Video produkcija na kućni način

Kao i mnogo puta do sada, iz softverske kuće Magix stiže simpatično ostvarenje koje će naći svoje mesto na računarima svih ljubitelja dobrih softverskih rešenja. Movie Edit Pro 2004 je nastavak serije programa Video DeLuxe i mogao bi da se svrsta u grupu alata za video editing i produciranje u kućnim uslovima. Želja programera bila je izrada skupa alata koji će pomoći vlasnicima digitalnih kamkordera i DVD rezača da bez previše truda prebace snimljeni materijal na računar, obrade ga i pripreme za reprodukciju u kućnom DVD uređaju. Pored toga, omogućena je funkcija „čupanja” video materijala sa bilo kog analognog uređaja kao što je recimo video-rikorder (pod uslovom da se na računaru nalazi odgovarajuća kartica sa video ulazom) i snimanje „živog” materijala putem kartica sa TV prijemnikom. Uz ugrađenu podršku za narezivanje CD/DVD medija, po rečima programera, Movie Edit Pro objedinjuje sve radnje koje prethode uživanju u home-made materijalu na (kućnom) DVD uređaju.

Ono što programe softverske kuće Magix izdvaja od konkurencije jeste izuzetno pojednostavljen upravljački interfejs, upečatljivih vizuelnih rešenja, i sveobuhvatna jednostavnost rada zbog koje se često žrtvuje funkcionalnost. U slučaju Movie Edit Proa nije se odstupilo od zacrtanog kursa, pa potencijalnom korisniku mora da bude jasno da program, uz svu svoju vizuelnu dopadljivost, sadrži prilično ograničen broj mogućnosti. Program se, uslovno, sastoji od dve funkcionalne celine – Video Editor i Make CD/DVD, uz implementiranu automatizovanu podršku za izradu pozadinskih pesama (Song Maker).

Prva celina služi za definisanje sadržaja video projekta, implementiranje brojnih specijalnih efekata, uklapanje video klipova i njihovu transformaciju u jedinstvenu celinu. Za tu svrhu postoji čitava paleta alata koji se upotrebom drag & drop tehnike veoma jednostavno smeštaju na vremensku liniju, uz instant vidljivost rezultata. Efekti su podeljeni na šest tematskih celina i ima ih na stotine. Pored nezaobilaznih tranzicionih efekata za „omekšavanje” prelaza između video klipova, tu su i specijalni efekti sa slikom (blurovanje, konturizacija, reljef, flipovanje, rotiranje...) za „podvlačenje” odabranih sekvenci, efekti za ubacivanje animiranog teksta, okviri za video klipove, vizuelna poboljšanja prikaza itd. Dvoklikom na bilo koji od njih dobija se Properties prozor u kojem se nalaze opcije za fino podešavanje do najsitnijih detalja. Ono što je zajedničko za sve jeste prilično visok kvalitet koji će zadovoljiti amaterske i poluprofesionalne potrebe, a često i oduševiti dobijenim rezultatima.

Vremenska linija putem koje se vrši uklapanje audio/video materijala sadrži čak 16 „slotova” za multimedijalni sadržaj (klasičan video klip „odnosi” dva slota – jedan za video, jedan za audio komponentu), a rad je moguć i u takozvanom Storyboard modu koji omogućava brzu implementaciju i kontrolu primenjenih specijalnih efekata. Iako je rad putem vremenske linije izuzetno jednostavan i razumljiv sam po sebi, Storyboard mod je kao stvoren za totalne početnike ali i one kojima se žuri da materijal na što brži način efikasno uklope. Naime, u ovom modu materijal je vidljiv u obliku statičnih objekata sa pojednostavljenim pristupom za primenu i kontrolu specijalnih efekata. Svaki video klip je u tom slučaju predstavljen jednom sličicom (umesto serije na vremenskoj liniji) na kojoj se nalaze kontrole za podešavanje jačine zvuka, „slotovi” za ubacivanje ulaznog i izlaznog tranzicionog efekta, dugme za implementiranje tekstualnog sadržaja i pristup specijalnim efektima. Svaki projekat može da se sastoji od proizvoljnog niza (broja) video klipova (uklopljenih u celinu), a ukoliko se materijal priprema za reprodukciju u kućnom DVD uređaju, video klipovi mogu da se odvoje i pripreme za pojedinačno emitovanje pozivanjem iz glavnog menija autorskog DVD-a. Kada su DVD-ovi u pitanju, važno je istaći da je omogućeno definisanje poglavlja (Chapters), što omogućava lakše „premotavanje” na željene scene prostim klikom na odgovarajuće dugme daljinskog upravljača. Takođe, definisanjem chapter pointsa programska rutina sama generiše Chapters listu u glavnom meniju DVD-a i čini ključne frejmove vidljivim baš kao kod „pravih” DVD izdanja.

Ono što ovoj sekciji programa nedostaje jesu napredne opcije za editovanje audio/video materijala. Postoje samo one najosnovnije: uklanjanje pozadinskih šumova (Noise reduction), „peglanje” zvuka upotrebom grafičkih ekvilajzera, isticanje određenog zvučnog ranga (Compressor), pojačavanje stereo efekta (Stereo FX), a u video sekciji moguća je kontrola osvetljenosti, zastupljenosti boja, oštrine i deinterlejs funkcija.

