” adapter koji se priloženom 3M lepljivom čičak-trakom može fiksirati (i lako ukloniti) bilo gde na sto ili kućište (kabl je dugačak oko 1,5 m). Na taj način je znatno olakšan prilazak video konektorima. DVI izlaz je standard na ovakvim karticama, pa to više i ne treba naglašavati. Bitnije je pomenuti da se uz 9280S dobija i nekoliko igara (ništa posebno) i mnogo korisnih programa (mnogo korisnije) koji će omogućiti upotrebu svega što ova kartica nudi.

„Leadtekov” A280LE TD MyVIVO, kao što mu ime kaže, takođe poseduje ViVo mogućnosti, za koje je zadužen isti čip kao kod „Asusovog” modela. Način izrade standardan je za Ti4200 kartice, pa se ni po čemu ne može prepoznati da li je u pitanju AGP 8X ili stariji AGP 4X model koji je nosio oznaku A250LE. Frekvencija rada GPU ostala je na 250 MHz, dok je memorija ubrzana na 513 MHz. Ovo nas je malo iznenadilo, pošto je „nVidia” najavila da takt memorije na Ti4200-8X modelima treba da bude 500 MHz. Posebno je zanimljivo da smo isti memorijski takt zatekli i kod „Microstarovog” modela; očigledno se više proizvođača „igra” sa ovim frekvencijama. Naravno, ni „Leadtekova” kartica nije ostala bez aluminijumskih hladnjaka koji su, kao što se vidi na slici, najmasivniji u klasi. Iako vizuelno ne može da se približi „Asusovom” rešenju, čini nam se da je „Leadtek” ukupno bolje realizovao hlađenje i time povećao overklok potencijal kartice: postigli smo maksimalnih 305/640 MHz, što je više za GPU i tek nešto manje za memoriju od Asusa. U konačnom skoru 9280S je ipak nešto brži (ne treba zaboraviti da je takt memorije najvažniji), međutim sve više sumnjamo u opravdanost epiteta „SuperFast” u imenu ovog Asusa. Pomenimo da je i „Leadtek” bio vrlo izdašan po pitanju dodatog softvera, pa se i u ovom slučaju dobija nekoliko (starijih) igara i nekoliko korisnih programa, pre svega namenjenih iskorišćenju video potencijala kartice.

Konačno, stižemo i do „Microstarove” kartice koja ne zaostaje za konkurencijom kada je u pitanju komplikovanost oznake: G4Ti4200-TD8X. Početak je valjda jasan, dok ono TD označava prisustvo TV i DVI izlaza, ali ne i video ulaza koji je je rezervisan za model VTD. Čip koji obezbeđuje TV-out ovde je SAA7104AE i, naravno, proizveo ga je „Philips”. Štampana ploča je promenjena u odnosu na prethodnika, verovatno da bi se omogućila montaža znatno drugačijeg hladnjaka nego što je do sada ikad viđeno. Naime, ventilator je pomeren udesno, što je veliki napredak kada su grafičke kartice u pitanju jer je ovako znatno poboljšano odvođenje toplote sa GPU, koji je i najtopliji na grafičkoj kartici.

Već neko vreme očekujemo da neki proizvođač uradi sličan potez, s obzirom da smo uvek bili skeptični koliko je toplote ventilator stvarno sposoban da odvede kada je između njega i grafičkog čipa samo tanka metalna ploča. Iz prethodnih tekstova o hlađenju znamo da ventilatori teško, možda se može reći i gotovo nikako ne odvode toplotu sa ravnih površina. Kod ove MSI kartice situacija je znatno bolja: sada su rebra iznad grafičkog čipa, a ventilator sa strane nanosi vazduh na hladnjak, koji je znatno veće površine, pa je i količina odvedene toplote sigurno veća. S druge strane, „hladnjaci” na memorijskim čipovima samo su blago profilisane metalne ploče, doduše bakarne. Šteta što i na njima nisu urađena neka krilca, da „užitak” bude potpun.

