Asus v9950, Microstar FX5900-TD128, Gainward GeForce FX PowerPack! Ultra/1200 XP 128M Golden Sample

U prošlom broju mogli ste da čitate o grafičkim karticama baziranim na čipovima FX 5200 i 5600 i dostignućima koje donose „nVidia” čipovi nove generacije. Rekli smo da je 5200 nova jeftina serija, dok 5600 pripada srednjem segmentu tržišta. Dakle, ostali smo dužni prikaza najbržih modela, ali u trenutku pisanja teksta nije ih bilo. Tačnije, FX 5800 kartice jesu bile dostupne, međutim već tada ih se „nVidia” odrekla i napustila njihovu dalju proizvodnju pa su primerci koji su stigli do nas bili najvećim delom uzorci koje proizvođači šalju svojim distributerima, a onih namenjenih prodaji nije bilo. Srećom, „nVidia” je rano uvidela da FX 5800 nije ono što se od njega očekuje, pa je rad na nasledniku počeo vrlo brzo, i uz maksimalnu pažnju. Tako je nastao grafički procesor NV35, po mnogima sve ono što NV30 nije, a trebalo je da bude.

Pogled na arhitekturu novog čipa govori da nije mnogo promenjeno. Dodato je „svega” 10 miliona tranzistora, što ukupan broj diže na oko 135 miliona. Mala razlika, ali su dodaci ubačeni baš tamo gde je najviše „škripalo”. Pre svega, memorijski kontroler značajno je unapređen. Sada je širina magistrale 256 bita, a takvu odavno imaju ATI-jevi čipovi koji se nalaze na najjačim Radeon modelima. Još u vreme kada je NV30 dizajniran mnogo korisnika bilo je skeptično kako to „nVidia” misli da sa 128 bita konkuriše duplo široj ATI-jevoj magistrali. Očigledno nije išlo, pa sada i „nVidia” može da progura 256 bita informacija odjednom. Ovo je omogućilo korišćenje sporije i jeftinije DDR memorije umesto DDR-II kakvu koriste FX 5800 kartice, ali i dalje uz povećane performanse. Maksimalna propusna moć je sa 15,2 GB/s, koliko je propuštala 5800 Ultra kojoj memorija radi na 500 MHz, podignuta na 27,2 GB/s, koliko može nova FX 5900 Ultra kojoj memorija radi na 50 MHz nižem taktu.

Standardno za FX kartice, prisutan je CineFX, ovog puta u izvedbi 2.0. Nova verzija tiče se određenih modifikacija koje su vršene pre svega na Pixel Shaderu. I dalje se poštuje specifikacija 2.0, međutim po „nVidiji”, novi Pixel Shader procesor trebalo bi da je duplo brži od onoga u čipu NV30. Vertex Shader ostao je isti, pa ga i dalje čine tri jedinice verzije 2.0+. Programabilna jedinica za teksturisanje može da obradi četiri piksela sa dve teksture ili, u specijalnim slučajevima, osam piksela s jednom teksturom. Tehnologija Intelisample, kakvu je imao NV30 a koju su činili različiti algoritmi za kompresiju i filtriranje tekstura, Z-buffer i Antialiasing poboljšana , a dodata je i nova tehnologija UltraShadow koja bi trebalo da se bavi dinamičkim senkama.

I NV30 i NV35 napravljeni su sa dva integrisana RAMDAC-a koji rade na 400 MHz, a pored njih ugrađena je i logika koja obezbeđuje TV izlaz. AGP 8x se podrazumeva.

Poslednje unapređenje je NV35 dobio u vidu znatno poboljšanih drajvera. Prve verzije Detonatora FX nisu bili u skladu sa renomeom „nVidije”, međutim, novije verzije sve više liče na Detonatore na kakve smo navikli, brze i bez problema u radu. Pomenimo i promenljivu brzinu rada koju kontrolišu upravo Detonatori i koja je prvi put viđena na modelima FX 5800, a kasnije i na FX 5600 Ultra. Naime, razlikuje se brzina na kojoj kartice rade u 2D (tj. najčešće običnom Windows radu) i 3D režimu, odnosno igranju. Kod kartica koje su bile na testu, u 2D radu GPU radi na 300 MHz, a u 3D na 400 MHz. Ovo je odlična ideja, pošto se tako kartica fino „odmara” kada se ne koriste 3D aplikacije.

Kao što smo već pomenuli, kartice koje će na sebi „poneti” NV35 čip zovu se GeForce FX 5900. Kao i cela FX serija, i 5900 će postojati u dve varijante, barem za sada: obična, kod koje GPU i memorija rade na 400 MHz, i Ultra kod koje oba takta iznose 450 MHz. Radne memorije može da bude 128 ili 256 MB, to već zavisi od proizvođača.