Druga celina programa – Make CD/DVD – odnosi se na finaliziranje projekta, tačnije re(de)kodiranje uklopljenog materijala, definisanje menija (ako su u pitanju DVD naslovi) i snimanje projekta na odgovarajući medij. Kao i u prethodnoj sekciji, programeri Magixa svojski su se potrudili da ponude što više predefinisanih rešenja tako da korisniku ostaje samo da izabere sa liste ono što mu se sviđa i sva „proračunavanja” prepusti programu. Ovo se naravno odnosi na izradu menija putem kojih će se znatno lakše pristupati materijalu u kućnom DVD uređaju. Idejna rešenja su podeljena na dve kategorije (standardna nepomična i ona sa animiranim pozadinama i pratećim zvukom) i ukupno ih ima stotinak, što će zaista zadovoljiti sve ukuse. Ako se tome doda podatak da je prilikom dizajniranja utrošeno prilično vremena te da sva rešenja izgledaju krajnje profesionalno, ostaje samo da se autorima programa „skine kapa” za trud. Naravno, korisniku je ostavljena puna sloboda u izmeni tematskih sadržaja odnosno njihovom podešavanju trenutnim potrebama. Tako je, pored automatizovane promene ispisa teksta na ekranu, moguće jednim klikom menjati pozadine, okvire, raspoređivati po ekranu komponente menija (prečice do video materijala) itd. Ukoliko to želite, menijima je moguće dodavati sopstvene grafičke kreacije (statične i animirane pozadine) ili ih „podvlačiti” muzičkom podlogom (WAV, MID, MP3). Prečice do video materijala koji čine projekat moguće je označavati sličicama iz samog sadržaja (kao kod izbora scena), a postoji i opcija ubacivanja pozdravne (intro) animacije pre početka reprodukcije sadržaja (ulaska u meni), kao kod zvaničnih DVD izdanja. Ipak, ono što nam se nije svidelo odnosi se na rad sa tekstom zbog činjenice da je fontove moguće menjati samo u okvirima ponuđenih tema (ima ih 25) te da nije moguće koristiti eksterne. Kada se ovome doda podatak da je svakom tekstualnom potpisu moguće dodavati najrazličitije specijalne efekte, menjati boju, određivati senku, postavljati okvir i slično, ostaje čudno zbog čega nije dozvoljen rad sa ostalim sistemskim fontovima (možda je u pitanju samo bag). Ako se poslednje izuzme, slobodno može da se kaže da je sekcija za definisanje/dizajn menija Movie Edit Proa nešto najkvalitetnije i najlakše za upotrebu što smo videli do sada. Konačno, uz pomoć virtuelnog daljinskog upravljača, pre narezivanja materijala na CD/DVD medij, moguće je proveriti funkcionisanje čitavog sklopa i ispraviti eventualne propuste.

Arhiviranje gotovih projekata nakon toga vrši se pozivanjem komande Burn Disc koja nudi odabir pisača i vrste medija na koji će se izvršiti transfer materijala. Podržani su DVD, Mini DVD, Video CD i Super Video CD standardi, uz mogućnost podešavanja stepena (kvaliteta) kompresije koji direktno utiče na kvalitet i veličinu izlaznih fajlova. Isto tako, ukoliko ste preterali sa kvalitetom snimka i materijal „pređe” kapacitetnu granicu medija, program će sam izvršiti preusmeravanje podataka na novi medij. Nakon ovoga, postupak je automatizovan pa jedino preostaje da se zavalite u fotelju i sačekate da programska rutina obavi svoje.

Na kraju, tu je i pomenuta podrutina za automatsko generisanje pozadinskih numera (Song Maker) čijom se upotrebom za svega nekoliko sekundi generišu jednostavne loop numere pogodne za „popunjavanje tišine” u projektima. Postupak rada je u potpunosti automatizovan i podeljen na četiri koraka, a podrazumeva izbor stila muzike (indijska, džez i rege), odabir tipa korišćenih instrumenata – partitura (bubnjevi, bas, melodijske ili harmonske partiture), odabir dužine pesme (u sekundama) i zamenu postojećih instrumenata srodnim odnosno „širenje” numera ubacivanjem novih zvučnih segmenata. Iako se ova opcija čini zgodnom, dobijeni rezultati često više liče na raštimovan orkestar nego na pogodnu pozadinsku numeru.

Kao program izrađen za upotrebu u kućnim uslovima, Movie Edit Pro 2004 više je nego opravdao naša očekivanja. Iako su mu mogućnosti strogo definisane i jednoznačno određene brojem ugrađenih specijalnih efekata, njihova raznolikost, količina i kvalitet zadovoljiće mnogo više od prosečne potrebe za izradom video kolekcije sa poslednjeg porodičnog odmora. Uz nekoliko propusta koje smo pomenuli u tekstu, najveća mana odnosi se na sporost procesa importovanja i rekodiranja multimedijalnog sadržaja koji je i kod fajlova manje veličine (do 300–400 MB) znao da potraje čitavu večnost; da ne govorimo o ubacivanju MPEG-2 materijala veličine preko 1 GB. Ukoliko vas prvenstveno zanima izrada DVD-ova za upotrebu u kućnim DVD plejerima, ova pojava može i te kako da utiče na vaše raspoloženje. S druge strane, teško da ćete naći sličan program koji uz moderan izgled nudi odgovarajući kvalitet i precizno definisan proces izrade za sasvim prihvatljivu cenu.

Vladimir PISODOROV