Standardi kvaliteta monitora

Šta na modernim monitorima znače oznake ISO, TÜV, EPA, DPMS, MPR, TCO...

Monitor je naš „prozor u svet”, pomoću njega komuniciramo s magičnom kutijom zvanom kompjuter, ali dugoročno može da bude štetan po zdravlje. Da bi se štetni efekti monitora minimizovali, tokom godina su određivani brojni propisi koje proizvođači pokušavaju da slede.

Najpopularniji, a samim tim i najčešći propisi koje monitori zadovoljavaju su tzv. MPR i TCO standardi. MPR propis, pogotovo njegova novija verzija MPR II, popularno je nazivan „švedski standard” jer ga je postavio SWEDAC (Švedski odbor za tehničku akreditaciju). TCO propisi takođe potiču iz ove zemlje, a skraćenica označava švedsku Konfederaciju profesionalno zaposlenih radnika koja obuhvata više od 1,3 miliona radnika iz bukvalno svih oblasti ljudske delatnosti u kojima se koriste računari. Tokom godina ređale su se nove verzije ova dva standarda. Postoje, poređano po „strogosti”: MPR, MPR II, MPR 90, TCO 92, TCO 95, TCO 99 i TCO 03. Za monitore je takođe važan i standard ISO 9241-3, odnosno međunarodni vizuelno-ergonomski standard za monitore, zatim evropski EN60950 standard za električnu bezbednost IT opreme i nemačka TÜV/EG ocena koja označava da je monitor zadovoljio ISO 9241-3, EN60950 i MPR II propise, kao i ZH/618, osnovni nemački ergonomski standard za radna mesta opremljena ekranima.

Istorijat

Sve je počelo krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je SWEDAC formulisao prva MPR pravila. Nakon nekoliko studija u Švedskoj, nezavisnih od proizvođača, koje su pokazale statistički značajnu povezanost između radijacije monitora i spontanih pobačaja kod ženskih korisnika, 1990. godine uvodi se i MPR II. Iako je ovaj standard bio ispred bilo čega u ostalim zemljama u svetu, godinu dana kasnije pomenuta Konfederacija profesionalaca zahteva još strože mere, što dovodi do formiranja TCO propisa koji će kasnije postati poznati kao TCO 92 (mada su implementirani 1993. godine). TCO 92 je inicijalno smanjio štetnu radijaciju u odnosu na MPR II za 50–70 odsto. U osnovnim pravilima u okviru TCO 92 se, pored ostalog, našla i obaveza proizvođača da plastične komponente teže od 100 grama moraju da budu od istog tipa plastike, a PVC (polivinil-hlorid) sme da se koristi samo u kablovima.

Sem emisije, bitna je i energija koju monitor troši. Tako je 1993. godine VESA oformila DPMS standard (Display Power Management Signalling), koji omogućuje grafičkim karticama da prebace monitor u stand-by režim koji troši mnogo manje energije. Tu je i popularni EPA Energy Star (čiji logo gledamo prilikom svakog butovanja) ustanovljen 1992 godine. Ovaj standard za štednju energije, obavezan u SAD a naknadno usvojen i u Evropi, propisuje da u osnovnom modu za štednju energije uređaj ne troši više od 30 W (prosečan monitor sa katodnom cevi troši tokom rada oko 110 W, a LCD monitori ispod 40 W), a u sleep modu ne više od 8 W. I ovi propisi obuhvaćeni su TCO 92 standardom.

TCO standardi

TCO je 1995. godine proširio svoje propise na zaštitu čovekove okoline i tako postao prvi globalni ekološki propis. Takođe, „Reduced Electromagnetic Fields” i „Automatic Display Power Down” na čuvenoj nalepnici promenjeno je u „Ecology, Energy, Emissions, Ergonomics” čime se naglašava da standard sada pokriva sve ove oblasti. Mnogo rigorozniji od TCO 92, TCO 95 ne dozvoljava upotrebu olova i kadmijuma, kućište monitora mora biti od biorazgradljive plastike, ne sme da sadrži sredstva protiv vatre koja sadrže brom, a u proizvodnom procesu zabranjena je upotreba freona i rastvarača sa hlorom. Takođe, TCO 95 sadrži i mnogo veći skup propisa za CRT (Cathode Ray Tube) i FPD (Flat Panel Display) monitore. Mnogi od ovih propisa predstavljaju blago pooštrene ISO 9241-3 i 9241-7 kriterijume. Za FPD monitore uzet je u obzir i ISO 13406-2 koji definiše dozvoljeni broj „mrtvih piksela” na LCD monitoru.

