Kartice sa nVidia GeForce FX čipovima

U proteklih nekoliko godina „nVidia” nas je navikla na jednogodišnji tempo izbacivanja novih generacija grafičkih čipova, tj. „grafičkih procesora” kako se oni zovu upravo od pojave prvog GeForcea. Podsetimo se, prvi programabilni grafički procesor sa T&L (Transform & Lighting) jedinicom se zvao GF256. Posle njega, još tri generacije su se naređale u ukupno četiri godine. Kako su se taman negde u maju prošle godine pojavile GeForce 4 MX i Titanium kartice, bilo je logično ovih dana očekivati novu. Naravno, nije u pitanju nikakvo iznenađenje jer „nVidia” najavljuje novu GeForce seriju već pola godine, da bi ovih dana konačno stigla i do nas.

Dosta toga promenjeno je u odnosu na familiju GF, a najpre se uočava oznaka. Naime, nema petice u imenu, pa se umesto GF5 nova generacija zove prosto GeForce FX. Napuštene su i oznake MX i Titanium i ostali su samo četvorocifreni brojevi koji govore o „klasi” kojoj čip pripada. Podsetimo se, prvi GeForce bio je jedan jedini, „dvojka” je postojala u „full” i MX varijanti, GF3 je opet bio samo jedan čip, da bi se četvrta generacija podelila na modele MX i Titanium. Dakle, novi GeForce FX-ovi su 5200 i 5600, a očekuje se i 5900. Pri tom se svaka od ovih kartica može naći sa dodatnim „Ultra” u imenu što, kao i kod GF2 generacije, označava nešto bržu verziju od standardne.

Oni malo bolje upućeni, tj. oni koji prate razvoj GF FX serije čipova, pitaće se šta je sa čipom NV30 i karticama sa oznakom 5800 na koje je trebalo da se ugrađuje i koje je trebalo da se prve pojave? Čip NV30 jeste izašao na nekim karticama, međutim, „nVidia” je s ovim proizvodom doživela pravi fijasko. Razloga je nekoliko, ali glavni je – kašnjenje. Naime, NV30 je najavljen još za kraj prošle godine, a pojavio se tek ovog proleća. To bi se nekako i zaboravilo da su performanse bile na nivou očekivanog, što nije bio slučaj. Jeste da je prestignut glavni konkurent iz ATI tabora (Radeon 9700 Pro), ali je razlika jedva primetna. Dakle, skoro godinu dana noviji proizvod jedva se izborio sa „starcem” kakav je 9700 Pro. Ovu metaforu smatramo realnom, u IT industriji mnogi proizvodi ne dožive ni da budu godinu dana na tržištu, ali ATI-jev čip R300 ne samo da je opstao, već je sve vreme proveo na „tronu”. Pored svega toga, NV30 se i preterano grejao, pa je hlađenje modela 5800 Ultra bukvalno ismejano od strane mnogih korisnika (poređenja sa fenom za kosu i slično). Sve u svemu, čak je i prvi čovek kompanije „nVidia” ovaj čip nazvao promašajem, proizvodnja je obustavljena, i sva pažnja poklonjena je nasledniku (tj. zameni) – čipu NV35 koji će nositi kartice sa oznakom 5900.

S druge strane, NV34 i NV31, iako slične arhitekture sa NV30 (što je logično pošto su iz njega razvijani), dobro su „ispali” i našli su svoj put do tržišta. GF FX 5200 je naslednik serije GF4 MX, dakle „low-budget” segment tržišta. Jači FX 5600 treba da zadovolji zahtevnije korisnike (naslednik GF4 Ti4200), dok su 5800 i 5900 vrh ponude, tj. čipovi koji treba „nVidiju” da vrate na tron kada su performanse u pitanju. Pođimo redom, od najslabijeg.

NV34 koji će se ugrađivati u FX 5200 modele je, dakle, naslednik čipova NV17 i NV18, međutim, nekih sličnosti koje bi se mogle očekivati nema. Razlog je veliki broj kritika koje je „nVidia” zaradila zbog „lažnog obeležavanja” GF4 MX kartica. Podsetimo se, GF4 MX je po onome čime je raspolagao pre bio član druge generacije GeForce čipova, teško treće, a četvrtu mu nije „davao” niko. Dok čipovi GF3 i GF4 Ti imaju punu DirectX 8.1 kompatibilnost, NV17 je tek DirectX 7 kompatibilan.

