Dvadeset godina najpoznatijeg programa za projektovanje na PC-u

Kada je neki programski paket na tržištu prisutan već pune dve decenije, kao što je to slučaj sa AutoCAD-om, svaki put kada se pojavi nova verzija nameće se logično pitanje da li i u kojoj meri ona opravdava svoje postojanje, odnosno da li novi broj koji stoji uz njen naziv predstavlja samo marketinški potez ili se iza njega krije ozbiljan programerski rad krunisan značajnim unapređenjima. Kompanija „Autodesk”, kao vodeći svetski proizvođač softvera u domenu CAD/CAM tehnologija za kućne računare, oduvek je težila da svoj najpoznatiji proizvod neprestano oblikuje i razvija u skladu sa najnovijim trendovima, ali je isto tako činjenica da se taj napredak nije uvek odvijao ujednačenim tempom, pogotovo od momenta kada je AutoCAD postao baza za nadgradnju specijalizovanih CAD aplikacija namenjenih stručnjacima različitih profila. Da se podsetimo: AutoCAD se prvi put našao u Windows okruženju sa verzijom R13, ali je tek „četrnaestica”, koja je i dan-danas veoma popularna i prisutna na mnogim računarima, definitivno raskrstila sa DOS-om i promovisala izgled i koncept koji je još uvek aktuelan.

Nešto više od godinu i po dana posle pojave verzije 2002, „Autodesk” je na tržište izbacio izdanje za 2004. godinu koje donosi čitav niz unapređenja i izmena, kako na nivou korisničkog interfejsa, tako i u domenu manipulacije običnim crtežima i tzv. spoljnim referencama (Xrefs). Lista novina ima preko sedamdeset stavki, no mi ćemo se zadržati na onim najznačajnijim, koje su od interesa za najširu grupu korisnika.

Ono što je odmah potrebno istaći jeste da je sa AutoCAD-om 2004 uveden novi, izmenjeni format crteža (*.DWG), za koji „Autodesk” zvanično tvrdi da zauzima i do 52 odsto manje prostora na hard disku, čime se bitno povećava brzina otvaranja i snimanja fajlova. Još značajnije unapređenje postignuto je u slučaju kada su crteži smešteni na mrežnom drajvu, gde je učitavanje ubrzano za tridesetak, a snimanje za čitavih 66 odsto u poređenju s prethodnom verzijom. Naravno, ovi podaci su aproksimativnog karaktera, i mogu se uzeti sa rezervom, ali je činjenica da DWG fajlovi jesu manji i bolje kompresovani, pri čemu stepen kompresije zavisi od strukture samog crteža. Nažalost, novi format zapisa doneo je sa sobom probleme sa nekompatibilnošću, tako da verzija 2004 više nema mogućnost snimanja crteža u formatu R14, čime se još uvek brojnim korisnicima te verzije sugeriše da je došlo vreme za update njihovog omiljenog softverskog alata.

Već pri prvom otvaranju AutoCAD-a 2004 uočava se ozbiljna izmena u njegovom izgledu. Prvi put otkako je ovaj program postao Windows aplikacija svi toolbar-ovi, kao i ikonice koje ih čine, redizajnirani su, a pomoću senčenja im je dodata treća dimenzija. Neko će reći da je u pitanju nebitna kozmetička promena, što u krajnjoj liniji možda i jeste tako, ali se mora priznati da AutoCAD sada deluje vizuelno atraktivnije, ukoliko je to uopšte bitno za program ovakve vrste. Ono što je, međutim, daleko značajnije jeste uvođenje novih paleta i osveženi dizajn već postojećih, kao što je, recimo, Properties. Grupa Tool paleta predstavlja jednu od ključnih novina verzije 2004. Korisnik je sada konačno u mogućnosti da različite vrste objekata (blokove, šrafure, simbole, ispune itd.) u svoje crteže unosi po sistemu drag & drop, ukoliko ih je prethodno pripremio na adekvatan način. Palete sa alatima uvode potpuno nov pristup u kreiranju crteža, naročito onih koji u sebi sadrže elemente koji se ponavljaju, poput elektrotehničkih i tehnološko-procesnih dijagrama i šema, znatno ubrzavajući njihovu izradu. Sve palete poseduju auto-hide, docking i transparent opcije, tako da se jednostavno mogu ukloniti sa radne površine u trenucima kada su neaktivne.