Kod „Leadtekovog” modela pomenuli smo da na G4Ti4200-8X memorija radi na nešto višem taktu od propisanog, a maksimum koji smo postigli je 610 MHz, što je odlična vrednost imajući u vidu da „Microstar” poseduje memoriju od 4 ns, ostala dva modela koriste onu od 3,6 ns. Grafički procesor je dosegnuo 300 MHz, što je vrlo dobar rezultat, ali je ipak pomalo demantovao našu priču o „Microstarovom” hlađenju. Međutim, zna se da dva primerka čipa nikada nisu ista, makar bili proizvedeni odmah jedan za drugim, i da uvek samo od konkretnog primerka zavisi koliki je njegov maksimalni overklok potencijal. Ne, ovo nije ograđivanje za priču o „Microstarovom” sistemu hlađenja – stvarno je tako. Uostalom, tu činjenicu znamo na primeru procesora.

Kvalitet izrade je odličan, možda i najbolji na testu. Tome u prilog ide podatak da nam se čini da je Microstar davao najkvalitetniju sliku od sve tri kartice na testu. Jeste da su u pitanju nijanse, ali je ponekad to jedino što imamo. Kada smo već pominjali softver koji se dobija uz ove kartice, ne može se preskočiti ni ono što „Microstar” daje: u pitanju je još jedno bogato pakovanje koje čini ukupno deset diskova sa raznim softverom.

Dolazimo i do performansi. Prvo da konstatujemo da ni ovde AGP 8X nije nimalo povećao performanse, pa novi Ti4200 nisu ništa brži od starijih na istom taktu. Od testiranih kartica „Asus” se, naravno, pokazao najbržim zbog „u startu” povećanog radnog takta memorije, dok su „Leadtek” i „MSI” imali iste performanse. Ovde bismo se osvrnuli i na „Asusovu” reklamu „20% faster than Generic Ti4200”, jer rezultati testova pokazuju da baš i nije tako. U nekim situacijama se 9280S približava ovoj razlici, međutim, u proseku, od „običnih” Ti4200 brži je nekih 10 odsto. Overklokovanje je prilično „zgusnulo” ove modele, pošto su im krajnji dometi slični. „Asus” je naravno opet najbrži, međutim razlika između njega i najsporijeg Microstara manja je od 5 odsto, što teško da će se osetiti u praksi. Stoga, možemo reći da su sve tri kartice približno brze, te da po ovom kriterijumu ne treba tražiti pobednika. Mnogo je bolje sagledati cene, a one se razlikuju, i to prilično.

„Asusov” model je, naravno, najskuplji: u maloprodaji, bez poreza na promet, košta malo više od 300 evra. „Razumemo” da je u pitanju „Asus”, te da ova kartica raspolaže nekim rešenjima koja je sigurno čine skupljom za proizvodnju (bolja štampana ploča i memorija), međutim to teško da će nekome zvučati kao dovoljno opravdanje da se odluči upravo za ovu karticu. Za taj novac može se uzeti Ti4400 ili za malo više Ti4600, a to su ipak bolje kartice. S druge strane, kupovinu „Microstarovog” i posebno „Leadtekovog” modela svakako možemo preporučiti. Realne razlike u ceni između ova dva modela gotovo da nema. „Leadtek” jeste nešto malo skuplji, ali poseduje ViVo mogućnosti, dok je na strani „Microstarovog” modela izuzetan kvalitet izrade i prikaza slike. Kako su opet u pitanju samo nijanse, pretpostavljamo da će odlučiti mišljenje o konkretnom proizvođaču, ali u bilo kom slučaju nećete pogrešiti. Sa „Asusom” pogotovo nije moguće pogrešiti, međutim kupovina Asus 9280S SuperFast modela zahteva znatno dublji „zalazak” u novčanik.

Saša UZELAC