Zato je ovog puta primenjena druga taktika, pa se i najslabiji član FX familije, čip NV34, može podičiti da je punopravni član ove serije. Dakle, poput ostalih NV3x čipova, i NV34 poseduje iste „CineFX” mogućnosti koji su osnova za kompatibilnost sa DirectX 9 standardom, a to je glavna karakteristika pete generacije GeForce čipova. S obzirom da se ništa od „logike” nije smelo izbaciti jer bi se izgubila ta DX9 kompatibilnost, „nVidia” je razliku između čipova napravila na ranije proveren način, menjanjem broja pipelinea i memorijskog kontrolera, uz uvek neizbežno menjanje frekvencije rada.

Tako NV34 ima dva pipelinea koji mogu da obrade po dve teksture u jednom taktu, tj. da na dva piksela izvrše dve operacije sa teksturama. Tu su i Vertex i Pixel shaderi koje zadovoljavaju 2.0 standard a u nečemu ga i prevazilaze. Memorijski kontroler je prebačen sa NV17/18 čipa, tj. u pitanju je stari LMA (Lightspeed Memory Arhitecture). To znači da i NV34 u suštini poseduje dva 64-bitna kontrolera koji zajedno rade. U odnosu na NV17, dodat je CineFX „engine” koji daleko bolje radi Antialiasing i Anisotropic filtriranje. Nasleđene su i sve TwinView mogućnosti koje su imali prethodni NV17 čipovi, a to znači da svaki FX 5200 raspolaže sa dva RAMDAC-a na 350 MHz i integrisanim TV izlazom.

Sa svim ovim, NV34 ima oko 47 miliona tranzistora, što je mali broj za korišćenje „starog dobrog” 0,15-mikronskog procesa izrade. Da ih je bilo više, morao bi da se koristi 0,13-mikronski proces koji bi znatno podigao cenu.

Frekvencija rada grafičkog čipa je 250 MHz za običan model i 325 MHz za FX 5200 Ultra. Koristi se, naravno, DDR memorija koja radi na 400 MHz, tj. 650 MHz za model Ultra. Postoje modeli sa 64 i 128 MB memorije, pri čemu FX 5200 modeli sa 64 MB koriste samo pola memorijske magistrale, tj. 64 bita, a modele sa 128 MB moguće je dobiti u obe konfiguracije, mada većina modela koristi svih 128 bita.

Čip NV31 zamišljen je kao naslednik čipa NV25, tj. GF4 Titanium kartica. Poseduje sve nabrojane mogućnosti NV34 čipa, ali i neka poboljšanja. Prvo, tu je još jedan jedna v2.0+ Vertex shader jedinica, pa ih ima ukupno dve. Memorijski kontroler potpuno je drugačiji: ovaj je preuzet sa GF4Ti kartica (četiri 32-bitna kontrolera), ali sa dodatnim algoritmima za kompresiju, tako da u 128 bita široku memorijsku magistralu stane još podataka. CineFX prisutan je i ovde, pa bi FX 5600 trebalo da radi znatno bolje od GF4Ti kartica kada se uključe Antialiasing i Anisotropic filtriranje.

Poput slabijeg brata, i NV31 može da odradi četiri teksture u jednom taktu, ali nije ograničen na dva piksela sa po dve teksture. NV31 može i da promeni svoj režim rada i da obradi četiri piksela sa po jednom teksturom. TwinView mogućnosti su i dalje prisutne, s tim što RAMDAC-ovi u NV31 rade na 400 MHz. TV izlaz je identičan, što je još jedno poboljšanje ako se FX 5600 posmatra kao naslednik modela GF4 Ti koji nisu imali integrisanu podršku za prikaz na TV/video aparatima. Planirano je da standardna verzija FX 5600 radi na 325/550 MHz (čip/memorija), a Ultra na 350/700 MHz. Ove kartice moguće je naći u varijanti sa 128 i 256 MB DDR memorije.

Naravno, svi novi čipovi su AGP 3.0 kompatibilni, odnosno sposobni da rade u AGP 8X režimu.

