Igre i život sa njima su najbolji mogući katalizator besmisla.

Loaded

Sigurno vam je poznat osećaj potpune praznine koja vas obuzme posle nekoliko maratonskih igračkih sesija. Posle nekoliko probdevenih noći uz neki superioran naslov, vraćanje na Zemlju svakog igrača-sanjalicu boli kao prinudno sletanje. Odlazak na posao, gledanje u zid ili razgovor sa nekim ne mogu da nadomeste osvajanje galaksija ili rešavanje misterije dinosaurusa.

Mašta je osnov i pokretač svega. Aktivnost gde je nema ili osoba koja ju ne poseduje ne zaslužuju moje vreme. Simply as that. Posao gde nema improvizacije, gde se od vas ne očekuje lični pečat ili kreativni input nije posao već kuluk. Čovek koji ne želi da se igra (na bilo koji način) vrlo verovatno postoji samo u obliku slike koju projektuje u vaše vidno polje. Promiskuitene devojke i političari su živi dokaz: obe kategorije u proseku žive dvadeset godina duže od radnika u administraciji. Zato što se igraju. Uvijanje kosom i vitlanje kukovima, namigivanje, laganje i prazna nadahnuta obećanja u svakom slučaju bolja su podloga za život od papira, pečata i registar kase.

Čemu sve ovo tupljenje? Iz želje da se obrazloži činjenica da su igre i život s njima najbolji mogući katalizator besmisla. Sećam se komentara jednog pilota-lovca, koji je na pitanje o svom poslu odgovorio „jedino s čim mogu da poredim ovo što radim jeste luda zaljubljenost”. Posle 48 sati Medieval: Total Wara, jedino za šta imam snage su stvari koje vrede. Moji prijatelji, pas i teretana.

Dobro, ove dve poslednje stvari baš i ne.

Copyleft

Kraj ere popularnosti DivX filmova možda je bliži nego što mislite. Naravno, nije reč o posledici legalizacije, antipiratizacije ili komasacije, već o činjenici da kopiranje DVD-a naveliko kuca na naša debela hrastova vrata. Pogledajmo fakta: prazan medijum pristojnog kvaliteta od 4,7 GB (Princo 2X) košta 1.85 eura (gotovo isto kao ekvivalentan kapacitet na praznim CD-ima), rezači između 250 i 380 eura (sa konstantnom tendencijom pada), dok je softver za uspešno kopiranje istih već dostigao granice solidne upotrebljivosti. DVD X-Copy, oko koga se napolju lome koplja pravne prirode, na krajnje jednostavan način vam omogućava da sadržaj komercijalnog, copy protected DVD filma jednostavno prekopirate na blank medijum! Čak i ako je DVD u formatu od 9 GB, X-copy će ga secnuti na dva dela, i to na mestu koje sami odaberete! To nije sve: ako ste se zainatili da svoj omiljeni film ipak imate na jednom disku, uzećete DVD2One, koji će dugački, fabrički štampani DVD prepraviti u formu pogodnu za snimanje na 4,7 GB (tačnije 4,5 GB)! Iako ovo potonje ne uspeva u određenom broju slučajeva, autori tvrde da će svaka nova verzija biti uspešnija od prethodne.

Suve tehnikalije i fakta, draga gospodo iz BSA. S obzirom na to da svaki vlasnik legalno nabavljenog DVD-a ima pravo na jednu sigurnosnu kopiju istog, realno je očekivati da će za najviše godinu dana naši „kružoci entuzijasta, radio-amatera i ljubitelja teknike” uveliko štancovati i razmenjivati narezane DVD-ove, na veliku radost i veselje bivših gusarskih video klubova koji se igraju moćnih i dlakavih distributera bisera sedme umetnosti. Još jedan važan stepen u razvoju demokratije je dostignut!

Dostupnost jeftinih DVD medija i pad cena rezača već sada ima ogromnog uticaja na boost prodaje Playstation 2 i Xbox konzola kod nas, kao i igara u DVD izdanju za njih (ripovi polako odlaze u penziju). Porast prodaje „neoficijalnih” Xbox konzola sa čipom za kopije („Microsoft Jugoslavija” ne planira da ih uvozi, ko zna zbog čega) u direktnoj je vezi sa padom cene medija. Hoćete da zaigrate Halo pre nego što u julu (možda) dođe na PC? Spremite 350 evra sa Xbox sa „Enigmom” i 300–400 dinara za snimljeni DVD. Jeste li na konju? Naravno.

Joj, bolan, obilja! :)

Miodrag „Dr. John Becker” KUZMANOVIĆ