Do nas su stigle tri FX 5900 kartice, sve tri vrlo poznatih proizvođača. Ni jedan od ova tri modela nije Ultra, međutim, nisu u pitanju ni obični 5900. Kao što smo već rekli, običan FX 5900 trebalo bi da radi na 400/800 MHz, dok su sve ti kartice koje su se našle kod nas na testu radile na 400/850 MHz, što je na pola puta do modela Ultra koji rade na 450/850 MHz. Ovo se odnosi na 3D rad, u 2D modu sve kartice rade na 300/850 MHz. Vrlo interesantno, jer pored ovakvih „običnih” 5900, malo ko će se odlučiti za model Ultra kojem je samo GPU brži, ne i memorija.

Pored ove, sve testirane kartice imaju još nekoliko sličnosti. Dizajn je veoma sličan, praktično nema razlike u korišćenim komponentama i njihovom rasporedu. Tako sve kartice imaju po jedan DVI, VGA i S-VHS izlaz, na istim mestima i po 128 MB postavljene samo s prednje strane štampane ploče. Dakle, na pozadini kartica nema memorijskih čipova, samo malo elektronike koja se brine za napajanje.

Asus v9950

„Asusov” model v9950 izrađen je na zelenoj štampanoj ploči. Koristi „Samsungovu” memoriju deklarisanu na 2,2 ns koju zajedno sa NV35 čipom pokriva masivan bakarni hladnjak. U njemu se vrte dva ventilatora od 4 cm, a dva hladnjaka ispod njih povezana su heat pipe-om. Veoma lepo i svakako skupo, naročito kad se u obzir uzme i količina potrošenog bakra. U svakom slučaju, ovaj hladnjak je odlično radio svoj posao, pa se kartica ni u jednom trenutku nije previše grejala, čak ni pri overklok-sesiji kada smo frekvencije rada podigli na 470/950, što je odličan rezultat. Jedini minus je što je hladnjak nešto deblji, pa montiranje obližnje PCI kartice nije preporučljivo. Moguće ju je ubaciti, ali tada ona bukvalno zatvori otvore kuda ventilatori Asusa v9950 uvlače vazduh, što može da oteža hlađenje i, u najgorem slučaju, da „ubije” karticu.

Celokupni kvalitet izrade je, naravno, vrhunski, baš kao i kvalitet slike na monitoru. U velikoj kutiji se pored kartice dobija i šest kompakt diskova sa raznim programima i igrama i, naravno, drajverima, zatim TV kabl i DVI u VGA konvertor.

Microstar FX5900-TD128

Prvi deo oznake modela FX5900-TD128 iz „Microstara” jasan je svakome, dok bi iole bolji poznavaoci grafičkih kartica trebalo da razumeju i nastavak „TD128”: TV-Out, DVI i 128 MB („Samsungove”) memorije. Već smo rekli, ova kartica, kao i sve, radi na nešto višem taktu nego što to „nVidia” propisuje za FX 5900 modele tj. 400/850 MHz. Hladnjak koji prekriva veći deo kartice u „Microstarovoj” terminologiji zove se TwinFlow. „Twin” zato što ga čine dva ventilatora, veći prečnika šest centimetara koji se nalazi napred i manji prečnika četiri centimetra koji se ne vidi na slici jer hladi poleđinu kartice. U stvari, taj mali kuler je TopTech II kakav se ugrađuje na FX 5200 kartice. Dobra strana je što su oba ventilatora prilično spori i tihi, tako da se u radu ne čuju, a rade odlično. Loša strana je što nam se sve to nekako ne dopada, deluje pomalo nakaradno. Pri tom je prednji hladnjak tako debeo da prvi PCI slot nećete moći da iskoristite. Takođe, zadnji hladnjak je, izgleda, tu više „štosa radi”: probali smo kako MSI FX 5900 radi bez njega i razlike gotovo da nije ni bilo. Overklokovanje je dodatno potvrdilo da ovaj sistem odlično funkcioniše, kartica je radila do fenomenalnih 500/1000, što je takt na kom rade 5800 Ultra modeli koji imaju znatno bolju memoriju od ove.

Kvalitet izrade očigledno nije za diskusiju, sve je odrađeno maestralno pa je i slika, naravno, izuzetna. Pakovanje je u skladu sa tradicijom „Microstara”, veoma bogato, bolje i od onog koje stiže uz model iz „Asusa”. Dobija se desetak CD-ova, dva TV kabla, DVI u VGA konektor i jedno pravo pravcato blokče A7 formata.

Gainward GeForce FX PowerPack! Ultra/1200 XP 128M Golden Sample

Poslednji model na ovom testu dolazi iz „Gainwarda”. Čini se da ljudi iz ove kompanije obožavaju dugačke nazive kartica – čik ponovite „GeForce FX PowerPack! Ultra/1200 XP 128M Golden Sample” posle jednog čitanja.