Prvi modeli FX serije kartice do nas su stigli još krajem maja, međutim, do sada nisu stigli da se nađu na testu. Da bismo se malo iskupili za ovo kašnjenje, potrudili smo se da prikupimo nešto veći broj kartica za ovaj broj. Tako se na testu našlo ukupno deset različitih modela: sedam 5200 i tri 5600, od kojih je jedan 5600 Ultra. Zanimljivo je da nijedna 5200 nije bila u Ultra varijanti; razlog je što se malo proizvođača uopšte odlučilo za konstrukciju ovih kartica. Naime, njihova cena je bliska običnim 5600 modelima, a performanse su ipak niže.

Ali, zato je bilo tri 5200 „SE”, „Lite” ili „LE” modela, kako ih već koji proizvođač zove. Naime, čip NV34 u sebi ima dva 64-bitna memorijska kontrolera, međutim, mnogi proizvođači se odlučuju za proizvodnju kartica koje koriste samo jedan, a pri tom stave i manju količinu sporije memorije. Sve to je loše po performanse, ali vrlo dobro za smanjenje cene, tako da su ti „osakaćeni” 5200 modeli dobar izbor samo za one koji znaju da od svojih grafičkih kartica neće tražiti ništa više od osnovnih 3D mogućnosti. Takvi su „Asusov”, „Creativeov” i jedan „Gainwardov” model i prelazimo na njihovo opisivanje.

FX 5200, 64-bita

Gainward FX PowerPack! Pro/660 Lite! 128 MB

„Gainwardov” FX PowerPack! Pro/660 Lite! 128 MB koristi samo 64-bitnu magistralu do memorije i ima 128 MB DDR SDRAM-a deklarisanog na 7,5 nanosekundi, koja tako radi na neverovatno niskih 280 MHz. I NV34 radi na taktu nižem od „preporučenog”, tačnije na 200 MHz. Ovo je dakle „Lite SE” model ili „LE LE” kako se to kaže u terminologiji konkurentskog proizvođača grafičkih čipova (ATI i Radeon serija). U redu, „Gainward” je želeo da maksimalno spusti cenu, ali ostaje nejasno zašto je ugrađeno svih 128 MB memorije: samo 64 MB bi još više spustilo cenu, a niko ne bi primetio da još toliko „fali” jer je ova kartica ionako prespora za bilo kakav rad u 3D aplikacijama.

Prednost ovog modela u odnosu na „Asusov” i „Creativeov” jeste prisustvo DVI konektora, pored standardnih VGA i S-VHS, pa je tako omogućeno priključenje nekog savremenijeg TFT monitora (koji ima DVI ulaz), što daje nešto kvalitetniju sliku. Naravno, hlađenje grafičkog čipa je samo pomoću hladnjaka, koji je i više nego dovoljan za 200 MHz. Kutija u kojoj se dobija kartica prilično je mala i sadrži samo neophodne konvertore i kablove, pored kratkog uputstva i CD-a sa drajverima.

Asus v9520 Magic/T 128 MB

Model iz „Asusa” nosi oznaku v9520 Magic /T 128 MB. Kartica je „niskog profila” i urađena vrlo kvalitetno. Na sebi ima VGA i dva konektora za video izlaz – kompozitni i S-VHS. Naravno, samo jedan je moguće koristiti istovremeno. DVI nije prisutan, a i „niski profil” ne obezbeđuje prostor za to. Inače, ovo je najslabiji FX 5200 model ovog proizvođača, „Magic” u njegovom imenu označava isto što i „Lite!” kod „Gainwarda”, pa i ova kartica koristi samo 64 bita memorijske magistrale. Memorija je nešto brža i radi na 333 MHz, što je opet manje od predviđenih 400. I „Asusu” je ugradio svih 128 MB memorije na karticu kojoj to nikako ne treba. Grafički čip radi na standardnih 250 MHz i opremljen je samo hladnjakom. Kutija je mala, a sadržaj oskudan kao i kod „Gainwardovih” modela. Iako je „Asus” obično vrlo izdašan kada je u pitanju dodatna oprema, ovog puta je očigledno konačna cena bila primarni faktor pa se u kutiji dolaze samo neophodne stvari.

