Najbolji video-plejer za Linux

Pojavom DivX standarda i pojeftinjenjem DVD uređaja i odgovarajućih medija, puštanje video sadržaja postala je jedna od najčešćih primena računara. Za kratko vreme nastali su mnogi programi koji taj posao obavljaju pod Windowsom, namećući ga kao jedini izbor savremenog korisnika željnog multimedije. Na sreću svih zaljubljenika u Linux, grupa mađarskih programera ponudila je alternativu u vidu MPlayera.

Spisak podržanih video-datoteka je podugačak i sasvim je opravdano reći da je teško naići na format koji ovaj program ne podržava. U tom slučaju rešenje je u paketima kodeka koje možete preuzeti sa zvaničnog sajta. Što se tiče audio-fajlova, podržani su svi važniji formati kompresije, uključujući i WMA.

Program može da se preuzme kao binarna datoteka za RedHat 7 ili u vidu zapakovanog izvornog kôda. Instalacija se vrši korišćenjem alatke rpm, odnosno kompajliranjem. Treba napomenuti da kompajliranje za rad pod sistemom X11 zahteva odgovarajuće razvojne fajlove, dok program svoj grafički interfejs (gmplayer) zasniva na razvojnim bibliotekama libpng i GTK 1.2. Sam proces se svodi na $./configure --enable-gui && make i #make install. Pri tom je opcija enable-gui obavezna za kompajliranje grafičkog interfejsa. Ukoliko posedujete distribuciju kompatibilnu sa Debianom, $fakeroot dpkg-buildpackage će napraviti binarni paket koji treba instalirati dpkg-om.

Po kompilaciji treba urediti konfiguracioni fajl i odabrati video-output drajver. Izbor je velik i kreće se od podrške za „Matroxove” grafičke kartice, preko SDL i GGI biblioteka, framebuffera, do x11 i xv. Za većinu korisnika opcija vo=xv u konfiguracionom fajlu biće sasvim dovoljna. Audio-output drajver će biti odabran automatski.

Uz izvorni kôd se ne isporučuje skin za gmplayer, kao ni font za prikazivanje titlova, pa ih je potrebno preuzeti sa Interneta. Skin treba raspakovati u ~/.mplayer/Skin/default, a font u ~/.mplayer/font. Ukoliko vaša distribucija podržava freetype, možete izabrati vaš omiljeni TrueType font i linkovati ga ili kopirati kao ~/.mplayer/subfont.ttf. Ukoliko se naša slova u titlu ne prikazuju kako treba, proverite da li imate instaliran iconv i da li ste preuzeli cp1250 ili iso8859-2 font, pa pokrenite MPlayer sa opcijom -subcp cp1250 ili -subcp latin2, zavisno od enkodinga. Većina titlova kod nas kodirana je po standardu cp1250, pa treba izabrati takve fontove.

Prava snaga programa dolazi do izražaja tek kada se pokreće iz komandne linije. Tu je pregršt opcija za fino podešavanje svega vezanog za program – od prikaza, brzine i titlova, do IC porta ili džojstika. S druge strane, grafički interfejs je siromašniji opcijama i na tom polju deluje nedorađeno. Od značajnijih prednosti treba izdvojiti mogućnost grebovanja video sadržaja sa TV kartice, enkodovanja video-zapisa programom mencoder, kao i podršku za video streaming.

Kao i uz svaki Linux program, uz MPlayer stiže opsežna dokumentacija i podrška putem Interneta. Nažalost, jedan od vođa projekta MPlayer odustao je od daljeg rada na njemu, što ugrožava budućnost i dalji razvoj ovog, zasigurno najboljeg video-plejera za Linux platformu.

Marko SIMENDIĆ