Aktuelni i najstroži standard po kojem se trenutno proizvode monitori je, naravno, TCO 99. Najbitnije promene u odnosu na TCO 95 odnose se na dalje pooštrenje minimalne frekvencije osvežavanja slike u cilju smanjenja zamora oka. Zanimljivo je da TCO 99 definiše i maksimalni kontrast između boje prednje maske monitora i bele površine ekrana, tako da, na primer, potpuno crni monitori ne mogu da nose TCO 99 oznaku. Sada je jasno zašto mnogi kvalitetni crni monitori ipak imaju svetlu prednju masku. Prema TCO 99, kućište pored ekološke proizvodnje mora da bude dizajnirano tako da olakša reciklažu svih komponenti. Dalje, zabranjeno je farbanje plastike u cilju menjanja njenih svojstava ili metalizacija plastičnih delova, a svaki proizvođač mora ili da direktno sarađuje sa kompanijom za reciklažu ili da učestvuje u nekom nacionalnom projektu ove vrste. Na kraju, potrošnja struje u modovima za štednju je prepolovljena.

Kao i prethodni standard, TCO 99 je imao „staž” od četiri godine, jer je u martu ove godine pooštren i ažuriran u obliku TCO 03. Tako su sada podignute vrednosti minimalne svetline, smanjene dozvoljene vrednosti varijacije u osvetljenju i propisan minimalni RGB trougao, što garantuje vernost boja. Najveći deo pooštrenja novog standarda odnosi se na ekologiju: sve štetne materije su umesto u fiksnim vrednostima izražene u procentualnoj težini monitora, a redukovana je i dozvoljena vrednost hlora i broma u plastičnom polimeru od kojeg se pravi kućište. Pored ostalog, LCD monitori po najnovijem standardu moraju da imaju i mogućnost podešavanja visine.

• • •

Pri kupovini monitora većini korisnika je najbitnija stavka suma novca kojom raspolaže, i mnogima pomenuti standardi nisu ništa više od nalepnice koju će skinuti čim otpakuju monitor. Jeste da poštovanje standarda povećava cenu proizvodnje, što opet povećava cenu finalnog proizvoda, ali monitori sa propisanim osobinama zapravo čuvaju naše zdravlje i garantuju određeni kvalitet.

Dragan KOSOVAC

Neke od osobina monitora propisane različitim TCO standardima
CRT monitori:
Minimalna svetlina (cd/m2)		100	100	120
Kontrast prednje maske i belog ekrana			•	•
Propisana uniformnost boja			•	•
Propis. varijacija „temperature” boja			•	•
Minimalna veličina RGB „trougla”				•
Minimalna vertikalna frekv. (Hz)		75	85	85
Podešavanje vertikalnog nagiba				•
Emisija X zraka ispod 5000 nGy/h		•	•	•
Maks. potrošnja (Stand by/Sleep, W)	30/8	30/8	15/5	15/5
Zabrana supstanci koje oštećuju ozon		•	•	•
Zabrana upotrebe hlornih rastvarača		•	•	•
Zabr. kadmijum na spolj. katodne cevi		•	•	•
Potpuno zabranjena upotreba olova				•
Obaveza saradnje u reciklaži materijala			•	•
FPD monitori:
Minimalna svetlina (cd/m2)		80	125	150
Ravnomernost svetline1), horizontalno		30°	30°	30°
Ravnomernost svetline1), vertikalno				15°
Minimalna veličina tačke u rešetki2)		0,5	0,5	0,5
Minim. rezolucija za veličinu ekrana3)				30
Propisana uniformnost boja			•	•
Propis. varijacija „temperature” boja				•
Uniformn. boje u zavisn. od ugla posm.				•
Podešavanje visine monitora				•
Obavezna naznaka količine žive4)			•	•
1) Ugao posmatranja, levo i desno od ose, u kojem odnos maksimalne i minimalne svetline ostaje ispod 1,7. 2) Takozvani Fill Factor, veličina tačke u odnosu na njen idealni prostor u rešetki. Zavisi od veličine prostora između tačaka, dakle od upotrebljene tehnologije. 3) Broj tačaka po jednom stepenu vidnog polja sa udaljenosti od 50 cm. Konkretno, to je: 1024 (x768) za 15 i 16 inča, 1280 za 17 inča, 1600 za 21 inč. 4) Živa nije potpuno zabranjena jer u nekim delovima (za pozadinsko osvetljenje, na primer) i dalje mora da se koristi.