Creative Technologies FX Blaster 5200

Poslednji FX 5200 sa „suženom” memorijskom magistralom dolazi u kutiji sa logotipom „Creative Technologies” i sa imenom FX Blaster 5200. Ipak, sama kartica zapravo je proizvod „Microstara”, baš kao i „Creativeov” GF4 MX440 koji smo testirali pre nekih godinu dana. „Creative” je očigledno ponovo odlučio da im je najbolje da kupuje MSI kartice i samo ih pakuje i prodaje pod svojim imenom. Ponovo na to jasno ukazuju prisutne oznake i crvena boja laka kartice, ali i sadržaj BIOS-a gde u polju „Vendor” stoji broj koji odgovara kompaniji „Microstar International”. Naravno, to ni tada, pa ni sada nije ništa loše, jer MSI pravi odlične kartice

Testirana kartica je, kao i „Asusov” Magic, niskog profila i takođe nema DVI izlaz. Frekvencije na kojoj rade grafički čip i memorija su standardne (250/400 MHz), ali kartica poseduje „samo” 64 MB memorije. Ovo je ono što smo hteli da vidimo, ako je već magistrala 64-bitna. U prilog tome da ovoj kartici ničemu ne služi dodatnih 64 MB govore i rezultati koji su ovaj Creative pozicionirali iznad „Asusovog” Magica i „Gainwardovog” Lite!. Brže je i jeftinije ugraditi manju količinu brže memorije nego više sporije, pa ovaj potez „Creativea” (tj. „Microstara”) možemo samo da pohvalimo. Kutija u kojoj dolazi ovaj Blaster jedna je od lepših i većih sa testa, ali je sadržaj tek na nivou Gainwarda i Asusa.

Toliko o „64-bitnim” FX 5200 modelima, prelazimo na one „punokrvne”, koji sa memorijom komuniciraju sa svih 128 bita.

FX 5200, 128 bita

Gainward FX PowerPack! Pro/660 Golden Sample 128 MB

Ponovo je „Gainward” bio najbrži sa karticom na testu. Naziv modela je FX PowerPack! Pro/660 Golden Sample 128 MB. Kao što se može videti, razlika u imenu se jedva i primećuje: samo „Golden Sample” umesto „Lite!”. Međutim ako želite dobre 3D performanse od „Gainwarda” otvorite četvore oči, jer je ova mala razlika u praksi „k’o nebo i zemlja”. Naime, „Golden Sample”, pored toga što koristi svih 128 bita memorijske magistrale, ima i mnogo bržu memoriju koja radi na 440 MHz, dakle 10 odsto brže od standardne vrednosti. GPU je ubrzan nešto manje i radi na 270 MHz. Model GS zbog ovih viših taktova ima ventilator na hladnjaku GPU-a koji vrlo dobro odrađuje svoj posao. Overklokom Lite! modela nismo se ni bavili, dok je GS model osvetlao obraz i sa ukupnih 310/550 MHz podsetio na dane kada je oznaka „Golden Sample” imala veliku težinu.

Izuzev ovih razlika, kartica je identična modelu Lite! tako da su kvalitet izrade, prikaza i sadržaj pakovanja isti.

Leadtek A340 TDH

Naredni FX 5200 stiže iz „Leadteka” i nosi oznaku A340 TDH. U pitanju je standardan model 5200 koji radi na 250/400 MHz i ima 128 MB DDR SDRAM memorije deklarisane na 4 ns. Kvalitet izrade je i ovde na vrlo visokom nivou, a da se nije štedelo govori i kvalitetan kuler na grafičkim čipu i tri svetleće diode koje signaliziraju u kom režimu kartica radi (AGP 4X ili 8X) i da li radi ispravno ili se javila neka greška. Ovo nije preterano korisno, ali deluje interesantno i može da učini kućišta sa providnim stranicama još zanimljivijim. Od konektora, tu su uobičajeni DVI, VGA i S-VHS izlazi, a u kutiji se naravno dobijaju i potrebni kablovi i konvertori. Overkloking mogućnosti su izuzetne: A340 TDH je uz „Gainwardov” GS bio najbolji na testu, sa ukupnih 315/545 MHz, što je sasvim u skladu sa renomeom „Leadteka”.

Microstar FX 5200 TDR 128

Posebno mesto na ovom testu pripada „Microstarovim” karticama, a razlog je najnovija inovacija ovog proizvođača nazvana MSI Media Center Deluxe II kojom su opremljeni modeli 5200 i 5600 (vidi tekst u okviru). Čak i ako ovo ostavimo po strani, MSI kartice su i dalje prilično nestandardne. Druge dve osobine koje ih izdvajaju jesu kuleri i funkcija „Dual BIOS” koja garantuje da nećete imati problema prilikom „flešovanja” BIOS-a.