Najveća razlika u odnosu na dva prethodna modela jeste što je „Gainwardov” model tzv. ViVo i poseduje standardni „Philipsov” čip s kojim smo se u poslednjih godinu i više dana sreli nebrojeno puta. Druga razlika je što se koristi „Hynixova” memorija, prethodne dve su imale „Samsungovu”. Treća razlika, zbog koje nam se „Gainwardov” model najviše dopao, jeste „normalan” sistem hlađenja. Ne koristi se bakar već „običan” aluminijum, a debljina je normalna – savršeno je moguće ubaciti PCI karticu ispred ovog Gainwarda. Pri tom dva ventilatora od 4 cm nisu ni malo bučna i ukupno, ovo rešenje ni po čemu ne zaostaje za bakarnim kulerima „Asusa” i „Microstara”, a deluje mnogo jednostavnije. Ovo pokazuje i da su dizajneri „Microstara” i „Asusa”, pored dobrog hlađenja, želeli da njihovi kuleri imaju i impresivan izgled. Nama se ipak najviše dopala jednostavnost „Gainwardovog” rešenja. Da je ovo hlađenje dostojno jednog FX 5900 pokazalo je i overklokovanje, kada smo Ultra/1200 XP podigli do 480/980 MHz, što je tek nešto slabije od fenomenalnog „Microstara”. Da ne bude da samo hvalimo, nisu nam se svidele po tri svetleće diodice u svakom od ventilatora na ovoj kartici. Lepo svetle i daju dobar izgled unutrašnjosti računara, ali to ipak vremenom dosadi.

Inače, kao i svaki drugi Golden Sample, i ovu karticu moguće je „legalno” overklokovati. Pri instalaciji drajvera korisniku se nudi da njegova kartica radi u standard modu, kada su radne frekvencije obične (400/850 MHz) ili Enhanced modu, kada kartica radi na 440/900 MHz. U ovom drugom modu kartica je oko pet odsto brža od „Asusovog” i MSI-ovog modela. Jeste u pitanju overklok, međutim, pošto sam „Gainward” garantuje da će kartica ispravno raditi na ovom taktu, svakako bi ga trebalo iskoristiti.

Kutija u kojoj dolazi Ultra/1200 XP najmanja je i najslabije opremljena. U njoj su potrebni ViVO kablovi i DVI konvertor, ali je softvera daleko manje. Lično ne volimo da vidimo mnogo, često nepotrebnih stvari, jer je sigurno je da ništa od toga „Gainward” ne daje džabe – svi ti programi i igre osetno podižu ukupnu cenu proizvoda.

Performanse koje pružaju ove kartice napokon su na nivou kakve „nVidia” zaslužuje. Sada je jasno da se trud isplatio, naučena je lekcija sa NV30, a greške ispravljene. Gotovo sve igre moguće je „voziti” u rezoluciji 1600 x 1200 uz AntiAliasing i Anisotropic filtriranje. Ipak, ne treba preterivati jer maksimalni AA i AF znatno umanjuju performanse. U odnosu na ATI, situacija je generalno gledano podjednaka: model Radeon 9800 Pro koji je konkurent modelima FX 5900 brži je u ponekoj aplikaciji, a nekada je „nVidia” ispred. Ono u čemu ATI nema konkurenciju jesu performanse kada se uključe maksimalni AA i AF modovi. Međutim, naše je mišljenje da oni nisu potrebni kada se koriste visoke rezolucije, naročito ne najviši modovi (8x). Na strani ATI-ja je i nešto bolji kvalitet slike, ali to je već prilično diskutabilna kategorija.

Ono što je mnogo važnije, a u čemu je „nVidia” u znatnoj prednosti, jeste cena. Svi modeli sa testa koštaju između 300 i 350 evra, što je osetno manje od 450 evra koliko košta ATI Radeon 9800 Pro. Kako su performanse veoma slične, može se reći da je FX 5900 trenutno bolji izbor, barem u ovoj, top klasi. Doduše, ATI ima i model 9700 Pro koji je jeftiniji, međutim ovakvi FX5900 ipak su nešto brži od njega.

Ljubitelji „nVidije” konačno su dobili karticu na koju mogu da računaju u okršajima s konkurentskim taborom. Njima je pojavom ovih kartica maksimalno pojednostavljen izbor naredne kartice. S druge strane, performanse su previše slične da bi neki ATI-jevac promenio stranu i prešao na GeForce.

Svaka strana ima nekoliko argumenata kojima će pokušati da dokaže da je neko od ova dva rešenja bolji izbor, međutim oni u mnogo čemu zavise od toga šta je korisniku potrebno. Ukoliko tražite da kartica radi u zahtevnim AA i AF modovima ATI jeste bolji izbor, međutim, za OpenGL je „nVidia” i dalje „tata”. U svakom slučaju, borba ove dve kompanije i njihovih korisnika se nastavlja.

Saša UZELAC