Meni Draw obogaćen je dvema novim komandama: Revision Cloud i Wipeout. Prva kreira oblačić sastavljen od serije povezanih lukova i prevashodno služi za obeležavanje/isticanje određenih delova crteža, dok je druga namenjena privremenom zaklanjanju objekata proizvoljnom površinom. Rad sa višelinijskim tekstom (Mulitline text) značajno je unapređen, tako da se sada u prozoru jednostavno mogu unositi tabulatori, menjati razmak između redova, zumirati tekst i, što je možda najvažnije, prostim copy/paste sistemom kopirati sadržaj Microsoft Word dokumenata, održavajući pri tom sve specijalne simbole i format. Takođe, ukinuta su i ograničenja u pogledu veličine i oblika tabela koje se prebacuju iz Microsoft Excela. Kada je reč o komandama, neophodno je istaći da su „Autodeskovi” programeri konačno našli za shodno da implementiraju višestruku Redo opciju. Bilo je, uostalom, krajnje vreme.

Ako „zagrebemo” malo dublje u novi AutoCAD, nailazimo na još veliki broj poboljšanja. Jedno od ključnih je svakako ono koje se odnosi na mogućnost rada u true color režimu, odnosno sa svih 16,7 miliona boja. Dosadašnja paleta od 256 boja, budimo realni, bila je sasvim dovoljna za rad sa klasičnim tehničkim crtežima, koji, ma koliko bili komplikovani, ne iziskuju više od nekoliko desetina boja, čak i pod pretpostavkom da je svakom lejeru dodeljena druga nijansa. Stvari, međutim, nisu tako jednostavne kada je u pitanju vizuelizacija nacrtanih objekata u dve, a posebno u sve tri dimenzije. AutoCAD je po tom pitanju dosta kaskao za vremenom, ali je sada i to ispravljeno. Boje se definišu po HSL i RGB sistemu, ali je zadržana i dobra stara ACI podela (AutoCAD Color Index). Puna podrška 24-bitnom koloru donela je mogućnost gradijentnog senčenja objekata (naročito izraženo pri 3D renderovanju), te kolorno štampanje svih pogleda (viewporta) u okviru layout prikaza.

Design Center i Comunication Center su potpuno novi elementi interfejsa koje donosi AutoCAD 2004. Prvi predstavlja radno okruženje namenjeno sortiranju svih elemenata koje korisnik koristi u svojim crtežima (od simbola, tipova linija, preko lejera i blokova, pa sve do samih DWG fajlova i Xrefova). Uz pretpostavku da je računar povezan na Internet, preko Design Centera moguće je pristupiti bazama podataka koje sadrže milione različitih simbola i gotovih crteža. S druge strane, namena Comunication Centera je da korisnika obaveštava o novim „zakrpama”, drugim dodacima i ispravkama koje se mogu preuzeti s Mreže.

Sa novom verzijom AutoCAD-a, „Autodesk” je napravio najveći pomak od verzije R14; možda ne očigledan „na prvu loptu”, ali svakako veoma značajan, koji će stručnjaci znati i umeti da cene. Arhitekte, inženjeri mašinstva i građevine koji rade na poslovima projektovanja i konstruisanja uz pomoć računara ponovo ispred sebe imaju nezamenljivu softversku alatku pomoću koje će biti u stanju da na papir pretoče sve svoje zamisli. Sada treba još samo videti kako će izgledati njima namenjene specijalizovane aplikacije bazirane na AutoCAD-u 2004, u prvom redu Architectural i Mechanical Desktop.

Slobodan MACEDONIĆ