Model sa oznakom FX 5200 TDR128 ima na sebi NV34 i 128 MB „Samsungove” memorije deklarisane na 4 ns. GPU i memorija rade na standardnim vrednostima (250/400), ali poznavaoci će odmah uočiti da memorija brža nego što je potrebno: za 400 MHz je sasvim dovoljna i DDR memorija od 5 ns. To jasno ukazuje na overklok-potencijal ove kartice. Drugi dobar pokazatelj je novi sistem hlađenja „Top Tech II” odnosno okrugli bakarni hladnjak na koji je montiran „Sunonov” ventilator koji je sposoban da menja broj obrtaja od 2500 do 6000 o/min, u zavisnosti od temperature NV34 čipa. Konačni rezultat je veoma blizak najboljim modelima: 310/520 koliko smo najviše „izvukli” tek je nešto manje od onoga što mogu „Leadtekov” i „Gainwardov” model. Ono po čemu je „Microstar” uvek prednjačio, pakovanje i dodatna oprema, nije se promenilo ni ovoga puta. Uz ovu karticu dobija se brdo softvera na ukupno 10 kompakt diskova. DVI, VGA i S-VHS konektor su deo standardne opreme.

Novost na našem tržištu je proizvođač pod imenom „Xelo”. Pošto se prvi put srećemo s njihovim proizvodima obratili smo malo veću pažnju. Kako ova kompanija prodaje i grafičke kartice bazirane na seriji čipova ATI Radeon, koje su u stvari iste kao i većina ostalih (HIS, „Sapphire”...), mišljenja smo da se „Xelo” bavi samo kupoprodajom gotovih proizvoda, tj. da ih samo pakuje i lepi svoje etikete. To je nešto poput saradnje „Creativea” i „Microstara”, mada ovoga puta nismo uspeli da dokučimo ko je pravi proizvođač kartica koje „Xelo” prodaje pod imenima FX 5200 i 5600. Opet, sve ovo nikako ne treba gledati negativno, jer je nebitno ko je pravi proizvođač dokle god je proizvod dobar, a to sa „Xelo” modelima jeste slučaj.

Xelo FX 5200

Xelo sa oznakom FX 5200 se na prvi pogled razlikuje od drugih modela iz ove klase. Pre svega, memorija mu se nalazi samo na prednjoj strani, pozadi nema ništa. Drugo, ovo je jedini 128-bitni FX 5200 koji ima samo hladnjak na procesoru. To nas je navelo na pomisao da se malo štedelo prilikom izrade ovog FX-a, što se pokazalo kao tačno iako je memorija nešto slabijeg kvaliteta. Dakle, 128 MB prisutnog RAM-a je deklarisano na 5 ns, a radna frekvencija je „svega” 350 MHz, 50 MHz manje nego što je to standard za FX 5200 modele. GPU radi na standardnih 250 MHz i prilično se pregreva pod, iako lepim, ne toliko efikasnim hladnjakom. S obzirom na lošiju memoriju i hlađenje, ne čudi da je maksimum na kome je Xelo FX 5200 radio 270/430 MHz. Ipak, iako se primećuje izvesna štednja, kvalitet izrade je veoma dobar, kao i prikaz na monitoru. Naravno, i sa ovom karticom je moguće dobiti sliku putem VGA, DVI i video izlaza. Pakovanje ove kartice je najlošije na testu: sadrži samo CD sa drajverima i jedan kratak video kabl, nema, recimo, DVI u VGA konvertora.

FX 5600

Xelo FX 5600

Prelazimo na modele sa NV31 čipovima i nastavljamo gde smo stali, kod modela iz firme „Xelo”. Njihov FX 5600 je, za razliku od 5200, mnogo standardniji. Dizajn je sličniji ostalim 5600 modelima, memorijskih čipova ima na obe strane štampane ploče, a i radni taktovi su „po defaultu”, dakle 325/550 MHz. Memorija je „Samsungova”, deklarisana na 3,6 ns, i ima je ukupno 128 MB. Hlađenje je mnogo ozbiljnije nego na modelu sa NV34 čipom, što je sasvim očekivano za jednu FX 5600 karticu. Tako hladnjak prekriva sve memorijske čipove sa prednje strane i GPU, a hladi ga mali ventilator od 4 cm. Iako ovako mali ventilator ne deluje previše ubedljivo, u praksi se pokazao odlično i savršeno se nosio s toplotom koju rasipa ova kartica. Kvalitet izrade je, kao i kod prethodnog modela, solidan, ali nije na nivou jednog „Leadteka”, „Microstara” ili „Asusa”. Pakovanje je isto kao kod slabijeg modela, dakle vrlo oskudno.

