Kreiranje stereograma (trodimenzionalnih fotografija)

Stereogrami predstavljaju način trodimenzionalne vizuelizacije fotografija uz korišćenje maski i tekstura. Postoje dve vrste stereograma – Single Image Random Dot Stereograms (SIRDS) i Single Image Stereograms (SIS). Razlika između ova dva tipa je u vrsti teksture koja zajedno sa maskom služi kao osnova trodimenzionalne slike. U prvom slučaju koristi se tzv. „šum”, odnosno prikaz tačaka na ekranu po slučajnom izboru, dok se u drugom slučaju kao tekstura uzima slika (koja se može ponavljati dok se ne ispuni cela površina 3D fotografije). Bez obzira o kojoj se vrsti stereograma radi, princip vizuelizacije je isti.

Program koji omogućava da se naprave obe vrste stereograma zove se 3D Miracle. Kao osnovu on može da koristi i statične i animirane maske. To praktično znači da se s ovim programom mogu napraviti i trodimenzionalne animirane sekvence. Jedini je problem što se renderovanje takvog video zapisa može otegnuti i nekoliko časova (ako recimo rešite da svoj omiljeni film prebacite u 3D okruženje). Pri tom treba obratiti i pažnju na činjenicu da nećete moći svaki video insert ili sliku da kvalitetno prebacite u 3D okruženje. Najbolje je da maske koje služe kao osnova budu monohromatske sa finim nijansiranim prelazima. Kolorne maske imaju mnogo oštrih prelaza između boja, a to će se na 3D slici (ili filmu) reprezentovati kao različite dubine u 3D okruženju, pa renderovana slika neće verno dočarati oblike preuzete iz dvodimenzionalne osnove.

3D Miracle poseduje mogućnost kreiranja 8-bitnih ili 24-bitnih fotografija čija maksimalna veličina može da bude 10.000 x 10.000 piksela. Za renderovanje možete odabrati jedan od tri podržana algoritma. Prilikom renderovanja može se uključiti i tzv. blending efekat koji dodeljuje neku vrstu senčenja 3D prikazu. Korisnik može da bira između dva tipa stereograma, normalnog (divergentnog) i ukrštenog (konvergentnog).

Kada se stereogram kreira, treba ga i videti. Ukoliko to do sada niste radili, pokušaćemo da ukratko objasnimo postupak kako možete videti 3D efekat. Pre nego što to uradimo, naglasićemo da ne mogu sve osobe da vide stereograme. Po nekim statistikama većina osoba to može da ostvari bez mnogo napora. Potrebno je samo malo koncentracije da bi se na fotografiji dočarala i treća dimenzija. Oko 20 procenata ljudi nije sposobno da pravilno vidi sadržaj stereograma, a u toj grupi najviše ima osoba koje nose naočare ili sočiva.

Sam proces gledanja odvija se na sledeći način. Potrebno je približiti se što je moguće bliže slici. Za gledanje normalnih (divergentnih) stereograma treba da fokusirate pogled nekoliko centimetara iza same površine na kojoj se nalazi stereogram. U našem slučaju to je nekoliko centimetara iza površine monitora. Nikako nemojte da fokusirate pogled na teksturu, već pokušajte da gledate „kroz” nju. Ako je stereogram napravljen ukrštenom (konvergentnom) tehnikom, morate svoj pogled da fokusirate nekoliko centimetara ispred površine slike (monitora). Nekim osobama je lakše da fokusiraju pogled na prvi, a nekima na drugi način. U svakom slučaju, uz malo vežbe, vrlo brzo ćete biti u stanju da sagledate 3D fotografiju. Dok ne utvrdite koji način je vama najzgodniji probajte da eksperimentišete koristeći različita podešavanja prilikom izrade stereograma. Na kraju, daćemo još samo napomenu da je mnogo lakše naučiti kako se gledaju stereogrami ako se koristi SIRDS tehnika (jer ne postoji prava tekstura koja bi mogla da vam odvlači pažnju prilikom fokusiranja pogleda).

Branislav BUBANJA