Microstar FX 5600 VTDR128

Drugi FX 5600 na našem testu dolazi iz „Microstara” i nosi oznaku FX5600-VTDR128. Kao i kod jeftinijeg modela, slovo „R” u oznaci označava da se i ovde dobija MSI Media Center Deluxe II i daljinski upravljač. Ono što slabiji model nema jeste slovo „V”, odnosno video ulaz. Narodski rečeno, MSI FX5600 VTDR128 je „ViVo” kartica, pa je s njom moguće raditi prilično kvalitetnu video-montažu, naravno na amaterskom nivou, za šta je zaslužan poznati „Philipsov” SAA7108AE. I ovaj MSI ima nestandardan sistem hlađenja, u pitanju je „TOP Tech” prve generacije. Iako stariji, znatno je bolji jer je prenet sa poslednjih GeForce4 Ti modela ovog proizvođača koji su poznati kao dobri „grejači”.

Radne frekvencije su „default”, što je pravilo kod svih proizvoda „Microstara”, s tim što se tih 325/550 MHz overklokovanjem može podići do 370/660, što je odličan rezultat, posebno za memoriju.

Leadtek A310 Ultra TD MyVIVO

Poslednja kartica na testu je ponovo jedan Leadtek, A310 Ultra TD MyVIVO. „Ultra” u imenu označava da je ovo ubrzana verzija NV31 čipa, tako da on radi na 350 MHz, a memorija na čitavih 700. Za ovako nešto potrebna je kvalitetna memorija i dobro hlađenje, što je „Leadtek”, naravno, i obezbedio. 128 MB „Hynixove” memorije deklarisano je na 2,8 ns, a lepo dizajniran hladnjak u sebi sadrži jedan od najvećih (i najviših) ventilatora koji su se do sada mogli sresti na nekoj grafičkoj kartici. Visina ventilatora, zajedno sa mrežicom koja bi trebalo da spreči ulazak prašine, na većini ploča zalazi u prostor najbližeg PCI slota, pa ga tako nije moguće koristiti. Koliko je je loše što gubite jedan PCI slot, toliko je i dobro jer nije moguće postaviti PCI karticu tik iznad ventilatora grafičkog procesora, pa je tako hlađenje mnogo bolje.

Kvalitet izrade je kakav ova kartica i zaslužuje, vrhunski. Jednaka ocena ide i za kvalitet prikaza. VGA, DVI i S-VHS konektori su naravno tu. Poput MSI FX 5600 VTDR, i Leadtek A310 poseduje „ViVO” mogućnosti. Dakle, pored visokih 3D perfomansi, njeni vlasnici će moći da snime nešto sa i na kameru/video rekorder. Probali smo i da još malo ubrzamo ovu karticu i zaustavili se na 400/800, što je dobar rezultat, posebno za karticu koja je već ovako brza.

Rezultati

Rezultati koje prikazujemo su iz standardnih 3DMark 2001 i 2003 testova i dobijeni su korišćenjem Detonator drajvera u verziji 44.03. Radi poređenja, dodali smo GF4MX 440 SE, klasičan MX440, Ti4200 i 4800SE koje istim ovim redom nasleđuju 5200 Lite/SE/LE, FX 5200, 5600 i 5600 Ultra. Zanimljivo je da je stariji 3DMark pokazao dobitak samo u slučaju 5200 kartica u odnosu na GF4MX, dok 5600 modeli nisu dostigli GF4Ti modele. Oslabljeni 5200 modeli posebna su priča, jer je „nVidia” ovoga puta još bolje izvela operaciju „sakaćenja” čipova, pa su 64-bitni 5200 ispali sporiji i od MX440SE (koji je u odnosu na „pravi” MX440 isto što i 5200 Lite!/Magic u odnosu na klasičan 5200). Ovako nešto stvarno treba znati. Svaka čast „nVidijinim” inženjerima – uspeli su da jednu, u teoriji, DirectX 9 kompatibilnu karticu toliko oslabe da je „ispala smešna” među svim čipovima koje je „nVidia” proizvela u poslednjih godinu i više dana, kako DirectX 8, tako i onih koji su samo DirectX 7 kompatibilni, kako „celih”, tako i onih kojima radi samo pola memorijske magistrale (GF4MXSE). Konačni rezultat je da vam nikako ne preporučujemo bilo koji 5200 kome „nedostaje” pola memorijske magistrale, platićete za DirectX 9 kompatibilnost „na papiru”, a u praksi ćete dobiti neverovatno sporu karticu.

Što se tiče poređenja GF FX 5600 i GF4 Ti kartica u 3DMarku 2001, razlog što su GF4Ti brži je jednostavan: NV25 čipovi poseduju četiri pipeline jedinice koje mogu da obrade dve teksture u jednom taktu, a to u teoriji znači duplo viši „fill rate” od onoga čime raspolažu modeli5600. Kartice sa NV31 to donekle nadoknađuju višim radnim frekvencijama, ali to nije dovoljno – zato su se GF4Ti 4200 i 4800SE pokazali superiornim u starijem testu i igrama.

Ipak, noviji 3DMark 2003 pokazuje jasnu prednost čipova opremljenih novim CineFX endžinom. Ovaj test, a trebalo bi i buduće igre, daleko više koriste Vertex i Pixel shadere, kao i DirectX 9 mogućnosti, što govori da će u nekom narednom periodu 5600 (Ultra) preteći GF4Ti modele, ne samo u testovima već i u realnim aplikacijama. Ipak, mišljenja smo da se DirectX 9 kompatibilne igre neće masovnije pojaviti barem još šest meseci, ako ne i celih godinu dana. Zato, što se nas tiče, GeForce 4 Titanium kartice predstavljaju bolji izbor od novijih FX 5600 modela.

Jedina stvar u kojoj su 5600 modeli već sada brži od GF4Ti jesu situacije kada se koriste Antialiasing i Anisotropic filtering mogućnosti koje znatno podižu kvalitet na oba tipa kartica, ali je pad performansi koji se time uzrokuje znatno manji nego kod GF4Ti modela zahvaljujući CineFX tehnologiji koja se nalazi na svim GeForce FX modelima. Ukoliko želite maksimalni kvalitet prikaza u 3D igrama ili aplikacijama koji samo AA i AF mogu da pruže, onda se definitivno odlučite za neki od FX modela.

Što se tiče konkretnih modela, preporučili bismo svaki „punokrvni” 5200 model. Ako vas se dopada „Microstarova” ideja sa daljinskim upravljačem i aplikacijom koju kontroliše, nemate previše izbora, dok u suprotnom slučaju stvarno nema razlike između „Gainwardovog” Golden Samplea i „Leadtekovog” A340 TDH. Zbog ovakvih modela više ne možemo da preporučimo nijedan GeForce 4 MX, jer u odnosu na njih 5200 predstavlja stvarni napredak.

Nešto je komplikovanija situacija sa 5600 modelima koji nisu toliko brži od GF4Ti, a osetno su skuplji. Ono što je jasno jeste da, ukoliko već posedujete GF4Ti, o zameni za 5600 ne treba ni da razmišljate. Ukoliko ste sada u fazi razmatranja kvalitetne 3D kartice, najbolje bi bilo da razmislite na koji način želite da se igrate. Ukoliko vam je važniji odnos cene i performansi, neki GeForce 4 Titanium model i dalje je naša preporuka. Međutim, ukoliko nekoliko desetina evra nisu problem, a imate potrebu ili želju za maksimalnim 3D prikazom koji podrazumeva uključivanje Anisotropic filtriranja i Antialiasinga, onda „idite” na varijantu kartice sa NV31 čipom. Jeste da će FPS brojač prikazivati nešto niže vrednosti, ali će detaljnost biti za klasu ispred onoga što pružaju GF4 Titanium modeli.

Što se tiče konkretnih 5600 modela iz ovog teksta, dovoljno se razlikuju: Xelo 5600 je nešto manje kvalitetan, ali i najjeftiniji, Microstar je jedinstven zahvaljujući svom daljinskom upravljaču, dok je Leadtek jedini Ultra model koji je stigao do nas, pa nemate izbora ukoliko tražite ovakav nivo performansi koji može da pruži samo A310 Ultra.

Saša UZELAC